Retki su oni koji u ovom trenutku nemaju strah da bi mogli da izgube posao. Veliko je to breme koje se svaljuje na leđa svakome od nas. Najčešće ne razmišljamo kad slušamo kako su drugi dobili otkaz, svako misli nisam ja valjda kurate sreće i ne uzbuđujemo se baš mnogo sve dok i u našem dvorištu ne zaigra mečka. A onda pomagajte i znani i neznani ali na žalost najčečće ostanemo sami. Ako smo imali sreće da uštedemo neku crkavicu živećemo u nadi da će nam potrajati dok ne iskrsne neki poslić . Kakav?...bilo kakav samo da se preživi do boljih vremena koja nam obećavaju da ce doći. A kada ce doći to niko ne zna?
Samo da se ne desi po onoj narodnoj "ne lipiši magarče do zelene trave"
3,2,1....
I da znas,jesam prosla kroz to,i ja i suprug. Ali prvi put je najteze,sto rece moja baba! Svaki sledeci put je lakse! Veruj mi,iz licnog iskustva ti kazem. Za godinu dana 3 posla sam izgubila i evo me opet sam u trazionici. Kao sto ti rece-vremena su takva a mi se moramo prilagodjavati. Sada mogu reci da me nije strah da izgubim posao-nego da li ce gazda kad mi da otkaz biti covek i isplatiti mi poslednju platu-kako na racun ,tako i onaj crni deo u kesu! Bojim se sebe -da mi nepukne film i 
