Vetar...moj stari prijatelj

...spavao sam, nešto me je probudilo, ne nešto, već neko, moj stari dobri prijatelj...dugo ga nije bilo...družili smo se od malena i uvek je bio tu, samo je nekada imao više, a nekada manje vremne za mene...moj stari prijatelj vetar je tu...probudio me je svojim moćnim glasom i blagim udarcima o prozor moje sobe....ustao sam, po malo mi je bilo vruće tako da su mi se kapljice znoja skupljale na telu...kao u zanosu izašao sam na terasu.....on je bio tu, došao izdaleka da mi priča priče starije od života, priče o ljubavi o izdaji o volji ljudskoj duši, nebeskoj, o meni, priče zaboravljene....stajao sam kao opijen i slušao, disao vazduh pun energije, pustio sam da mi svaki deo tela utrne od trenutne hladnoće kad mi njegov šapat kožu dodirne.....samo sam tako stajao i slušao, po neka suza mi se ote niz obraz da li od priča dalekih, da li od sreće što mi je prijatelj tu il od hladnoće što me protrese do kostiju....moj stari prijatelj bio je tu, šaputao mi reči starije od mene samog, ja nisam mogao ili nisam hteo da se pomeri, tek po neki uzdah....i onda ništa....otišao je, ali vrati će se...., uspeo sam da se vrtaim u kuću poprilično promrzao al dušom pun i nadasve srećan jer bio je tu, pozdravio me, potsetio me koliko je sve prozaično....i otišao i niša više....
 
Kliknite za proširenje...
....pa gdesi dosad...nema smisla....em te nema , em mi uzmeš naslo i gotovo temu celu...
ali nema veze...sad kad si došao ne gubi se tako .....

Gledao sam nebo,
kad su zamrle ševe ;
a onda , pogasiše se fenjeri
nestaše svici ;
sakriše se zvezde , mesec -
Nestade dan ?
Mrak ;
Beskrajan , tužan
stajao sam u svojim sećanjima ;
čekam?
Kad je došao , niodkud
bio je nežan , zadihan , umiljat ;
Nedostajao mi je !
Posle je bio ljut , plahovit , uzbuđen
pa tih kao da moli ;
Onda mi razbaruši kosu
unese u lice;
zarza plahovit at
i ode?
Gledao sam nebo
ničeg nije bilo ?
Moram da idem
tragom vetrova ?
Moram !
Neću da vam pišem ;
ni po suncu
neću vam pozdrave slati ?
Zovu nas daljine
što belinom rude -
Za ljubav hvala ti ,
da
Sad već moram da idem .

...eto toje naš zajednički prijatelj ...

 
....ali vetar je otišao, a mene učinio tako živim, tako srećni da sam plakao, plakao od stida što sam sebe nisam spoznao i što neko mora da dođe da ti kaže gde si, ko si i koliko vrediš, plakao sam kao malo dete a nije mi vreme plakanja, plakao sam a bio srećan jer zaboravio sam vetar, zaboravio sam zimo i oštar vazduh...zaboravio sam život
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top