Predstavljen zakon o skraćivanju radnog vremena u Americi na četiri radna dana

[Smorisha]

САД: У америчком Сенату представљен закон о скраћивању радног времена на четири радна дана​

Izvor 1 https://n1info.rs/svet/predstavljen...adnog-vremena-u-americi-na-cetiri-radna-dana/
Izvor 2 http://91.222.7.145/hronika/sad-u-a...anju-radnog-vremena-na-cetiri-radna-dana.html

понедељак, 18. март 2024.

У америчком Сенату је представљен закон о скраћивању радног времена на 32 сата недељно, односно на четири радна дана, преноси портал Машина. Тим поводом је прошлог четвртка пред Одбором за здравство, образовање, рад и пензије одржано саслушање које је иницирао Берни Сандерс, сенатор који председава тим телом и који је тренутно главни промотер скраћивања радног времена у Америци, преноси портал Машина. На саслушању под називом „Радници би требало да имају користи од нове технологије и повећане продуктивности: Потреба за 32-часовном радном недељом без смањивања плата“ Сандерс је поставио кључно питање: „Ко има користи од експлозивног развоја технологије? Најбогатији људи којима иде сјајно или радни људи који све више за њима заостају?“. Сенатор из Вермонта је рекао да је у припреми за разговор сазнао да се пред тим сенатским одбором последњи пут дискусија о радном времену водила 1955. године. На тадашњем саслушању је пред Сенатом говорио и Волтер Ројтер, некадашњи председник Америчког синдиката аутомобилске индустрије (УАW), а Сандерс је подсетио на његове речи изречене пре 70 година. „У потпуности схватамо да су потенцијалне предности аутоматизације велике, ако се њима правилно рукује. Ако је само делић онога што технолози обећавају за будућност истина, у року од неколико година аутоматизација може и треба да омогући четвородневну радну недељу… Смањење радне недеље на 35 или 30 сати у наредној деценији може бити важан шок апсорбер приликом преласка на широку употребу аутоматике. То може и смањити утицај наглог пораста производње и повећати потребе за радном снагом у индустрији и трговини.“ Ипак, деценијама касније када су роботизација и дигитализација реалност у већини индустрија радници не раде мање него више, а њихове реалне зараде су све ниже. „Тужна реалност је да Американци сада раде више сати од људи у већини других богатих држава“, рекао је Сандерс. „У 2022. години, запослени у Сједињеним Државама имали су годишње 204 сата рада више него запослени у Јапану, а знамо да су у Јапану вредни људи. 279 сати више од радника у Уједињеном Краљевству и 470 сати више од радника у Немачкој“, изјавио је Сандерс, који је томе додао и да амерички радници данас недељно зарађују 50 долара мање него што је то био случај пре 50 година. У тих протеклих 50 година технологија је толико напредовала да су радници у Америци сада 400 одсто продуктивнији, међутим сва добит од тог напретка одлази најбогатијима док радници чије плате стагнирају једва преживљавају. „Док извршни директори зарађују скоро 350 пута више од својих просечних запослених, радници широм земље гледају како им се породични живот распада јер су приморани да проводе све више времена на послу. Пропуштају рођенданске забаве своје деце и бејзбол утакмице мале лиге. И просто време које им је потребно да проведу са породицом. А оно што их додатно оптерећује је да – након што сво то време проведу на послу – многи од њих и даље