Priča o Svetom Savi

[Manga Hilux]

Kako je mladi princ pobegao u manastir i promenio srpsku istoriju: Priča o Svetom Savi​

Odupreo se svemu što je njegova porodica bila, da bi pronašao put kojim ga je vodilo src​

Sveti Sava, po rođenju Rastko Nemanjić, bio je raški plemić najveće dinastije naše istorije, loze Nemanjića, koji je delima napravio velike promene u našem narodu.

Dan Svetog Save proslavljamo 27. januara, a ova slava najpoznatija je i kao slava svih škola u Srbiji.
Ipak, put do "večnosti" koju je ostvario bio je i više nego trnovit, protkan raznim preprekama koje je nosilo tadašnje vreme.

Mladost Rastka Nemanjića​

Godine 1174. u mestu Ras, rodio se Rastko, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i njegove supruge Ane.
Rastko je odrastao uz braću Vukana i Stefana (kog poznajemo i kao Stefana Prvovenčanog). Njihov otac Stefan Nemanja, imao je velike planove za svoje sinove, a to je i pokazivao. Kada je Rastko imao oko 15 godina, veliki župan ga je postavio za župana nekadašnje kneževine Zahumlje.
No, Rastko je već počeo da pokazuje odbojnost prema vladanju, zbog čega se na mestu župana zadržao manje od godinu dana. Kako je vreme prolazilo, interesovanje Rastka za krunu postajalo je sve manje, ali se zato razvijala i jačala ljubav prema pravoslavlju.

Moć, prestol, slava i glavna reč lidera zemlje, pozicija je koju niko ne bi odbio, ali ne i mladi Rastko. Njegova duša vodila ga je na drugačiju stranu. Legenda kaže da je Rastko znao da bi se suočio sa porodičnim neprihvatanjem njegove želje da život posveti isključivo Bogu i crkvi, zbog čega se iskrao iz porodičnog doma i odbegao u sredinu kojoj se predstavio kao prosjak i beskućnik. Naime, rekao je roditeljima da ide u lov sa drugarima, čemu su se obradovali, jer je Rastko bio veoma povučen. Taj trenutak bio je prekretnica njegovog života. Kako legenda kaže, njegova povezanost sa hrišćanstvom bila je jača od želje za tronom, ali je danonoćno strahovao da ga otac pronađe i vrati kući.

Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski. Foto: Wikimedia

Kada je Rastko postao Sveti Sava​

Godine 1191. Rastko se uputio na Svetu Goru u manastir Hilandar, koji je i do dan-danas ostao jedan od najznačajnijih centara istočnopravoslavnog monaštva. Otvorenih ruku prihvataju 16-godišnjeg Rastka, koji je bio spreman da uči od monaha ovog manastira.

U to vreme potraga za princem bila je već u toku, a kada su srpski vojnici konačno pronašli Rastka na Atosu, objasnili su mu bol i tugu roditelja koji svakog dana očekuju njegov povratak. Uhvaćen nespreman, Rastko je neočekivane goste molio da ga ne odvedu, no njihovo naređenje je drugačije govorilo. Rastko je tada rekao da treba biti "volja Božja" i da će sa njima krenuti sledećeg jutra.
Naime, posle pola noći iguman naredi jeromonahu da odvede Rastka u kapelu tornja, pirga, i da ga zamonaši. Jeromonah učini kako mu je zapoveđeno, uze propisane monaške zavete od Rastka, postriže ga, obuče u monašku rizu, pročita molitve i promeni mu ime. Rastko je te noći ustupio život Savi, novom imenu koje je promenilo sve.
Ujutru, vojvoda koji trebalo da pođe sa Rastkom nazad, nije mogao da ga pronađe. Počeo je da bes iskaljuje na monasima, a Sava, videvši to, dade vojvodi svoje plemićko odelo i pismo namenjeno njegovim roditeljima, uz reči da je vojvoda video monaha po imenu Sava. I tako, Sveti Sava ostaje na Svetoj Gori.

Sava je nastavio da obilazi Svetu Goru, bos, živeći na hlebu i vodi i divljenju Božjoj kreaciji. Darivao je poklone monasima, koje mu je otac nakon pisma poslao. Sve to je Sava delio u zamenu za znanje.

Manastir Hilandar. Foto: Shutterstock

Prvi srpski arhiepiskop​

Car Teodor i patrijarh Manojlo se pokazaše veoma mudri, iskreno želeći dobro Srpskoj crkvi, te su insistirali da Sava bude njen prvi arhiepiskop. Tako i bi, Sava je postao prvi srpski arhiepiskop. Iako je bio tužan što se rastaje od Svete Gore, sa ponosom je poneo sve što je naučio tamo.

Sava sa još nekoliko monaha odlazi u Solun, gde je započeo rad sa svojim učenicima. Prepisivao je knjige, a one koje je sakupio, prevedene su na srpski jezik, kako bi širio znanje u svojoj zemlji. Sve lepo što je uočio u solunskim crkvama, od umetnika je tražio da tako nešto učine iza Žiču, kao i druge manastire. Kada je prikupio sve što je želeo, krenuo je za Srbiju.
U Srbiji se posvetio manastiru Žiča, koji je zadivio svet. Jedan od najvažnijih dana bio je dan Spasovdan, 1220. godine. Tog dana, prvi srpski Arhiepiskop beše ustoličen i prvi srpski kralj beše krunisan u Žiči, piše "Hramsvetogsave.rs". To je doprinelo nezavisnosti srpskog naroda i crkve od stranih država. No, Sava nije zaboravio da je on tu da služi narodu, pa je pozvao i najsiromašnije, da tog dana preuzmu darove i proslave kralja.
Sava je pred saborom održao besedu o pravoj veri, kojom poučava vlastelu i novoizabrane episkope osnovnim dogmama hrišćanske ortodoksije. Sava im je objasnio da su "oci naši" primili hrišćansku veru sa nedostacima, pa je Bog uzdigao njega na ovaj položaj da "ispuni nedostatke otaca naših". On je apelovao na sve da se drže prave vere.

Foto: Wikimedia/MOSSOT

Smrt​

Sava se povlači sa položaja arhiepiskopa 1234. godine, nakon širenja znanja, propovedanja pravih hrišćanskih vrednosti, otvarajući škole i kulturno uzdižući srpski narod. Za naslednika je postavio svog učenika Arsenija. Potom se uputio na drugo putovanje na Istok.
U Carigradu je primio poziv bugarskog cara Ivana Asena II, koji ga je pozvao u posetu. Početkom 1236. stigao je u Bugarsku, gde ga zatiče smrt u bugarskoj prijestonici Velikom Trnovu. Prema predanju, nakon učešća u ceremoniji blagosiljanja vode dobio je prehladu, koja se razvila u upalu pluća, od čega je i umro, piše "Wikipedia.org".
Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.
Svetog Savu pamte i kao velikog učitelja, za koga su vezane razne poučne priče, anegdote, ali i njegova predanja. Veliki broj škola nosi ime po ovom svecu i dobročinitelju, te je u njegovu čast predodređena školska slava po njemu. Deca na ovaj dan odlaze u škole, ali je dan bez nastave, već ispunjen druženjem i pričama o princu, koji je promenom imena promenio i svet.
izvor Ona.rs