- Poruka
- 334.520
Bez Edmona Albijusa, dvanaestogodišnjeg roba francuske kolonije na ostrvu Reinion koji je pre 180 godina uspeo da ručno opraši vanilu, ovaj voljeni začin možda nikada ne bi uspevao van Meksika.
Priča o vanili, kao i o većini danas poznatih biljaka prelazi geografske granice. Međutim, vanila nije nastala na Madagaskaru, uprkos trenutnoj globalnoj dominaciji ove zemlje u njenoj trgovini. Umesto toga, rasla je u džunglama Meksika i Centralne Amerike, gde je ova puzavica evoluirala dok nije razvila onu prepoznatljivu, prodornu aromu koju svi tako dobro poznajemo i volimo.
Ono što je možda najupečatljivije kod vanile je činjenica da njena industrija vredna više milijardi dolara postoji zbog dvanaestogodišnjeg dečaka, roba koji je živeo pre 180 godina na udaljenom ostrvu u Indijskom okeanu. Ali orhideja, čiji plodovi u obliku mahune sadrže slatku esenciju vanile, da bi stigla do nas, prošla je buran put od atlantske obale Meksika gde su starosedeoci Totonaci prvi primetili njen miris oko 600. godine nove ere.
Asteci su koristili vanilu kao dodatak za čokoladu (xocoatl), piće koje su pravili od kakaa i drugih začina, ali je i tada bilo rezervisano za plemstvo ili posebne prilike. Upravo je ovo dragoceno piće car Motezuma Šokojoci ponudio Ernanu Kortesu i njegovoj družini Španaca kada su stigli u njegov glavni grad Tenočtitlan 1519. godine.
Tokom prvih decenija osvajanja, Španci su odneli desetine voća, povrća i drugih useva – uključujući vanilu – preko Atlantika da bi demonstrirali svoju moć i uzgajali ih kod kuće. Istoričari ovo kretanje hrane i robe nazivaju Kolumbijska berza.
Vanila i kakao su uvek putovali zajedno.Evropljani su se zaljubili u kremasti napitak, a piće se proširilo, ušavši u Francusku iz Španije početkom 17. veka nakon braka između Luja XIII i Ane od Austrije, ćerke španskog kralja.
Jednom kada je prešla preko Atlantika, vanila je ubrzo krenula svojim putem. Pred kraj njene vladavine, 1602. godine, lekar Elizabete počeo je da dodaje ovaj začin u hranu kraljice, jer je verovala da je to moćan afrodizijak. Preko Lamanša, moćna madam de Pompadur dodala je vaniliju svojoj ishrani kada je pokušala da namami svog ljubavnika, francuskog kralja Luja XV, oko 1750. godine.
Vanila je do sada ušla u globalnu trgovinu začinima koja je prekrajala granice i menjala ekonomije širom sveta, dok su se evropske kolonijalne sile borile da obezbede dragocene mahune. Svi su želeli začin – kuvari su eksperimentisali sa desertima, proizvođači su proizvodili nove parfeme, a aristokrate su samo htele da se pokažu – ali globalna proizvodnja vanile bila je usko grlo u istom pojasu priobalnih zemalja u Americi gde je cvetala vekovima.
Druge kolonijalne sile počele su da istražuju ideju uzgoja vanile izvan španskih kolonija.. Britanci u Indiji, Francuzi u kolonijama u Indijskom okeanu, Holanđani na Javi, pa čak i Španci na Filipinima okušali su sreću da je posade tokom 17. i 18. veka, ali niko nije imao uspeha.
Orhideje imaju veoma specijalizovane oprašivače, a vanila zahteva specifičnu vrstu pčela koja se nalazi samo u tropskim regionima Amerike. Do danas nijedan uzgajivač na svetu nije uspeo da pronađe prirodnog oprašivača koji bi ih zamenio.
Među onima koji su spremni da razbiju španski monopol vanile proizvedene u Meksiku bili su beli francuski plantažeri na ostrvu Burbon, koji se danas zove Reinion, u Indijskom okeanu. Godine 1822. kolonija je dobila seriju biljaka vanile, reznica prve biljke vanile koja je preživela i cvetala u Evropi. Iako su nade bile velike, ponovo nije bilo ploda i uzgajivači su se na kraju pomirili sa neuspehom.
