Мекет у магли

Гледао сам једно мало јаре,
У загрљају крупнога човека,
Док га црвени касапин без главе
Теглише кроз паучинасте пределе
Последњих завапаја магле:
Немој мене, ја сам твоје јаре!

У околини тог туробног места
Гледао сам остатке душе од паре,
А често растужи човека, јутро,
И судба мучна,пуна влаге:
Немој мене, ја сам твоје јаре!

Нигде на свету видео нисам
Предео са мање живих душа
Нигде на свету чуо нисам
Тако младе речи и завапаје:
Немој мене, ја сам твоје јаре!

Чему ли мекећеш,
О ти, мало јаре?
Мекећеш у рукама
оглувелих душа,
Стегла те је звер,
мрачно биће магле
Које твој мекет
не жели да слуша!

Гледао сам једно мало јаре,
У загрљају крупнога човека,
Док га црвени касапин без главе
Теглише кроз паучинасте пределе
Последњих завапаја магле:
Немој мене и ја сам твоје јаре!
:sad2::sad2::sad2:
 
Kliknite za proširenje...
Zato ja polako istiskujem mesožderski deo svoje ličnosti u korist razumnog dela. :sad2: Čak i kad životinju omame (ako je uopšte omame a češće to ne urade) dovoljno hormona stresa dospe u meso da bi bilo loše. Čak je i Pitagora, jedan od najvećih umova u istoriji ljudske vrste, bio vegetarijanac! BTW ko je autor? Čak i ako nisi ti, svaka čast što si to svoje... :think: otkriće podelio sa nama.
 
Ljudi, hvala na komentarima, divni ste i divna je naša ljubav i saosećanje koje osećamo prema našim prijateljima sa kojima delimo ovu planetu.
Zaista, volim da pišem... a činjenica da ima ljudi kojima se sviđa moja poezija, daje mi snagu i veliku dozu optimizma, da nastavim u svojoj ljubavi prema pisanju! :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top