Zabludom sleđenja
zaslepljena grlica duše
utopila se u mrtvom moru
svakodnevlja.
Zaneta iluzijom
o vrednosti nedokučenog
pomela te u mislima,
blediš.
Ali, tvoj dah ne umire.
Među talasima uzdaha
plima si u mojim grudima.
Ni svetlost, ni odgovor.
Moje obnavljanje.
Ni prošlo, ni sećanje,
živo trajanje...