Romantika Bukovskog

[Tea]

 

[Tea]

TIŠINA
Tišina je govor razumevanja.
To nije odsustvo reči,
već odsustvo potrebe za rečima.
Čarls Bukovski

 

[LastDay]

 

[Branko Lori]

 

[Tea]

"Voleo si je, zar ne?"
Uzdah.
Kako da ti odgovorim?
Bila je luda.
Prošao je rukom kroz kosu.
Bog bi ga znao, bila je drugačija žena svaki dan.
Jednom zabavna, drugi put stidljiva,
vesela, pa sramežljiva.
Nesigurna i odlučna.
Slatka a arogantna.
Bila je hiljadu žena, ali miris je uvek bio isti ...
Nepogrešivo.
To je bila moja jedina sigurnost.
Nasmejala mi se i znao sam da me zavarava tim osmehom.
Kad se nasmešila, više ništa nisam razumeo.
Više nisam mogao ni da govorim ni da mislim.
Ništa, nula.
Samo je ona bila svuda.
Bila je luda, luda ...
Ponekad je plakala.
Kažu da u tom slučaju žene jednostavno žele zagrljaj.
Ne i ona.
Postala je nervozna.
Ne znam gde je sada, ali se kladim
da još uvek traži snove.
Bila je luda.
Ali voleo sam kad poludi.
* Charles Bukowski

 

[Nina]

Čarls Bukovski, „Neki ljudi“

Neki ljudi nikad ne polude.
ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.

A onda, dižem se s rikom,
s tiradom gneva –
kunem njih i celi svet
dok ih gonim preko
travnjaka.

Mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao
ružičasti
uhranjeni kit.

Neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaista užasne živote
oni vode.

 

[Nina]

Bez snova

Stare sedokose konobarice
posle kafića noću
odustali su
i dok koračam
niz trotoare svetlosti
i gledam u prozore
starački domovi
Vidim da nema više
u njima.

Gledam ljude na klupama u parku
i vidim kako
sede i gledaju
da je nestalo.

Gledam ljude kako voze
i vidim kako
voze svoja kola
da niti vole niti su voljeni
njih više nije ni do seksa
sve se zaboravlja kao
neki stari film.

Gledam ljude u robnim kućama
i supermarketi
dok se kreću među rafalima
kupovina stvari
i mogu da vidim
kako im odeća stoji
i po načinu hoda
i po izrazu njihovih lica
i oči
da ih ni za šta nije briga
i da ništa ne mari
njima.

Vidim stotine ljudi dnevno
koji su potpuno odustali.
Ako odem na hipodrom
ili na stadion

Vidim hiljade
koji ništa ne osećaju
nizakoga
i niko ih ne oseća.

Na sve strane vidim one koji
ne čeznu za ničim osim
hranu, krov i
Odeća,
fokusiran samo na to,
Bez snova

Ne razumem zašto ovi ljudi
ne nestane,
Ne razumem zašto ovi ljudi
ne izdahni
zašto ih zamagljuje
ne do smrti
zašto ih psi
ne do smrti
zašto oni cveće i deca
ne do smrti
ne razumem.

Oni će već biti mrtvi
ali ipak ne mogu da se naviknem
na njihovo postojanje,
jer ih ima toliko.
Svaki dan,
svake noći,
ima ih sve više,
u metrou,
u zgradama,
u parkovima.

Ne osećaju strah
ono što im se ne sviđa
ili da nisu voljeni.
Toliko, toliko, toliko
moja rodbina.

Charles Bukovski

 

[Nina]

Ako hoćete nešto da uradite – idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite.
To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rođake, poslove, i moguće je – glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana… Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju… Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti… vaše želje da to – stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate – zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda!

Čarls Bukovski

 

[Nina]

"Karakter mi je težak. Zato mi svako ne može biti prijatelj, niti me može svako voleti.. A ni ne treba."

Charles Bukowski

 

[Tea]

 

[Tea]

Samo ću pamtiti poljupce… naše usne ranjave od ljubavi… i kako si mi dala sve što si imala… i kako sam ti ja ponudio ono što je ostalo od mene…
Bukowski

 

[Tea]