- Poruka
- 129.664
Svetski dan čitanja naglas obeležava se svake godine prve srede u februaru. Ove godine u 170 zemalja širom sveta obeležava se Dan čitanja naglas raznim programima.
Inicijativu za obeležavanje Svetskog dana čitanja naglas pokrenula je neprofitna organizacija LitWorld iz SAD-a. Već 13 godina akcija Svetski dan čitanja naglas podstiče različite neprofitne organizacije, škole i izdavačke kuće da pričaju o važnosti deljenja priča kroz akcije u kojima učesnici afirmišu čitanje, povezujući knjigu i priču sa publikom.
Svetski dan čitanja naglas LitWorld je prvi put organizovao 2010. godine a misija je bila ojačati decu i zajednicu snagom priče. Glavni sponzor manifestacije je izdavačka kuća Scholastic.
Po čemu se čitanje naglas razlikuje od čitanja u tišini? Čitanje je najčešće usamljenička aktivnost, zahteva koncentraciju, pažnju i razvijenu maštu. Čitanje naglas pak podrazumeva dve strane, onog koji čita i onog koji sluša, tako da sama aktivnost dobija i društvenu dimenziju. Na taj način priča prerasta u sponu koja može da pruži osnovu za razgovor i razmenu mišljenja i doživljaja.
Čitanjem naglas razvijaju se i veštine javnog nastupa i prezentacione sposobnosti. Produžava se pažnja (attention span) usmerena na određenu aktivnost, koja je u današnje vreme najkraća u istoriji civilizacije.
Čitanje naglas učestvuje u izgradnji rečnika. Kada čitamo naglas susrećemo se sa novim rečima. Učimo da izgovaramo nepoznate reči, što često nije slučaj ako bismo čitali u tišini. Susret sa novim rečima, vodi nas i ka traženju njihovog značenja i definicija, čime se naš rečnik razvija.
Čitanjem naglas poboljšavamo razumevanje i razvijamo aktivno slušanje. Kada čitamo naglas, ili slušamo druge kako to rade, naš um se koncentriše na zvučanje reči i na njihovo značenje, što predstavlja kognitivni trening koji jača razumevanje.
U studiji koju su vodili istraživači Univerziteta u Peruđi, studenti su čitali naglas odraslima sa demencijom. Nakon 60 sesija slušaoci su imali bolje rezultate u testovima pamćenja nego ranije, što je navelo istraživače na zaključak da slušanje priča vodi intenzivnijoj i dubljoj obradi informacija.
Čitanje naglas neguje i razvija aktivno slušanje koje nam omogućava da prikupimo informacije, analiziramo ih i razmišljamo o njima. Nova istraživanja sugerišu i da je učenje kako da slušamo jedan od ključnih momenata u učenju kako da dobro čitamo.
Čitanje naglas ima i merljive koristi za mentalno i emocionalno zdravlje, ono smanjuje stres i čini nas zadovoljnijim. Autor Priručnika za čitanje naglas, Jim Trelease, kaže da svaki put kada detetu čitamo naglas šaljemo “poruku zadovoljstva” njegovom mozgu. On smatra da je ova reakcija delimično izazvana osećanjem sreće i sopstvene vrednosti koja nastaje kada neko drugi ulaže vreme u naše uživanje.
Čitanje naglas poboljšava čitanje i razvija sposobnost tečnog čitanja. Čitati tečno znači čitati bez napora, pravilnom brzinom, tačno i jasno, sa odgovarajućim ritmom i izrazom. Kada kažemo da neko tečno čita, smatramo da je uspostavljena veza između dekodiranja (razumevanja odnosa slovo – zvuk) i razumevanja pročitanog. Čitanjem naglas pružamo model za tečno čitanje koji slušaoci, deca i učenici, mogu da oponašaju.
Više studija je došlo do zaključka da čitanje naglas poboljšava pamćenje. Kolin Meklaud, psiholog sa Univerziteta Vaterlo, istraživao je uticaj čitanja naglas na pamćenje i više puta je pokazao da ljudi dosledno bolje pamte reči ako ih čitaju naglas.
Ovi nalazi su ponovljeni u brojnim studijama koje su trajale više od jedne decenije. U jednoj studiji, grupi od sedam do deset godina predstavljena je lista reči i zamoljena je da neke pročitaju tiho, a druge naglas. Nakon toga, tačno su prepoznali 87% reči koje su pročitali naglas, ali samo 70% tihih. U drugoj studiji, odrasli od 67 do 88 godina dobili su isti zadatak – čitanje reči bilo tiho ili naglas – pre nego što su zapisali sve reči kojih su mogli da se sete. Oni su bili u stanju da se sete 27% reči koje su pročitali naglas, a samo 10% onih koje su pročitali u tišini.
sinhro.rs
Inicijativu za obeležavanje Svetskog dana čitanja naglas pokrenula je neprofitna organizacija LitWorld iz SAD-a. Već 13 godina akcija Svetski dan čitanja naglas podstiče različite neprofitne organizacije, škole i izdavačke kuće da pričaju o važnosti deljenja priča kroz akcije u kojima učesnici afirmišu čitanje, povezujući knjigu i priču sa publikom.