преживљавају од плате до плате и не могу да задовоље своје основне потребе“, рекао је Сандерс. На крају Сандерс је закључио да 32-часовна радна недеља мора бити једна од погодности технолошког развоја која ће свима бити од користи. Потребно нам је више времена Седамдесет година након претходне дискусије о радном времену у Америчком Сенату је поново говорио један председник УАW-а. На позив Бернија Сандерса у Сенату се обратио Шон Фејн, такође велики заговорник скраћивања радне недеље. „Као председник синдиката аутомобилске индустрије, представљам 400 хиљада људи из радничке класе и шестсто хиљада пензионера. Знам да када се моји чланови осврну на своје животе, никада не кажу: ‚Волео бих да сам радио више‘. Када људи дођу до краја свог живота, никада не кажу: ‚Волео бих да сам зарадио више новца‘. Они желе да су имали више времена“, рекао је Фејн пред Сенатом, а преноси Јацобин. И Фејн се сложио са тим да је сведочимо великом технолошком напретку, али да он није радницима донео бољитак већ управо супротно, овако је он представио туробну слику америчких радника данас. „Имамо раднике који раде седам дана у недељи, дванаест сати дневно. Постоје радници који раде на више послова, и живе да би радили, грче се да би преживели од плате до плате. Имамо раднике који данас раде дубоко у својим шездесетим, седамдесетим и осамдесетим јер не могу приуштити да се пензионишу. Постоје повезане смрти од очаја, од зависности и самоубиства, људи који не осећају да је живот бесконачног, безнадежног рада живот вредан живљења. Радници су жртвовани на олтару похлепе и одузето им је достојанство. Имамо кризу менталног здравља о којој много причамо у овој земљи. Али никада не говоримо о узроцима тога. Постоје студије: повећање стреса због рада седам дана у недељи, дванаест сати дневно – жртвујете породични живот и ствари којима желите да се бавите – то изазива повећање нивоа кортизола, што доводи до срчаних обољења, рака, можданог удара.“ Фејн се осврнуо и на стандардне аргументе против скраћивања радног времена и на критике упућене према радницима у кључу људи су лењи и неће да раде. Он не мисли да су радници лењи већ да им је дозлогрдило. „Доста им је да буду скрајнути и лишени достојанства док неједнакост у приходима у овој држави и овом свету измичу контроли. Доста им је што три породице у Сједињеним Државама имају богатство колико и доњих 50 одсто грађана ове земље. То је злочин. Америка је боља од тога“, рекао је Фејн. Скраћивање радне недеље тема за политичаре у Америци већ неко време Иако је, како је то рекао Сандерс, ово први пут након 1955. године да се у Одбору за здравство, образовање, рад и пензије говори о краћем радном времену, треба рећи да је у Америчком Сенату пре годину дана закон о скраћивању радног времена представио калифорнијски сенатор из редова демократа Марк Такано. „Пред нама је прилика да унесемо здраворазумске промене у стандарде рада које смо наследили из друге ере“, рекао је тада Такано. Он је додао и да би закон „побољшао квалитет живота радника, задовољавајући потребу за скраћеном радном недељом која би створила простор за живот, игру и потпуније уживање у животу ван посла“. Сандерс, који има и ширу подршку синдиката и организација цивилног друштва, је сада преузео ову штафету и наставља са промоцијом четвородневне радне недеље и уз подршку Такана. (Н1)

