Srce

Sneg pada na duge smeđe vlasi devojčine kose.Ona nemirno gleda u glatku jezersku površinu i razmišlja.Samo stoji i misli.Prolaznici nemo i bez imalo interesovanja jure pokraj nje ,zadubljeni u svoje probleme.Baš ih briga za malu Maru koja je izašla u šetnju i pati.Ona hromo i tiho uze jedan kamičak i baci ga u vodu.Posmatrala je kako polako pada na dno.A odna,mogla je da oseti kako joj jedna suza skapa niz lice.Uzela je maramicu iz džepa,ali onda je krenula bujica suza.Oteo joj se i jedan tih jecaj.Mara duboko udahnu vazduh i odjuri odatle,ni sama ne znajući kuda.Sad već besno je koračala ulicama grada..Prolazila je pored stanova,parkirališta,pdodavnica...Ali,devojka kao da nije ništa od toga videla...Kao da nije bila svesna šta se oko nje dešava.Kao da su joj misli bile prolazne i bez i najmalnje iskre u njima.Duša ju je bolela.Iz Mare kao da je htelo da iskoči srce sa željom da više,jadikuje i rica se u moru suza.Ali,uprkos tome,oči su ostale suve.Ruke su bile mirne,ali slomljeno srce je snažno i usplahireno lupalo u njenim mladim grudima.Kao da je odjendom došla sebi,Mara uđe u jednu zabačenu i nepoznatu apoteku.Tromo i nesigurno je prolazila preko monoštva lekova koji su vrveli na policama.A onda,zadrži pogleda na mladom apotekaru.Bio je njenih godina i uljudnio se smešio iza štanda,nemo je posmatrajući.A onda,njegov mirni glas stade se odbijati o stare apotekarske zidove:
-Izvolite...kakav Vam lek treba?
Odjednom,u devojci nešto puče i ona krenu da pada na pod.Sve joj se smutilo od vodene bujicd koja je navirala iz njenih umornih očiju.Mladić hitro dotrča do nje i pridrži je.Mara nekako otvori oči i tiho prošaputa;
-Treba mi lek za....slomljeno srce!