Moje ime je Đurđija
Iskusan
- Poruka
- 6.370
Orke (lat. Orcinus orca), ili, kako ih još u narodu nazivaju, "kitovi-ubice", su najveći delfini.. i jedni od najmoćnijih predatora na svetu. Lako se prepoznaju po svojoj karakterističnoj crno-beloj boji. Imaju vidljiva obeležja na svom telu: crna leđa, bele grudi i bokove i bele oznake iznad i iza očiju.
(photo source)
Telo orki je glomazno i zdepasto, sa velikim leđnim perajem. Mužjaci obično narastu od 6,5 do 8 m i teže do 6 tona. Zabeleženi su izuzetno veliki mužjaci koji su dostigli težinu od skoro 8 tona. Ženke su manje, dugačke su od 5,7 do 7 m i teške oko 5 tona. Najduži orka ikad zabeležen je bio mužjak sa obala Japana - bio je dugačak 9,8 m.
Sa svojom dužinom i snagom, orka je najbrži morski sisar, često dostižući brzinu od 56 km/h.
Pametne i društvene, orke ispuštaju širok spektar komunikacionih zvukova, a svako jato ima karakteristične zvukove koje će njegovi članovi prepoznati čak i na daljinu. Oni koriste eholokaciju za komunikaciju i lov, proizvodeći zvukove koji putuju pod vodom dok ne naiđu na neki predmet, a zatim se o taj predmet odbijaju, otkrivajući njegovu lokaciju, veličinu i oblik.
Lov i ishrana
Iako često posećuju hladne, obalne vode, orke se mogu naći od polarnih regiona sve do ekvatora. Oni su vrhunski predatori, nalaze se na vrhu lanca ishrane i imaju veoma raznoliku ishranu - hrane se ribama, pingvinima i morskim sisarima kao što su foke, morski lavovi, pa čak i kitovi - koristeći zube koji mogu biti dugi 10 cm. Poznato je da orke grabe foke direktno sa leda. Takođe jedu ribu, lignje i morske ptice.
Orke love u smrtonosnim jatima, porodičnim grupama koje mogu da broje i do 40 jedinki. Čini se da postoje i rezidentne i prolazne grupe orki. Ove različite grupe mogu loviti različite životinje i koristiti različite tehnike da ih ulove. Stalne grupe preferiraju ribu, dok prolazne grupe ciljaju na morske sisare. Sve grupe koriste efikasne, kooperativne tehnike lova koje neki porede sa ponašanjem čopora vukova.
(photo source)
Orke su zaštitnički nastrojene prema svojim mladima, a druge adolescentne ženke često pomažu majci u brizi o njima. Majke rađaju svake tri do deset godina, posle 17 meseci trudnoće. Ženka rađa jednu po jednu bebu, koju može da doji do dve godine. U većini slučajeva, veza između mladunčeta i majke će na kraju oslabiti, a mlada orka će krenuti svojim putem, ali u nekim grupama, mladunče može ostati sa grupom u kojoj je rođeno ceo svoj život.
Orke u zarobljeništvu
Orke su veoma inteligentni, društveni sisari koji su dugo bili deo zabave u morskim parkovima, izvodeći predstave za publiku. Međutim, postaje sve jasnije da orke ne uspevaju u zatočeništvu.
Oni su evoluirali da plivaju i do 65 km dnevno, tražeći hranu i vežbajući. Oni rone 30 do 150 metara, nekoliko puta dnevno, svaki dan. Bilo da su rođeni u divljini ili u zatočeništvu, sve orke imaju istu urođenu želju: da plivaju daleko i rone duboko. Veštačka staništa u zatočeništvu im ne nude takav domet, doprinoseći njihovoj dosadi i stresu. Uočeno je da orke u zatočeništvu razvijaju ponašajne stereotipe, poznate i kao zoohoze - ponavljajući obrasci ponašanja koji nemaju očiglednu funkciju, a koji se kreću od samopovređivanja do njihanja i ljuljanja. Obično povezano sa stresom i neodgovarajućim staništima, stereotipno ponašanje kod orki je dokumentovano u naučnim istraživanjima od kasnih 1980-ih.
U divljini, orke žive u tesno povezanim porodičnim grupama koje dele sofisticiranu, jedinstvenu kulturu koja se prenosi kroz generacije, pokazalo je istraživanje. U zatočeništvu, orke se drže u veštačkim društvenim grupama. Orke rođene u zatočeništvu ljudi često prenose između objekata, razbijajući im tako socijalne odnose. Stres socijalnog remećenja je pogoršan činjenicom da orke u zarobljeništvu nemaju mogućnost da izbegnu sukob sa drugim orkama, niti da pristupe svom prirodnom plivačkom ponašanju.
(photo source)
2013. godine, dokumentarni film Blackfish razotkrio je psihološki danak zatočeništva, kroz priču o divlje ulovljenom orki po imenu Tilikum koji je ubio dva trenera u parku SeaWorld Orlando. Film je uključio svedočenja bivših trenera SeaWorld-a i specijalista za kitove, koji su tvrdili da je Tilikumov stres direktno doveo do njegove agresije prema ljudima.