 

[Smorisha]

Moram da priznam da mi se ovo sviđa. Više slobodnog vremena. Zadovoljniji ljudi...

 

[fauler]

Mislim da je i Španija uvela to 4 radna dana nedeljno i još neke zemlje

 

[Тромб]

skracuju i u srbiji neki.. al za isto tolko ti skrate i platu.

 

[Cosmopolite]

Moram da priznam da mi se ovo sviđa. Više slobodnog vremena. Zadovoljniji ljudi...

Znaci vise sexa ... nije lose.
Skrate radno vreme a boostuju sexi vreme.
Idem udate da jurim , zene onih kamiondjija - sirovina na putu.
Obrenovac mi je target

 

[38imak]

Jeste, i ti sa Masine su me blokirali.

U sustini, mislim da su me svi blokirali na X-u

 

[38imak]

Ne znam samo, posto Ameri racunaju minimalac po satu, da li ce Berni da se slozi da ostane isti minimalac, da bi povecao broj radnika

 

[dlugomir]

Zar nisu SAD propale?

 

[Straks92]

Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana: Nemačka se pridružuje državama koje testiraju ovaj model​

Petodnevna radna nedelja, čini se, u mnogim evropskim zemljama polako postaje prošlost. Nakon pandemije koronavirusa, svet je shvatio da je model rada od kuće i manji broj radnih dana za neke profesije moguć, pa su ga neke zemlje trajno i usvojile. Belgija je prva evropska zemlja koja je ovo zvanično uvela, a njoj razmišljaju i eksperimentišu brojne druge zemlje - od Velike Britanije, preko Škotske i Španije, a sada se ovom nizu priključila i Nemačka.

Naime, prema pisanju Blumberga, eksperimentalna četverodnevna radna nedelja za 45 firmi u trajanju od šest meseci počela je 1. feburara, a tokom ovog perioda meriće se produktivnost radnika.
Zaposleni će primati dosadašnje plate bez obzira na smanjeno radno vreme. Kako se navodi, cilj eksperimenta je da se proveri da li su tačne tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade ne samo srećniji i zdraviji, nego i produktivniji u svojim poslovima.
Blumberg navodi da bi, prema prognozama, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo da se smanji za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije.

Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja skupih izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti.

Novina bi mogla da privuče nove kadrove u Nemačku​

Nemci su u 2022. godini u proseku izostajali s posla 21,3 dana što je rezultiralo gubitkom od čak 207 milijardi evra, prema podacima Saveznog instituta za zdravlje i bezbednost na poslu.

Zagovornici eksperimenta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja prema Evrostatu već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena u EU.
Nedostatak ulaganja u inovacije i digitalizaciju sprečio je povećanje produktivnosti u Nemačkoj, a bez poboljšanja u tim područjima, malo je verovatno da će se značajno povećati produktivnost jednostavnim smanjenjem broja radnih sati, smatra ekonomista na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu Enco Veber.
Manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, zajedno s visokom inflacijom, ohrabrio je radnike u svim industrijama da traže veće plate i smanjenje radnog vremena.

Nemačke mašinovođe su već duže vreme u štrajku i traže skraćivanje radnog vremena sa 38 sati nedeljno na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinskom sektoru traži povišicu od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000.

Istraživanja u korist četiri radna dana​

Nije iznenađenje što mnoge zemlje razmišljaju o manjem broju radnih dana, jer brojna istraživanja idu u korist četvorodnevnoj radnoj i to godinama unazad. Upravo su ona pokazala da se radnici, koji ovako rade, osećaju dosta produktivnijim, kao i da su više fokusiraniji na posao koji obavljaju.
Na primer, jedna anketa koja se vezuje za projekat "Četvorodnevna nedelja" i koja je objavljena pre dve godine na platformi za finansiranje "Kikstarter", pokazala je da bi 97 odsto od oko 500 ispitanika želelo da zadrži skraćenu radnu nedelju, pisao je tada CNN.

U projektu, koji su vodili istraživači iz Bostona, Kembridža i Dablina, učestvovalo je više od 30 firmi, a istraživanje je obuhvatilo one koje se bave tehnologijom, gastronomijom, konsultantskim poslovima i građevinom.
Prema njemu, dve trećine firmi nakon testiranja namerava da zadrži četvorodnevnu radnu sedmicu sa punom platom, dok su ostale, za sada, tome sklone ili su još neodlučne.
Kako pokazuju rezultati testa, skraćenje radnog vremena nije rezultiralo smanjenjem produktivnosti. Naprotiv, tokom šest meseci prodaja u nekim preduzećima veća je za čak 38 odsto, nego u istom periodu prethodne godine.

