Svake noći ispod u najužeg centra Beograda prolaze vozovi koji nose opasan otpad. Od 1. februara sav transport opasnih materija odvija se kroz tunel "Vračar", jer zbog zatvaranja pruge Beograd-Novi Sad više nema kuda drugde. Ispostaviće se, to nije jedini razlog.
Pre dve nedelje, na pruzi u ataru niškog sela Jasenovik voz koji je nosio amonijak iskliznuo je iz šina. Zbog straha od trovanja, svih 400 stanovnika ovog sela je evakuisano.
Od 1. februara amonijak, ali i sve ostale opasne materije, u teretnim vagonima između ponoći i pet ujutru prolaze i kroz centar dvomilionskog Beograda. Tunel „Vračar“, koji se proteže od Veterinarskog fakulteta, preko Vukovog spomenika do Pančevačkog mosta, postao je glavno čvorište za otrove iz celog sveta koji se prevoze srpskim prugama. Za gradske funkcionere opcija korišćenja te trase dosad je bila isključena.
Beograd na vodi usmerio vozove sa opasnim tovarom pod grad, ima li mesta strahu?
Svake noći ispod u najužeg centra Beograda prolaze vozovi koji nose opasan otpad. Od 1. februara sav transport opasnih materija odvija se kroz tunel "Vračar", jer zbog zatvaranja pruge Beograd-Novi Sad više nema kuda drugde. Ispostaviće se, to nije jedini razlog.
Pre dve godine, gradski arhitekta Milutin Folić izjavio je kako se najopasniji tereti i otrovne materije transportuju trasom oko Kalemegdana, jer kako je rekao, u tunel ne smeju da uđu. Međutim, prošle jeseni, šine na toj liniji su uklonjene, a sav transport prebačen upravo u tunel koji prolazi ispod samog centra Beograda.
Šta se desilo pa vozovi sa opasnim tovarom više ne idu okolnim putem? Ispred njih se isprečio državni projekat broj jedan. Zbog potreba izgradnje Beograda na vodi, jedini put koji im je preostao, bio je vračarski tunel.
„Smemo li da dozvolimo da se uopšte razmišlja o mogućnosti da se u Beogradu dogodi ono što se dogodilo u selu pored Niša? Da bismo udovoljili stanovnicima Beograda na vodi, mi smo doveli u opasnost život ljudi koji stanuju u centru Beograda“, kaže novinar Miša Brkić.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ne bere brige. Kaže, sve je po zakonu, a uostalom, opasne materije su kroz tunel išle i pre Beograda na vodi.
„Taj prevoz je išao i ranije, ići će i ubuduće, po jasno utvrđenoj proceduri“, kaže Vesić.
N1: Osim što je ranije postojala obilaznica, koja sad ne postoji i sve ide kroz tunel „Vračar“
Vesić: I ranije je išlo kroz tunel, ništa se tu nije promenilo. To su priče koje su, takođe, netačne. Neka vam samo neko pokaže da prevoz nije išao kroz tunel, taj vas laže. Jednostavno, to nije tačno.
To jeste tačno, poručuju u „Železnicama“. Opasan otpad nikad dosad nije prolazio ispod centra grada. Čekajući trajno rešenje, ovo je, kažu, bilo jedino moguće. Međutim, uveravaju građane da su procedure prenosa otpada rigorozne i da je opasnost svedena na minimum.
„Saobraćaj opasnih materija železnicom se odvija bezbedno, nema razloga za brigu, sve mere predostrožnosti i zaštite su preduzete i na najvišem nivou su“, navodi Nenad Stanisavljević iz Železnica Srbije.
„Železnice“ su u julu prošle godine naručile i studiju koja bi trebalo da definiše uslove prevoza opasnih materija kroz centar Beograda. Studija, međutim, još nije završena, a saobraćaj kompozicija sa opasnim otpadom svejedno je dozvoljen.
„Rađeni su planovi zaštite i planovi bezbednosti“, kaže Stanisavljević.
N1: Ali studija nije završena?
Stanisavljević: Studija je u ovom trenutku i dalje u toku izrade.
N1: Vi kažete da je sve urađeno, a studija nije završena.
Stanisavljević: Studija treba da da neka dugoročnija rešenja, neke tehničke detalje, ali to nikako ne utiče na bezbedan saobraćaj i bezbedan prevoz na ovom pravcu.
Kroz beogradski železnički čvor svakog dana prođe sedam do osam kompozicija koje prevoze opasan otpad. Vozovi sa toksičnim materijama se pre ulaska pregledaju, a na deonici su i kamere koje prate promene temperature, koje bi mogle da ukazuju na hemijsku reakciju.
