Древна јапанска вештина прављења разних фигура од хартије служила је за разоноду, али и за развијање стрпљења и маште. Данас се све чешће користи за проучавање биологије и математике, а практичну примену нашла је у свемирским летелицама и аутомобилизму.
Шта заједничко имају аутомобилски ваздушни јастук, плоче за прикупљање Сунчеве енергије
на сателитским сондама, телескоп и молекули ДНК? На први поглед, наравно, ништа. Али, ако се мало удубимо, сви ћемо приметити да ове направе и супстанце користе принципе оригамија, технике савијања хартије коју неки сматрају обичном разбибригом, а неки чак веома лепом уметношћи, пореклом из Јапана. Нама Европљанима није баш лако да разумемо њену вредност, а, богме, ни да је научимо.
Међутим, од тренутка кад је откривено да оригами има важан научни значај – све се одједном променило. На пример, 2004. године група научника са једног института у Калифорнији пресавијала је низ ДНК све док није добила октаедар чинећи то на исти начин као што се ради техником оригамија.
Иако је реч о сићушној ствари, великој неколико десетина милијардитих делова метра, она има 12 ивица, шест врхова и осам троугластих страница. Научници су потом, да би проучавали како се стварају вируси, у то геометријско тело убацили неке беланчевине.
Pogledajte prilog 190498
Уметност је и у прошлости доносила много добра развоју технологије – каже Ланг. На пример, током ренесансе сликари су дошли до теорије перспективе. Многи од њих радили су заједно с хемичарима да би дошли до формула боја које ће бити трајније. У новије време добар пример за примену оригамија дали су Кјоро Миура и Масамори Сакамаки са Института за аеронаутику и истраживање васионе из Токија.
Њих двојица измислили су систем пресавијања листа хартије на веома ситне квадрате,
који омогућава да се отвори и затвори уз минималан напор, једноставно вршећи притисак у само две тачке листа. Овај проналазак користи се у производњи и пресавијању мапа, али и соларних плоча које сателите снабдевају енергијом. Плоче су склопљене док сателит путује, а када се устали на својој орбити, оне се растварају поступком оригамија.
Наставите са читањем...
Шта заједничко имају аутомобилски ваздушни јастук, плоче за прикупљање Сунчеве енергије
на сателитским сондама, телескоп и молекули ДНК? На први поглед, наравно, ништа. Али, ако се мало удубимо, сви ћемо приметити да ове направе и супстанце користе принципе оригамија, технике савијања хартије коју неки сматрају обичном разбибригом, а неки чак веома лепом уметношћи, пореклом из Јапана. Нама Европљанима није баш лако да разумемо њену вредност, а, богме, ни да је научимо.
Међутим, од тренутка кад је откривено да оригами има важан научни значај – све се одједном променило. На пример, 2004. године група научника са једног института у Калифорнији пресавијала је низ ДНК све док није добила октаедар чинећи то на исти начин као што се ради техником оригамија.
Иако је реч о сићушној ствари, великој неколико десетина милијардитих делова метра, она има 12 ивица, шест врхова и осам троугластих страница. Научници су потом, да би проучавали како се стварају вируси, у то геометријско тело убацили неке беланчевине.
Pogledajte prilog 190498
Уметност је и у прошлости доносила много добра развоју технологије – каже Ланг. На пример, током ренесансе сликари су дошли до теорије перспективе. Многи од њих радили су заједно с хемичарима да би дошли до формула боја које ће бити трајније. У новије време добар пример за примену оригамија дали су Кјоро Миура и Масамори Сакамаки са Института за аеронаутику и истраживање васионе из Токија.
Њих двојица измислили су систем пресавијања листа хартије на веома ситне квадрате,
који омогућава да се отвори и затвори уз минималан напор, једноставно вршећи притисак у само две тачке листа. Овај проналазак користи се у производњи и пресавијању мапа, али и соларних плоча које сателите снабдевају енергијом. Плоче су склопљене док сателит путује, а када се устали на својој орбити, оне се растварају поступком оригамија.
Наставите са читањем...