Kako je u svetu?​

Četiri radna dana za neke su postali realnost, ili su na putu da im postane realnost za mnoge zemlje. Belgija je u novembru 2022. godine postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje.
Naime, prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.
Ipak, ova zemlja nije jedina, ni prva na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot istraživanje sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu...
Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da sada skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.
Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje.
Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.

profimedia

I Škotska razmatra da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi. U Španiji se takođe u planu pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata.
Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.
Dobre vesti po ovom pitanju stižu i iz Velike Britanije. Naime, prema pisanju Euronews-a četvorodnevno probno ispitivanje u ovoj zemlji dalo je rezultat koji kaže: 101 odsto produktivnosti. U projektu je učestvovalo više od 70 kompanija i organizacija.

Kakva je sitacija u Srbiji po ovom pitanju?​

Kada se istraživanja i eksperimenti stave na stranu, otvoreno je pitanje kako bi to u praksi izgedalo u Srbiji.
Olivera Popović iz Udruženja poslovnih žena rekla je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da je inače atmosfera u Srbiji takva da kada su u pitanju privatna preduzeća imamo firme u kojima ljudi rade pet ili šest radnih dana, i da neretko ostaju i duže na poslu.
Ona smatra da su radnici, pre svega u privatnom sektoru, već izmoreni i da četiri radna dana ne bi bilo dobro ukoliko bi se to odrazilo na njihvo zdravlje u smisli da rade još duže. Međutim, navodi da ukoliko bi se to realizovalo planski i prilagodilo funckonisanju preduzeća, onda bi to, smatra, bila dobra ideja.

Tanjug/Zoran Žestić

"Problem u Srbiji je vrlo kompleksan. Po meni bi trebalo napraviti istraživanje i napraviti ankete. Pitati radnike šta oni oni očekuju od poslodavca, ali i pitati i poslodavce šta oni očekuje od njih. Naime, pitnje koje bi bilo glavno je da li bi manji broj radnih dana uticao pozitivno na produktivnost rada i na koji način? Ako to može da se realizuje, a da ne bude na kraju na uštrb zdravlja i premorenosti već umornih radnika, mislim da bi to bila dobra ideja", rekla je ranije ona.
Kaže da bi ovo pitanje moglo da se razmotri i kroz zakon, ali da ni on, kaže, ne treba da bude isključiv.
"Ja bih ostavila da tako nešto, čak i ako bi se usvojilo na primer kroz zakon, ostavila da bude opciono za poslodavce. Jedino oni mogu da procene da li sa svojim kapacitetima mogu tako nešto da priušte a da niko ne trpi", smatra ona.
Sa druge strane, potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je ranije za Euronews Srbija da je naša zemlja po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.

"Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala", smatra Vuković.

https://www.euronews.rs/evropa/vest...uzuje-drzavama-koje-testiraju-ovaj-model/vest

 

[FDDD]

haha levičarski idioti. To može da funkcionoše kod parazita koji rade državni posao.
Pitajte svakog iole normalnog poslodavca koji realno nešto proizvodi, šta misli o tome

 

[mario80]

САД: У америчком Сенату представљен закон о скраћивању радног времена на четири радна дана​

Izvor 1 https://n1info.rs/svet/predstavljen...adnog-vremena-u-americi-na-cetiri-radna-dana/
Izvor 2 http://91.222.7.145/hronika/sad-u-a...anju-radnog-vremena-na-cetiri-radna-dana.html

понедељак, 18. март 2024.

