Спарно је и љигаво вријеме, досада ме поткопава па гледам свашта . Аналитичар нечега бави се љевицом и десницом, њиховом супротстављеним односом и тумачи значење и значај једне или друге за државу или људе. Као да не схватам, или можда јуноша пренебрегава постојеће стање па на далеким примјерима теоретски класификује оно што ми видимо данас. Са понечим бих се и сложио, али има и онога што тешко прихватам. Упоређивање неупоредивих ствари и токова иде му питко, у једноме гласу и без трептања Карађорђа ставља раме уз раме са Лењином и Ататурком. Потражих неке аналогије, наравно без успјеха и сличности. Једина је наравно величина ових поменутих и још неких које нијесам поменуо. Значај наравно великих људи који су обезбиједили мјесто у истирији. Простор, вријеме и скоро све везано за те људе различито. Другачији почеци и потребе, разлози због којих су урадили или нијесу оно што су урадили или не. Тражење чудних аналогија, сличности у равни тренутног осјећаја, без освртања на све оно што одређено вријеме и простор захтијева. Не бави се младић ни једном увијек занемариваном личном позицијом учесника и актера догађаја. Процесе игнорише или о њима суди на основу рекла казала технике, или у најбољем случају преписане дефиниције. На другоме тв каналу слично, само одраз у огледалу. Господа набројана на првоме, а сврстана у љевицу. Реформаторску, либералну и човјеку ближу и топлију. На другоме каналу су већ они десне снаге, националистичке и без воље за промјенама осим нужних наравно. Нема код њих ништа либерално нити слободи човјека окренуто. Конзервативни и ригидни националисти, сурови чувари традиција и војници религија и идеологија. Жмурим и покушавам да замислим Вожда са титовком и петокраком, мјесто догађаја Сутјеска у другоме рату. Он се упиње да устанике из Тополе усмјери ка Турцима, али их не види, збуњен је и изгубљен. Недалеко од њега Лењин са још већом брадом и шубаром води националисте у бој против комуниста. Ататурк испод шатора пуши камел и нагиње неки шкотски лијек против болова. Слика ми се свидјела, поготово она гдје Лењин заклиње војску за краља и отаџбину. Смијем се себи и својем лудилу. Опет бих да укључим тв, да наставим гледање анализе, опа! двадесетогодишњак члан неке од великих партија говори о потреби да се више брине о правима радника, искуство му налаже, каже он да је то основа развоја и просперитета и то све повеже са жељом послодаваца да желе да буду стубови заједнице. Даљински више немам, тв ћу укључити када умре краљица од сто педесет година, наравно ако то доживим. Може се десити да га никада не укључим, нећу много пропустити. Кажу опет неки да Наполен чека тамо на ономе другоме свијету вршњакињу на чају.
