Vidite kako coveka nekada uhvati neka melanholija, ali to je i karakter nasih ljudi, a narocito nas blizanaca da sve za sta se uhvatimo kratko traje, ali se bas napalimo na to...pokusacu da ovo sto duze traje, ali nikad nista ne obecavam...biti vojnik u vojsci (doduse civilnoj, u bolnici, apoteci) nije ni malo lako, od 7 do pola 3, pa te svi cimaju, pa te spustaju (posto studiram farmaciju (ostao mi jedan ispit do kraja...haha farmaceut u zacetku) radim bukvalno isti posao kao i svi, i posto su me svi zavoleli, ostali farmaceuti su mi zavidni, mada i plase se za posao, ukrascu im 
, toliko da mi cak prebacila da mogu cak i da potpisujem narkotiku, jer vec sve izdajem iako sam "samo vojnik"...malo komplikovano, ali neko ce vec shvatiti...ma da ja napisem jos nesto...da se zanimaju...aj pozdrav...
Rekli su mi ljudi da je sreca zablistala u mojim ocima, da je osmeh zaigrao na mojim usnama. Rekli su mi da je hrabrost postala svetinja, a tama robinja. Rekli su mi da me sunce budi jutrima, da me zvezde prate nocima. Rekli su, a nisu ni bili svesni koliko su u pravu!
Celoga je dana sneg lagano padao kao s' vocki cvet. O, kako veceras, o, kako bih rado odleteo nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snezne kao leptir lak i nekome hteo reci reci nezne, tople, lepe, nove, kakve ne zna svak'. I sutona celog sneg je tiho padao umran i gust. Veceras bih nekog ugledao rado; ali nje nema!
Put je davno pust. Samo s bledog neba beloj zemlji slece snezni pram po pram. O, kako je bolno pred noc kada cvece pahuljica veje, a ti sedis sam.
… sklapao druzbe duge i davao svetu ono sto je tvoje; da sam dizao jedro za vetrove druge ne bi li me od tebe uzeli pod svoje. Stavi mi na teret sve te moje greske, dokazima dodaj i sve sumnje same; dovedi me pred sud tvoga oka, al' teske kazne ne izrekni-od mrznje i tame. Prastaj, to je samo moja kriva dusa htela vernost tvoje ljubavi da kusa!!!
, toliko da mi cak prebacila da mogu cak i da potpisujem narkotiku, jer vec sve izdajem iako sam "samo vojnik"...malo komplikovano, ali neko ce vec shvatiti...ma da ja napisem jos nesto...da se zanimaju...aj pozdrav...Rekli su mi ljudi da je sreca zablistala u mojim ocima, da je osmeh zaigrao na mojim usnama. Rekli su mi da je hrabrost postala svetinja, a tama robinja. Rekli su mi da me sunce budi jutrima, da me zvezde prate nocima. Rekli su, a nisu ni bili svesni koliko su u pravu!
Celoga je dana sneg lagano padao kao s' vocki cvet. O, kako veceras, o, kako bih rado odleteo nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snezne kao leptir lak i nekome hteo reci reci nezne, tople, lepe, nove, kakve ne zna svak'. I sutona celog sneg je tiho padao umran i gust. Veceras bih nekog ugledao rado; ali nje nema!
Put je davno pust. Samo s bledog neba beloj zemlji slece snezni pram po pram. O, kako je bolno pred noc kada cvece pahuljica veje, a ti sedis sam.
… sklapao druzbe duge i davao svetu ono sto je tvoje; da sam dizao jedro za vetrove druge ne bi li me od tebe uzeli pod svoje. Stavi mi na teret sve te moje greske, dokazima dodaj i sve sumnje same; dovedi me pred sud tvoga oka, al' teske kazne ne izrekni-od mrznje i tame. Prastaj, to je samo moja kriva dusa htela vernost tvoje ljubavi da kusa!!!