У америчком Сенату је представљен закон о скраћивању радног времена на 32 сата недељно, односно на четири радна дана, преноси портал Машина. Тим поводом је прошлог четвртка пред Одбором за здравство, образовање, рад и пензије одржано саслушање које је иницирао Берни Сандерс, сенатор који председава тим телом и који је тренутно главни промотер скраћивања радног времена у Америци, преноси портал Машина. На саслушању под називом „Радници би требало да имају користи од нове технологије и повећане продуктивности: Потреба за 32-часовном радном недељом без смањивања плата“ Сандерс је поставио кључно питање: „Ко има користи од експлозивног развоја технологије? Најбогатији људи којима иде сјајно или радни људи који све више за њима заостају?“. Сенатор из Вермонта је рекао да је у припреми за разговор сазнао да се пред тим сенатским одбором последњи пут дискусија о радном времену водила 1955. године. На тадашњем саслушању је пред Сенатом говорио и Волтер Ројтер, некадашњи председник Америчког синдиката аутомобилске индустрије (УАW), а Сандерс је подсетио на његове речи изречене пре 70 година. „У потпуности схватамо да су потенцијалне предности аутоматизације велике, ако се њима правилно рукује. Ако је само делић онога што технолози обећавају за будућност истина, у року од неколико година аутоматизација може и треба да омогући четвородневну радну недељу… Смањење радне недеље на 35 или 30 сати у наредној деценији може бити важан шок апсорбер приликом преласка на широку употребу аутоматике. То може и смањити утицај наглог пораста производње и повећати потребе за радном снагом у индустрији и трговини.“ Ипак, деценијама касније када су роботизација и дигитализација реалност у већини индустрија радници не раде мање него више, а њихове реалне зараде су све ниже. „Тужна реалност је да Американци сада раде више сати од људи у већини других богатих држава“, рекао је Сандерс. „У 2022. години, запослени у Сједињеним Државама имали су годишње 204 сата рада више него запослени у Јапану, а знамо да су у Јапану вредни људи. 279 сати више од радника у Уједињеном Краљевству и 470 сати више од радника у Немачкој“, изјавио је Сандерс, који је томе додао и да амерички радници данас недељно зарађују 50 долара мање него што је то био случај пре 50 година. У тих протеклих 50 година технологија је толико напредовала да су радници у Америци сада 400 одсто продуктивнији, међутим сва добит од тог напретка одлази најбогатијима док радници чије плате стагнирају једва преживљавају. „Док извршни директори зарађују скоро 350 пута више од својих просечних запослених, радници широм земље гледају како им се породични живот распада јер су приморани да проводе све више времена на послу. Пропуштају рођенданске забаве своје деце и бејзбол утакмице мале лиге. И просто време које им је потребно да проведу са породицом. А оно што их додатно оптерећује је да – након што сво то време проведу на послу – многи од њих и даље преживљавају од плате до плате и не могу да задовоље своје основне потребе“, рекао је Сандерс. На крају Сандерс је закључио да 32-часовна радна недеља мора бити једна од погодности технолошког развоја која ће свима бити од користи. Потребно нам је више времена Седамдесет година након претходне дискусије о радном времену у Америчком Сенату је поново говорио један председник УАW-а. На позив Бернија Сандерса у Сенату се обратио Шон Фејн, такође велики заговорник скраћивања радне недеље. „Као председник синдиката аутомобилске индустрије, представљам 400 хиљада људи из радничке класе и шестсто хиљада пензионера. Знам да када се моји чланови осврну на своје животе, никада не кажу: ‚Волео бих да сам радио више‘. Када људи дођу до краја свог живота, никада не кажу: ‚Волео бих да сам зарадио више новца‘. Они желе да су имали више времена“, рекао је Фејн пред Сенатом, а преноси Јацобин. И Фејн се сложио са тим да је сведочимо великом технолошком напретку, али да он није радницима донео бољитак већ управо супротно, овако је он представио туробну слику америчких радника данас. „Имамо раднике који раде седам дана у недељи, дванаест сати дневно. Постоје радници који раде на више послова, и живе да би радили, грче се да би преживели од плате до плате. Имамо раднике који данас раде дубоко у својим шездесетим, седамдесетим и осамдесетим јер не могу приуштити да се пензионишу. Постоје повезане смрти од очаја, од зависности и самоубиства, људи који не осећају да је живот бесконачног, безнадежног рада живот вредан живљења. Радници су жртвовани на олтару похлепе и одузето им је достојанство. Имамо кризу менталног здравља о којој много причамо у овој земљи. Али никада не говоримо о узроцима тога. Постоје студије: повећање стреса због рада седам дана у недељи, дванаест сати дневно – жртвујете породични живот и ствари којима желите да се бавите – то изазива повећање нивоа кортизола, што доводи до срчаних обољења, рака, можданог удара.“ Фејн се осврнуо и на стандардне аргументе против скраћивања радног времена и на критике упућене према радницима у кључу људи су лењи и неће да раде. Он не мисли да су радници лењи већ да им је дозлогрдило. „Доста им је да буду скрајнути и лишени достојанства док неједнакост у приходима у овој држави и овом свету измичу контроли. Доста им је што три породице у Сједињеним Државама имају богатство колико и доњих 50 одсто грађана ове земље. То је злочин. Америка је боља од тога“, рекао је Фејн. Скраћивање радне недеље тема за политичаре у Америци већ неко време Иако је, како је то рекао Сандерс, ово први пут након 1955. године да се у Одбору за здравство, образовање, рад и пензије говори о краћем радном времену, треба рећи да је у Америчком Сенату пре годину дана закон о скраћивању радног времена представио калифорнијски сенатор из редова демократа Марк Такано. „Пред нама је прилика да унесемо здраворазумске промене у стандарде рада које смо наследили из друге ере“, рекао је тада Такано. Он је додао и да би закон „побољшао квалитет живота радника, задовољавајући потребу за скраћеном радном недељом која би створила простор за живот, игру и потпуније уживање у животу ван посла“. Сандерс, који има и ширу подршку синдиката и организација цивилног друштва, је сада преузео ову штафету и наставља са промоцијом четвородневне радне недеље и уз подршку Такана. (Н1)