Ali krajem 1841. na ostrvu Burbon se dogodilo nešto što je osporilo te pretpostavke. Plantažer Fereol Belje-Bomon šetao je svojim zasadom vanile sa dvanaestogodišnjim robom, Edmondom, kada je primetio dva ploda vanile na jednoj grani..
Kako je ovo moguće? Godinama su bez uspeha pokušavali, a sada se pojavila ova usamljena loza sa plodom. Edmond je tvrdio da je on zaslužan za to, ali je Beljer-Bomon odbio da mu veruje. Međutim, kada je nekoliko dana kasnije ugledao još jedan cvet oprašen, vratio se i zamolio dečaka da objasni detalje.
Edmond mu je pokazao. Svaka vanila orhideja (Vanilla planifolia) ima i muške i ženske delove, podeljene membranom koja sprečava samooprašivanje. Dečak je uzeo jedan cvet i prstom ogulio usnu orhideje, podigao opnu štapom i pritisnuo ženski i muški deo – manevar koji nije bio sasvim drugačiji od oprašivanja lubenice koju mu je neko ranije pokazao.
Belje-Bomon je bio i šokiran i oduševljen i nije mogao da zadrži vest za sebe. Ubrzo je Edmond obilazio ostrvo, pokazujući drugim plantažerima svoj trik.
Nakon ovoga, mogli biste da počnete da uzgajate vaniliju na Reinionu, na Madagaskaru i drugde.To dogodilo početkom 19. veka, tri veka nakon što su Evropljani prvi put shvatili da se vanila može koristiti. Trebalo im je 300 godina da reše kako da dobiju plodove od ove biljke.
Plantaže vanile na Reinionu ispunili su svoj san: do 1848. uspeli su da izvezu 50 kilograma mahuna vanile u Francusku, a 1898. godine, kada su proizveli 200 tona sušene vanile, pretekli su Meksiko kao globalni dobavljači.
Edmond nije učestvovao u ovom poslovnom uspehu. Iako je oslobođen zajedno sa svim francuskim robovima 1848. godine, u narednim godinama je optužen za pljačku i osuđen na pet godina zatvora sa teškim radom 1852. Francuski botaničar je pokušao da pripiše zasluge za Edmondov izum, tvrdeći da je posetio Reinion 1838. i pokazao je grupi radnika tehniku oprašivanja vanile.
Dok je Edmond na kraju oslobođen i njegovo otkriće je priznato (delimično zahvaljujući snažnoj podršci njegovog bivšeg robovlasnika), umro je osiromašen u 51. godini., u državnoj bolnici u Sen Suzan. objavljeno je u lokalnom listu Monitor, 1852. godine..
Nakon njegove smrti, otkriće Edmonda Albiusa (njegovo puno ime kao slobodnog čoveka i građanina) preokrenulo je globalno tržište vanile. Nekoliko delova sveta osetilo je posledice poput meksičkog priobalnog regiona Verakruza, gde je većina vanilije proizvedena pre nego što je otkriveno ručno oprašivanje.
U vreme uspeha na Reinionu, uzgajivači u Meksiku su se još uvek oslanjali na lokalne pčele da oprašuju cveće. Kada je globalno tržište zahvatila vanila sa drugih mesta – u početku samo Reinion, a zatim Madagaskar, Indonezija i druge zemlje – lokalna industrija nije mogla više da parira. Danas, proizvodnja u Meksiku čini samo pet odsto trgovine prirodnim mahunama vanile.
Industrija se dodatno zakomplikovala razvojem veštačke vanile kasnih 1800-ih, koja sada snabdeva većinu tržišta. Samo jedan odsto tržišta opslužuje prirodna vanila, koja može dostići zapanjujuće cene. U 2018. dostigla je rekordnu cenu od 445 funti za kilogram, što je po ceni čini vrednijom od srebra.
Oni koji trguju prirodnom vanilom – čak i u Meksiku – prihvatili su metodu ručnog oprašivanja, koja je mnogo pouzdanija od čekanja na prirodne oprašivače. U stvari, svaka pojedinačna biljka vanile koja se uzgaja u svetu sada se ručno oprašuje, što ovaj zadatak čini izuzetno radno intenzivnim.
(rts)
