Razbacani biseri

Ljubav je uvek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu-uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove.Treba ići za ljubavlju gde god ona bila, čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočaranja i tuge. Jer,u času kad krenemo u susret ljubavi,i ona kreće u susret nama. I spasi nas.
PAOLO KOELJO

 

[Majacvet]

Predivno i tacno...

 

[skura58]

Ti si šampion.

 

[123loncar]

 

[zxy]

Čisto da potvrdim pravilo
jedan izuzetak evo:
Ljubav nas često i upropasti
a opšte uzev važi
da čovek strada od onog što voli
ko sumnja može na svom primeru da proveri
samo nek izvoli

 

[Nott]

Jedan, definitivno subjektivan aspekt gosn. Koeljo_a...
U životu i na terenu je to sasvim neka druga priča(istina)....

 

[123loncar]

..dobro da je Nott konstatovala da je ovde reč o subjektivizmu koji se bazira na sujeti; vlastodržju ; negativnom samoljublju ( koje veliča sebe isključivo na nipodištavanju drugih ) ; tronoljublju i neznanju ili pak na zatucanosti ( koja u osnovi nema civilizacijsku prosvećenost - a krije se iza kvazi tradicinalnih vrednosti )... takav subjektivizam svakako ima u ljubavi ima i taj čuveni put do pakla - koji uništava i onako već načete duše ...
..dakle , svi ljubavni jadi ili problemi nastaju u čovekovoj glavi i proizvod su njegovih mentalnih stanja i karakternih svojstava ....
.... inače, sve ljubavi oplemenjuju i vazdižu svaku plemenitu dušu - i one trenutne ; i one prolazne; i one trajne; i one nebeske i večne... dakle, treba biti čovečan ( očovečen ) ...