...i nocas tiho u dusi mojoj,
kao da vreme na tren je stalo
i nocas misli daleko stizu
jos uvek se pitam
sta je malo,
a sta mnogo u mome zivotu?
Da li je dusa toliko spremna
da ljubav primi i jos vise da,
da li je srce toliko jako,
da sve izdrzi i tesko i lako.
Kazu da srce ne moze da misli,
kazu da pamet nema srca,
A opet misli iz srca lete, visoko,
visoko do zvezda sjajnih,
u prostranstva nebeska plava
kad jutro svice
i crna kad noc nam pada.
I sve ja to znam,
al` opet tiho je
tiho kao u kavezu bez ptice.
ili je ptica mozda u njemu
pa nema glasa od tuge ne klice?
Ne znam, ne znam nista,
i ovo sto pisem tece iz mene,
tiho tece,
bas kao i ovo vece,
dok dusa za miran san se sprema,
u veceri tihoj ovoj,
tiho, jos tise nego u spokoj.
kao da vreme na tren je stalo
i nocas misli daleko stizu
jos uvek se pitam
sta je malo,
a sta mnogo u mome zivotu?
Da li je dusa toliko spremna
da ljubav primi i jos vise da,
da li je srce toliko jako,
da sve izdrzi i tesko i lako.
Kazu da srce ne moze da misli,
kazu da pamet nema srca,
A opet misli iz srca lete, visoko,
visoko do zvezda sjajnih,
u prostranstva nebeska plava
kad jutro svice
i crna kad noc nam pada.
I sve ja to znam,
al` opet tiho je
tiho kao u kavezu bez ptice.
ili je ptica mozda u njemu
pa nema glasa od tuge ne klice?
Ne znam, ne znam nista,
i ovo sto pisem tece iz mene,
tiho tece,
bas kao i ovo vece,
dok dusa za miran san se sprema,
u veceri tihoj ovoj,
tiho, jos tise nego u spokoj.