Pa na tri pa dva pa reciklaža radnika

 

[38imak]

Saveza slobodnih sindikata, je li to onaj glavni SFRJ komunjarski Sindikat sto je delio polutke i organizovao ture za Trs' i Solun?

 

[C0NSIGLIERI]

Rezultat ce biti smanjenje plate i radnog vremena; ali ce se zahtevati ista produktivnost sa ocekivanim rastom …. ili noga.

Samo debil moze da pomisli sa u kapitalizmu vlastodrsci zastupaju i bore se za prava radnika.

 

[mario80]

U kapitalizmu se bore ko lavovi da otpuste što više radnika i pobiju što više ljudi uopšte. Pod stare dane medicina samo smišlja kako da eliminiše penzionere. Ruglo planete!

 

[SajaBg]

Kinezi rade 7 dana nedeljno. Uskoro će ceo svet biti preplavljen njihovom robom koja će biti kvalitetnija od zapadne i duplo jeftinija. Naravno, zapadnjak će uvek da kupi kvalitetnije i jeftinije, što bi recimo kupovao EV za 40 hiljada kad može isti takav, ako ne i bolji da uzme za 15 hiljada? Ali ne razmišljajući da će zbog toga da izgubi posao. Kako bilo, Kina uskoro počinje da bude ozbiljna konkurencija u svemu. A koji je odgovor zapada? Ajde da radimo još manje

 

[kapetanmark]

skracuju i u srbiji neki.. al za isto tolko ti skrate i platu.

овде огорман број ради 6 дана недељно

 

[Lagerta]

Ako kod nas to neko predloži, nek bude ponedeljak neradni, ako može

 

[bas kao]

ne nadajte se, to je za nas amere, dosta smo mi rmbali,. a vi ladili, sada cemo sve da obrnemo, a kome se ne svidja ima d'ide u rat s rusijom

 

[mario80]

Kinezi rade 7 dana nedeljno. Uskoro će ceo svet biti preplavljen njihovom robom koja će biti kvalitetnija od zapadne i duplo jeftinija. Naravno, zapadnjak će uvek da kupi kvalitetnije i jeftinije, što bi recimo kupovao EV za 40 hiljada kad može isti takav, ako ne i bolji da uzme za 15 hiljada? Ali ne razmišljajući da će zbog toga da izgubi posao. Kako bilo, Kina uskoro počinje da bude ozbiljna konkurencija u svemu. A koji je odgovor zapada? Ajde da radimo još manje

Teško taj ev je 15 hiljada u kini ali je u evropi 39.000 gledam svaki dan reklame na hr televiziji. Logo porše, oblik porše a firma neka kineska.

