Баба ми има осамдесет година, једва преживела последњи шлог. И заљубила се. У болници. И хоће да се удаје. Сунце ти пољубим. То ти је кад је амор лош стрелац па забоде стрелицу у погрешну мету .
Изабраник срца њеног има осамдесет пет. И он преживео шлог. Били заједно у шок соби и зближили се, каже баба. Он изашо пре ње ал` не може још да је посети док се мало не опорави и стане на ноге.
Ако стане, мислим се ја.
Моји стоје и не верују шта баба прича. А тек ја! Зинула и бленем у бабу, не верујем да сам добро чула. Моји једва проговорише, питају кад се она то као удаје. Мисле баби шлог пореметио мозак па лупа глупости. Мисле да баба бунца. Да је скренула с памети.
Ал` ја видим да је баба при чистој свести. Иста она од пре, само луђа. Од љубави ваљда!
Баба мртва озбиљна каже чим изађе из болнице, удаје се. И свадбу `оће. Не мора велика, каже баба. Зна она да је криза, ал` мора да се обележи тај дан онако како доликује. Распитала се матичар ће да дође пошто они не могу да иду у општину. А попа неће да зову да нас не бацају у трошак. Скупо је све па да нам уштеде.
Шта је ово, сунце ти пољубим. Кад се пре распита и како, мислим се ја. Онда ми сине. Рачун за њен мобилни сам јуче платила пет хиљада. Још се и свађала са оним роспијама убеђена да је нека грешка у питању. Где може баба да потрши толико кад зна само да се јави на телефон. Кад оно баба звала и матичаре и попове. Распитивала се за цене. А зове и младожењу сваки дан. Ау јбт, што је љубав скупа.
„Коме бре мама доликује да се удаје и још да прави свадбу у осамдесет“ пита моја мама.
Ја се нешто мислим, обоје са по једном ногом у гробу а сад ће да се удају и жене. Можда ће и децу да праве! Кад боље размислим, лако може да се деси да уместо свадбе имамо сарану, тј. две. Недајтибоже. Колко тек то кошта, сунце ти пољубим.
„Јели баба да ниси ти трудна кад толико журиш са удајом“ зајебавам се ја а мама ме прострели погледом и очима показује да ћутим.
„Шта ме ти ућуткујеш. Видим да баба жури па је ред да питам. Ако је беба на путу да на време спремимо све. Видиш каква је скупоћа. Знаш пошто је опрема за бебе, плус цуцле, кашице, памперс. ` Леб те јебо, па ми смо најебали. Има банку да пљачкамо да купимо пелене. Израчунај колико памперса месечно треба за бебу, бабу и младожењу. Има Лили да нас слави. Или Темпо, тамо су јефтиније а и већи је избор. За бебе, мислим. А ове за младенце, то само у апотеци .“
Мама би ми залепила шамарчину или селотејп на уста, само да може ал` нема га при руци а да ме шамара у болници не иде. А и матора сам за батине. Не знам дал` је више љута на бабу ил` на мене . Сад ме страх да се и она не шлогира због бабине љубави. Само би нам још то требало.
Таман зинем да кажем да се зезам, баба се смеје, прети ми прстом и каже:
„ Зајебаваш ти бабу, спадало једно. Пелене ће лекар да нам препише, реко је`. Нећемо ми вас да бацамо у трошак. Оно, ако баш зафали купићете пакет два. Једино за свадбу да спремите неки леп ручак. И торту. Онако лепу, на спрат а на врху да буду млада и младожења. Увек сам сањала да имам такву торту“ рече баба и затвори очи. Ваљда замишља ту торту са младенцима на врху.
Е моја баба сад си нашла да испуњаваш своје снове, мислим се ја.
„Баба, а јел` треба и венчаницу да ти изнајмимо?“ питам ја бабу и намигујем јој. Морам да се зезам да ми се мајка не шлогира.
Сунце ти, кад скочи баба. Седе у кревет ко` да није шлогирана. Видим да је љута и црвена ко` паприка. Још ће поново да се шлогира , недајтибоже.
„ Шта изнајмљено,како те није срамота да ми тако нешто кажеш! Ја у свом животу ништа туђе нисам носила па нећу ни сада под старе дане. Срам те било! „ виче баба ко` да је код куће.
„Добро бре баба, шта си дигла фрку. Нисам ништа лоше мислила. Сад` сви изнајмљују венчанице. А и шалила сам се ја са тобом“ покушавам да смирим бабу.
„ Нека изнајмљују сви, ја нећу. И тачка „! Баба смртно озбиљна и љута, јбт.
Мами није добро, извели је напоље да дође себи. Ја остала са бабом да бијем битку.
„ Баба бре, јеси ти нормална. Знаш колико кошта венчаница? Најмање хиљадарку а сигурно и више“ . Не могу да верујем шта причам са полумртвом бабом. Њој ће пре требати сандук, боже ме прости, него венчаница. А и јефтинији је.
„Па шта. Даћу хиљадарку, није то пуно пара“ рече баба и даље љута.
Ја разрогачила очи. Не могу да верујем да баба има толико лове и још да ће да списка на јебену венчаницу у осамдесет година. А овамо нас зивка сваки час и кука како нема `леба да једе и да јој је мала пензија. Ал` добро, сигурно је штедела „за сарану“. Стално нас дави с` тим да она штеди и да ми не бринемо . Кад` умре да узмемо те паре. Ја мислила да се баба зеза, кад оно…
„Одакле теби хиљаду, две евра. Јесу то оне паре за сарану? Јел` од њих да ти купимо венчаницу? И како после кад умреш да те сахранимо. У венчаници! Без сандука!“
Изнервирала ме баба, сад би могла да је ишамарам колико ми је дигла притисак. Мами позлило, ја се нервирам а баба хоће да се удаје, хоће свадбу и нову венчаницу. О ***** те животе скоте…
„ Какве две иљаде евра? „ избечи се баба.
„Па толико ти баба кошта венчаница.“
„Дете ти си полудела“, баба ће мени…
О сунце ти жарко! Ја сам полудела а баба није. Прекрстим се, удахнем ваздух и полусмирено питам бабу:
„ Ко је од нас две полудео зна се. Ти си полудела и то начисто.“
„ Што се љутиш? Кажем ти да си полудела зато што спомињеш хиљаду, две евра. Откуд мени тол` ке паре дете?“
„ Па ти рече да ћеш да даш хиљадарку да ти купим венчаницу“ .
„ Па и даћу. `Иљаду динара није пуно. И имам ја још пет, шест `иљада ако зафали за нешто, да знаш. А не да се венчавам у туђој `аљини!“
Праснух у смех иако ми није до смеха.
Баба хоће да се удаје, хоће свадбу, торту на спрат са младенцина на врху, венчаницу и то нову за хиљаду динара…
Ако спомене и медени месец и брачно путовање за преосталих пет хиљада и ако ми се мајци нешто догоди због бабине „удаје“ бабу ћу лично да нокаутирам па нека горим у паклу због тога.