____________________________________________
(izvor: nationalgeographic.com i wikipedia.org)
(photo source)
Telo orki je glomazno i zdepasto, sa velikim leđnim perajem. Mužjaci obično narastu od 6,5 do 8 m i teže do 6 tona. Zabeleženi su izuzetno veliki mužjaci koji su dostigli težinu od skoro 8 tona. Ženke su manje, dugačke su od 5,7 do 7 m i teške oko 5 tona. Najduži orka ikad zabeležen je bio mužjak sa obala Japana - bio je dugačak 9,8 m.
Sa svojom dužinom i snagom, orka je najbrži morski sisar, često dostižući brzinu od 56 km/h.
Pametne i društvene, orke ispuštaju širok spektar komunikacionih zvukova, a svako jato ima karakteristične zvukove koje će njegovi članovi prepoznati čak i na daljinu. Oni koriste eholokaciju za komunikaciju i lov, proizvodeći zvukove koji putuju pod vodom dok ne naiđu na neki predmet, a zatim se o taj predmet odbijaju, otkrivajući njegovu lokaciju, veličinu i oblik.
Lov i ishrana
Iako često posećuju hladne, obalne vode, orke se mogu naći od polarnih regiona sve do ekvatora. Oni su vrhunski predatori, nalaze se na vrhu lanca ishrane i imaju veoma raznoliku ishranu - hrane se ribama, pingvinima i morskim sisarima kao što su foke, morski lavovi, pa čak i kitovi - koristeći zube koji mogu biti dugi 10 cm. Poznato je da orke grabe foke direktno sa leda. Takođe jedu ribu, lignje i morske ptice.
Orke love u smrtonosnim jatima, porodičnim grupama koje mogu da broje i do 40 jedinki. Čini se da postoje i rezidentne i prolazne grupe orki. Ove različite grupe mogu loviti različite životinje i koristiti različite tehnike da ih ulove. Stalne grupe preferiraju ribu, dok prolazne grupe ciljaju na morske sisare. Sve grupe koriste efikasne, kooperativne tehnike lova koje neki porede sa ponašanjem čopora vukova.
(photo source)
Orke su zaštitnički nastrojene prema svojim mladima, a druge adolescentne ženke često pomažu majci u brizi o njima. Majke rađaju svake tri do deset godina, posle 17 meseci trudnoće. Ženka rađa jednu po jednu bebu, koju može da doji do dve godine. U većini slučajeva, veza između mladunčeta i majke će na kraju oslabiti, a mlada orka će krenuti svojim putem, ali u nekim grupama, mladunče može ostati sa grupom u kojoj je rođeno ceo svoj život.
Orke u zarobljeništvu
Orke su veoma inteligentni, društveni sisari koji su dugo bili deo zabave u morskim parkovima, izvodeći predstave za publiku. Međutim, postaje sve jasnije da orke ne uspevaju u zatočeništvu.
Oni su evoluirali da plivaju i do 65 km dnevno, tražeći hranu i vežbajući. Oni rone 30 do 150 metara, nekoliko puta dnevno, svaki dan. Bilo da su rođeni u divljini ili u zatočeništvu, sve orke imaju istu urođenu želju: da plivaju daleko i rone duboko. Veštačka staništa u zatočeništvu im ne nude takav domet, doprinoseći njihovoj dosadi i stresu. Uočeno je da orke u zatočeništvu razvijaju ponašajne stereotipe, poznate i kao zoohoze - ponavljajući obrasci ponašanja koji nemaju očiglednu funkciju, a koji se kreću od samopovređivanja do njihanja i ljuljanja. Obično povezano sa stresom i neodgovarajućim staništima, stereotipno ponašanje kod orki je dokumentovano u naučnim istraživanjima od kasnih 1980-ih.
U divljini, orke žive u tesno povezanim porodičnim grupama koje dele sofisticiranu, jedinstvenu kulturu koja se prenosi kroz generacije, pokazalo je istraživanje. U zatočeništvu, orke se drže u veštačkim društvenim grupama. Orke rođene u zatočeništvu ljudi često prenose između objekata, razbijajući im tako socijalne odnose. Stres socijalnog remećenja je pogoršan činjenicom da orke u zarobljeništvu nemaju mogućnost da izbegnu sukob sa drugim orkama, niti da pristupe svom prirodnom plivačkom ponašanju.
(photo source)
2013. godine, dokumentarni film Blackfish razotkrio je psihološki danak zatočeništva, kroz priču o divlje ulovljenom orki po imenu Tilikum koji je ubio dva trenera u parku SeaWorld Orlando. Film je uključio svedočenja bivših trenera SeaWorld-a i specijalista za kitove, koji su tvrdili da je Tilikumov stres direktno doveo do njegove agresije prema ljudima.
____________________________________________
(izvor: nationalgeographic.com i wikipedia.org)