Cena paprena.

 

[Casual Observer]

САД: У америчком Сенату представљен закон о скраћивању радног времена на четири радна дана​

Izvor 1 https://n1info.rs/svet/predstavljen...adnog-vremena-u-americi-na-cetiri-radna-dana/
Izvor 2 http://91.222.7.145/hronika/sad-u-a...anju-radnog-vremena-na-cetiri-radna-dana.html

понедељак, 18. март 2024.

У америчком Сенату је представљен закон о скраћивању радног времена на 32 сата недељно, односно на четири радна дана, преноси портал Машина. Тим поводом је прошлог четвртка пред Одбором за здравство, образовање, рад и пензије одржано саслушање које је иницирао Берни Сандерс, сенатор који председава тим телом и који је тренутно главни промотер скраћивања радног времена у Америци, преноси портал Машина. На саслушању под називом „Радници би требало да имају користи од нове технологије и повећане продуктивности: Потреба за 32-часовном радном недељом без смањивања плата“ Сандерс је поставио кључно питање: „Ко има користи од експлозивног развоја технологије? Најбогатији људи којима иде сјајно или радни људи који све више за њима заостају?“. Сенатор из Вермонта је рекао да је у припреми за разговор сазнао да се пред тим сенатским одбором последњи пут дискусија о радном времену водила 1955. године. На тадашњем саслушању је пред Сенатом говорио и Волтер Ројтер, некадашњи председник Америчког синдиката аутомобилске индустрије (УАW), а Сандерс је подсетио на његове речи изречене пре 70 година. „У потпуности схватамо да су потенцијалне предности аутоматизације велике, ако се њима правилно рукује. Ако је само делић онога што технолози обећавају за будућност истина, у року од неколико година аутоматизација може и треба да омогући четвородневну радну недељу… Смањење радне недеље на 35 или 30 сати у наредној деценији може бити важан шок апсорбер приликом преласка на широку употребу аутоматике. То може и смањити утицај наглог пораста производње и повећати потребе за радном снагом у индустрији и трговини.“ Ипак, деценијама касније када су роботизација и дигитализација реалност у већини индустрија радници не раде мање него више, а њихове реалне зараде су све ниже. „Тужна реалност је да Американци сада раде више сати од људи у већини других богатих држава“, рекао је Сандерс. „У 2022. години, запослени у Сједињеним Државама имали су годишње 204 сата рада више него запослени у Јапану, а знамо да су у Јапану вредни људи. 279 сати више од радника у Уједињеном Краљевству и 470 сати више од радника у Немачкој“, изјавио је Сандерс, који је томе додао и да амерички радници данас недељно зарађују 50 долара мање него што је то био случај пре 50 година. У тих протеклих 50 година технологија је толико напредовала да су радници у Америци сада 400 одсто продуктивнији, међутим сва добит од тог напретка одлази најбогатијима док радници чије плате стагнирају једва преживљавају. „Док извршни директори зарађују скоро 350 пута више од својих просечних запослених, радници широм земље гледају како им се породични живот распада јер су приморани да проводе све више времена на послу. Пропуштају рођенданске забаве своје деце и бејзбол утакмице мале лиге. И просто време које им је потребно да проведу са породицом. А оно што их додатно оптерећује је да – након што сво то време проведу на послу – многи од њих и даље преживљавају од плате до плате и не могу да задовоље своје основне потребе“, рекао је Сандерс. На крају Сандерс је закључио да 32-часовна радна недеља мора бити једна од погодности технолошког развоја која ће свима бити од користи. Потребно нам је више времена Седамдесет година након претходне дискусије