Došlo je do tačke kada je gospođica Tompson zapravo uživala označavajući njegove radove širokom crvenom olovkom, praveći velike X-ove preko stranica i stavljajući veliko "F" na vrh njegovih radova.
U školi u kojoj je gospođica Tompson predavala, bilo je obavezno da pregleda prošle dosijee svakog deteta, a Tedijev je ostavila za kraj. Međutim, kada je pregledala njegov dosije, doživela je iznenađenje.
Tedijeva učiteljica iz prvog razreda napisala je: "Tedi je bistro dete sa veselim smehom. Radi uredno i ima dobre manire... radost je biti u njegovoj blizini."
Njegova učiteljica iz drugog razreda napisala je: "Tedi je odličan učenik, omiljen među svojim drugovima, ali mu je teško jer mu je majka teško bolesna, pa je život kod kuće sigurno borba."
Njegova učiteljica iz trećeg razreda napisala je: "Smrt njegove majke teško mu je pala. Trudi se da daje sve od sebe, ali njegov otac ne pokazuje veliko interesovanje, a uskoro će se njegov porodični život odraziti na njega ako se ne preduzmu neki koraci."
Tedijev učitelj iz četvrtog razreda napisao je: "Tedi je povučen i ne pokazuje veliko interesovanje za školu. Nema puno prijatelja i ponekad zaspi tokom časa."
Do sada je gospođica Tompson shvatila problem i postidela se sebe. Osećala se još gore kada su njeni đaci doneli Božićne poklone umotane u prelepe trake i svetlucavi papir, osim Tedijevog. Njegov poklon bio je nespretno umotan u teški smeđi papir koji je dobio iz prodavnice. Gospođica Tompson se potrudila da ga otvori usred ostalih poklona. Neki đaci su počeli da se smeju kada je pronašla narukvicu s imitacijom dragog kamenja, pri čemu su neki kamenčići nedostajali, i bočicu koja je bila četvrtinu puna parfema. Ali ugasila je smeh đaka kada je uzviknula koliko je lepa narukvica, stavila je na ruku i pokapala malo parfema na zglob. Tedi Stodard je ostao posle škole tog dana samo da kaže: "Gospođice Tompson, danas ste mirisali baš kao moja mama nekada." Nakon što su đaci otišli, plakala je barem jedan sat.
Baš tog dana, odustala je od podučavanja čitanja, pisanja i računanja. Umesto toga, počela je da podučava decu. Gospođica Tompson je posebno obratila pažnju na Tedija. Dok je radila s njim, njegov um se činio da oživljava. Što ga je više ohrabrivala, to je brže reagovao. Do kraja godine, Tedi je postao jedno od najpametnije dece u razredu i, uprkos njenoj laži da će voleti svu decu isto, Tedi je postao jedan od njenih "učiteljskih miljenika".
Godinu dana kasnije, pronašla je poruku ispod vrata, od Tedija, u kojoj joj je pisao da je i dalje najbolja učiteljica koju je ikada imao u celom svom životu.
Prošlo je šest godina pre nego što je dobila drugu poruku od Tedija. Tada je napisao da je završio srednju školu kao treći u generaciji i da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je ikada imao u životu.
Četiri godine nakon toga, dobila je još jedno pismo u kojem je pisalo da su neki periodi bili teški, ali da je ostao u školi, istrajao i uskoro će diplomirati na fakultetu s najvišim priznanjem. Uverio je gospođicu Tompson da je i dalje najbolja i omiljena učiteljica koju je ikada imao u svom životu.
Onda su prošle još četiri godine i stiglo je još jedno pismo. Ovoga puta je objasnio da je nakon sticanja diplome odlučio da ide korak dalje. Pismo je objasnilo da je ona i dalje najbolja i omiljena učiteljica koju je ikada imao. Ali sada mu je ime malo duže... Pismo je bilo potpisano, Theodore F. Stoddard, MD.
Priča se tu ne završava. Vidite, stiglo je još jedno pismo tog proleća. Tedi je napisao da je upoznao tu devojku i da će se venčati. Objasnio je da mu je otac preminuo pre nekoliko godina i pitao je da li bi gospođica Tompson pristala da sedi na venčanju na mestu koje je obično rezervisano za majku mladoženje.
Naravno, gospođica Tompson je pristala. I pogodite šta? Nosila je tu narukvicu, onu na kojoj nedostaje nekoliko imitacija dragog kamenja. Osim toga, pobrinula se da nosi parfem koji je Tedi zapamtio da je njegova majka nosila na njihovom poslednjem zajedničkom Božiću.
Zagrlili su se, a doktor Stodard je šapnuo gospođici Tompson na uho: "Hvala vam, gospođice Tompson, što ste verovali u mene. Hvala vam puno što ste mi pružili osećaj važnosti i pokazali mi da mogu napraviti razliku."
Gospođica Tompson, sa suzama u očima, šapnula mu je nazad. Rekla je: "Tedi, sve si pogrešno shvatio. Ti si taj koji je mene naučio da mogu napraviti razliku. Nisam znala kako da podučavam dok tebe nisam upoznala."
(Za one koji ne znaju, Teddy Stoddard je doktor u Iowa Methodist bolnici u Des Moinesu, koji ima Stoddard odeljenje za rak.)
Danas zagrejte nečije srce... prosledite ovo dalje. Toliko volim ovu priču da svaki put kad je pročitam, plačem. Pokušajte samo napraviti razliku u nečijem životu danas? Sutra? Samo "uradite to".
Slučajni čini dobrote, mislim da se tako zove?
(izvor teksta)
