Нека моја размишљања...

Још једно ажурирање бројача...
са једним лажним осмехом
и неискренима жељама...
Они које волим нису били ту
и срце остало празно...

Говорим да ми је свеједно,
иако свесна сам да није,
а кријем к'о змија ноге
и смешим се загонетно
када неко ме пита...

Схватам ја зашто
људи раде то што раде,
јасни су ми мотиви,
али мислим да нису
изабрали најбољи начин...

Тишина тешка, боли...
Мрак лагано пада...
Самоћа јача но икад...
И питања роје се, роје...
толико да глава пуца...

Све је фолирање
и лепо упакована лаж...
А то тако не волим!
Шта очекивати у злу
ако у добру никога нема?
--------------------------------------(11. 10. 2009.)
 

Back
Top