о радном времену у Америчком Сенату је поново говорио један председник УАW-а. На позив Бернија Сандерса у Сенату се обратио Шон Фејн, такође велики заговорник скраћивања радне недеље. „Као председник синдиката аутомобилске индустрије, представљам 400 хиљада људи из радничке класе и шестсто хиљада пензионера. Знам да када се моји чланови осврну на своје животе, никада не кажу: ‚Волео бих да сам радио више‘. Када људи дођу до краја свог живота, никада не кажу: ‚Волео бих да сам зарадио више новца‘. Они желе да су имали више времена“, рекао је Фејн пред Сенатом, а преноси Јацобин. И Фејн се сложио са тим да је сведочимо великом технолошком напретку, али да он није радницима донео бољитак већ управо супротно, овако је он представио туробну слику америчких радника данас. „Имамо раднике који раде седам дана у недељи, дванаест сати дневно. Постоје радници који раде на више послова, и живе да би радили, грче се да би преживели од плате до плате. Имамо раднике који данас раде дубоко у својим шездесетим, седамдесетим и осамдесетим јер не могу приуштити да се пензионишу. Постоје повезане смрти од очаја, од зависности и самоубиства, људи који не осећају да је живот бесконачног, безнадежног рада живот вредан живљења. Радници су жртвовани на олтару похлепе и одузето им је достојанство. Имамо кризу менталног здравља о којој много причамо у овој земљи. Али никада не говоримо о узроцима тога. Постоје студије: повећање стреса због рада седам дана у недељи, дванаест сати дневно – жртвујете породични живот и ствари којима желите да се бавите – то изазива повећање нивоа кортизола, што доводи до срчаних обољења, рака, можданог удара.“ Фејн се осврнуо и на стандардне аргументе против скраћивања радног времена и на критике упућене према радницима у кључу људи су лењи и неће да раде. Он не мисли да су радници лењи већ да им је дозлогрдило. „Доста им је да буду скрајнути и лишени достојанства док неједнакост у приходима у овој држави и овом свету измичу контроли. Доста им је што три породице у Сједињеним Државама имају богатство колико и доњих 50 одсто грађана ове земље. То је злочин. Америка је боља од тога“, рекао је Фејн. Скраћивање радне недеље тема за политичаре у Америци већ неко време Иако је, како је то рекао Сандерс, ово први пут након 1955. године да се у Одбору за здравство, образовање, рад и пензије говори о краћем радном времену, треба рећи да је у Америчком Сенату пре годину дана закон о скраћивању радног времена представио калифорнијски сенатор из редова демократа Марк Такано. „Пред нама је прилика да унесемо здраворазумске промене у стандарде рада које смо наследили из друге ере“, рекао је тада Такано. Он је додао и да би закон „побољшао квалитет живота радника, задовољавајући потребу за скраћеном радном недељом која би створила простор за живот, игру и потпуније уживање у животу ван посла“. Сандерс, који има и ширу подршку синдиката и организација цивилног друштва, је сада преузео ову штафету и наставља са промоцијом четвородневне радне недеље и уз подршку Такана. (Н1)

Bilo bi lepo ali Sanders ima reputaciju “socijaliste”, tako da…

 

[Casual Observer]

Zar nisu SAD propale?

Berni Sanders u Americi ima reputaciju antisistemskog socijaliste, tako da…

 

[kapetanmark]

Berni Sanders u Americi ima reputaciju antisistemskog socijaliste, tako da…

шта кажу ционисти на то ?

они нису баш нешто расположени за радничка права ...

 

[Straks92]

 

[Casual Observer]

Teško i zamislivo u Americi.

 

[38imak]

Bilo bi lepo ali Sanders ima reputaciju “socijaliste”, tako da…

On ima reputaciju neznalice i budale.