- Poruka
- 334.407
U kancelariji Aleksandra Simonovića razgovaraju on i njegova gošća:
„Vi ste važili za profesora koji olako ne daje petice. I kada smo Miloš Pavlović i ja prvi dobili peticu, na odmoru su đaci iz drugih odeljenja dolazili da nas gledaju.“
Iz dobre afričke ljubičice, bujne, cvetne, izdvojila sam jak, krupan list i posadila ga. On je ostao takav mesecima, a oko njega je nicala gomila listića. Rasla je lagano i listiće preplitala.Dok nisam uvukla prste među njih, nisam shvatila da je ta šuma od tri porodice. Svaka sa više od dvadeset malenih listića. Za tri odvojena života i silu belih, plavih i šarenih cvetova.
Koja divota! Koj ti dava!
Neko će me obasjati. Ja ne moram ništa.
Marta 2022. birana je najlepša srpska reč. Na konkurs je stiglo 905 reči od đaka iz raznih škola i razreda. Od ponuđenih reči, đaci i Društvo za srpski jezik i književnost i Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, za najlepšu su izabrali: praskozorje. Slovenska reč, označava vreme pred izlazak Sunca, prasak zore, pucanj zore. Svitanje.
Decembarski sumrak. Spokoj u ulici i spokoj u vazduhu. Mesec žari i zasenjuje zvezdu desno od sebe. Druga je bliža nebu. Tri svetla na onolikoj visini, u onolikoj tišini.
U onolikom skladu. Mir se sliva.
Neke lepote se ne razumeju odmah. Izazivaju čuđenje i nevericu, zaprepašćenost pa o njima mora da se misli, da bi se osetile.
Meksikanska serija: „Snaga sudbine,“ čovek sedi i govori, a kučence vrcka i pentra mu se na lice.
Aaa, šta je ovo! Naše kuče! Crno sa belim krstom! Aaa! Braon obrve, šiljata njuška! Aaa!
Šta je ovo!? Ovde naše uši i repić i tamo isti! Kako je ovo moguće!?
Samo, da su iste vrste na zemaljskoj udaljenosti od dana i noći.
„Vi ste važili za profesora koji olako ne daje petice. I kada smo Miloš Pavlović i ja prvi dobili peticu, na odmoru su đaci iz drugih odeljenja dolazili da nas gledaju.“
Iz dobre afričke ljubičice, bujne, cvetne, izdvojila sam jak, krupan list i posadila ga. On je ostao takav mesecima, a oko njega je nicala gomila listića. Rasla je lagano i listiće preplitala.Dok nisam uvukla prste među njih, nisam shvatila da je ta šuma od tri porodice. Svaka sa više od dvadeset malenih listića. Za tri odvojena života i silu belih, plavih i šarenih cvetova.
Koja divota! Koj ti dava!
Neko će me obasjati. Ja ne moram ništa.
Marta 2022. birana je najlepša srpska reč. Na konkurs je stiglo 905 reči od đaka iz raznih škola i razreda. Od ponuđenih reči, đaci i Društvo za srpski jezik i književnost i Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, za najlepšu su izabrali: praskozorje. Slovenska reč, označava vreme pred izlazak Sunca, prasak zore, pucanj zore. Svitanje.
Decembarski sumrak. Spokoj u ulici i spokoj u vazduhu. Mesec žari i zasenjuje zvezdu desno od sebe. Druga je bliža nebu. Tri svetla na onolikoj visini, u onolikoj tišini.
U onolikom skladu. Mir se sliva.
Neke lepote se ne razumeju odmah. Izazivaju čuđenje i nevericu, zaprepašćenost pa o njima mora da se misli, da bi se osetile.
Meksikanska serija: „Snaga sudbine,“ čovek sedi i govori, a kučence vrcka i pentra mu se na lice.
Aaa, šta je ovo! Naše kuče! Crno sa belim krstom! Aaa! Braon obrve, šiljata njuška! Aaa!
Šta je ovo!? Ovde naše uši i repić i tamo isti! Kako je ovo moguće!?
Samo, da su iste vrste na zemaljskoj udaljenosti od dana i noći.