Svetski dan čitanja naglas LitWorld je prvi put organizovao 2010. godine a misija je bila ojačati decu i zajednicu snagom priče. Glavni sponzor manifestacije je izdavačka kuća Scholastic.
Po čemu se čitanje naglas razlikuje od čitanja u tišini? Čitanje je najčešće usamljenička aktivnost, zahteva koncentraciju, pažnju i razvijenu maštu. Čitanje naglas pak podrazumeva dve strane, onog koji čita i onog koji sluša, tako da sama aktivnost dobija i društvenu dimenziju. Na taj način priča prerasta u sponu koja može da pruži osnovu za razgovor i razmenu mišljenja i doživljaja.
Čitanjem naglas razvijaju se i veštine javnog nastupa i prezentacione sposobnosti. Produžava se pažnja (attention span) usmerena na određenu aktivnost, koja je u današnje vreme najkraća u istoriji civilizacije.
Čitanje naglas učestvuje u izgradnji rečnika. Kada čitamo naglas susrećemo se sa novim rečima. Učimo da izgovaramo nepoznate reči, što često nije slučaj ako bismo čitali u tišini. Susret sa novim rečima, vodi nas i ka traženju njihovog značenja i definicija, čime se naš rečnik razvija.
Čitanjem naglas poboljšavamo razumevanje i razvijamo aktivno slušanje. Kada čitamo naglas, ili slušamo druge kako to rade, naš um se koncentriše na zvučanje reči i na njihovo značenje, što predstavlja kognitivni trening koji jača razumevanje.
U studiji koju su vodili istraživači Univerziteta u Peruđi, studenti su čitali naglas odraslima sa demencijom. Nakon 60 sesija slušaoci su imali bolje rezultate u testovima pamćenja nego ranije, što je navelo istraživače na zaključak da slušanje priča vodi intenzivnijoj i dubljoj obradi informacija.
Čitanje naglas neguje i razvija aktivno slušanje koje nam omogućava da prikupimo informacije, analiziramo ih i razmišljamo o njima. Nova istraživanja sugerišu i da je učenje kako da slušamo jedan od ključnih momenata u učenju kako da dobro čitamo.
Čitanje naglas ima i merljive koristi za mentalno i emocionalno zdravlje, ono smanjuje stres i čini nas zadovoljnijim. Autor Priručnika za čitanje naglas, Jim Trelease, kaže da svaki put kada detetu čitamo naglas šaljemo “poruku zadovoljstva” njegovom mozgu. On smatra da je ova reakcija delimično izazvana osećanjem sreće i sopstvene vrednosti koja nastaje kada neko drugi ulaže vreme u naše uživanje.
Čitanje naglas poboljšava čitanje i razvija sposobnost tečnog čitanja. Čitati tečno znači čitati bez napora, pravilnom brzinom, tačno i jasno, sa odgovarajućim ritmom i izrazom. Kada kažemo da neko tečno čita, smatramo da je uspostavljena veza između dekodiranja (razumevanja odnosa slovo – zvuk) i razumevanja pročitanog. Čitanjem naglas pružamo model za tečno čitanje koji slušaoci, deca i učenici, mogu da oponašaju.
Više studija je došlo do zaključka da čitanje naglas poboljšava pamćenje. Kolin Meklaud, psiholog sa Univerziteta Vaterlo, istraživao je uticaj čitanja naglas na pamćenje i više puta je pokazao da ljudi dosledno bolje pamte reči ako ih čitaju naglas.
Ovi nalazi su ponovljeni u brojnim studijama koje su trajale više od jedne decenije. U jednoj studiji, grupi od sedam do deset godina predstavljena je lista reči i zamoljena je da neke pročitaju tiho, a druge naglas. Nakon toga, tačno su prepoznali 87% reči koje su pročitali naglas, ali samo 70% tihih. U drugoj studiji, odrasli od 67 do 88 godina dobili su isti zadatak – čitanje reči bilo tiho ili naglas – pre nego što su zapisali sve reči kojih su mogli da se sete. Oni su bili u stanju da se sete 27% reči koje su pročitali naglas, a samo 10% onih koje su pročitali u tišini.
sinhro.rs
Poslednja izmena od moderatora:
