Врло је могуће да сте некада ушли у кафану која је изнад онога што можете себи да приуштите. Унутра сте се нашли на неки начин, потпуно небитно. Потрошили сте новац. Сада излазите тамо где излазе људеи слични вама. Исто би било и да сте се појавили у неком фенси ноћном клубу. Осећали би сте се нелагодно унутра. Врло брзо би сте схватили где вам је место и изашли одатле. Људи углавном прилично добро знају где им је место, мада има и изузетака. Покушавају да буду нешто што нису и прикривају стварно стање ствари. Седну у фенси кафић, наруче једно пиће и онда га лижу два сата, без имало стида и људског достојанства.
Али има и драстичнијих случајева. Замислите човека лошијег материјалног стања који са својим новим пријатељима одлази на фенси места и од њих очекује да му они плаћају пића или улазнице за клубове. Да од њих тражи паре за такси... Наравно то неби и неће дуго трајати. Нико не жели пријатеље који се гребу за пљуге, моле да им платите још једно пиво, траже 50 динара и куну вам се да ће вам вратити сутра. А вам наравно испод границе достојанства да цимате неког да вам врати ситан новац.
Исто тако негде у Немачкој, Француској, Енглеској, нико не жели да дели свој новац са неким другим људима. У овом случају са нама који би смо да уђемо у европу и тиме добијемо део њиховог новца који су они одвајали кроз порезе за своју државу. На жалост наша држава и они који је воде бескрајно и до бесмисла понижавају наш народ. Они понизно моле друге народе да нам дају део свог новца и да нас приме у своје друштво. Мислим да ће ме једнога дана када одем тамо бити срамота да им кажем из које сам земље. Несмем ни да помислим какво мишљење имају ти људи тамо о нама.
Али има и драстичнијих случајева. Замислите човека лошијег материјалног стања који са својим новим пријатељима одлази на фенси места и од њих очекује да му они плаћају пића или улазнице за клубове. Да од њих тражи паре за такси... Наравно то неби и неће дуго трајати. Нико не жели пријатеље који се гребу за пљуге, моле да им платите још једно пиво, траже 50 динара и куну вам се да ће вам вратити сутра. А вам наравно испод границе достојанства да цимате неког да вам врати ситан новац.
Исто тако негде у Немачкој, Француској, Енглеској, нико не жели да дели свој новац са неким другим људима. У овом случају са нама који би смо да уђемо у европу и тиме добијемо део њиховог новца који су они одвајали кроз порезе за своју државу. На жалост наша држава и они који је воде бескрајно и до бесмисла понижавају наш народ. Они понизно моле друге народе да нам дају део свог новца и да нас приме у своје друштво. Мислим да ће ме једнога дана када одем тамо бити срамота да им кажем из које сам земље. Несмем ни да помислим какво мишљење имају ти људи тамо о нама.
