Olja Ivanjicki – kulturni simbol Beograda

[Poli46]

Olga Ivanjicki rodjena je u Pančevu 1931. godine, a ranu mladost provela je u Kragujevcu.
Na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu završila je vajarstvo, premda se celog života
bavila slikarstvom. Olja Ivanjicki je imala sreću da doživi slavu i priznanje za vreme svog
života. Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji, a ni medjunarodna
priznanja nisu izostala. Tokom života imala oko stotinu samostalnih izložbi širom sveta.

Olja Ivanjicki

 

[Poli46]

Olja Ivanjicki - Njegoš

Iako se na prvi pogled ne primećuje, sve Oljine slike zasnovane su na geometriji i simetriji gde
svaki detalj ima svoj smisao u koordinatnom sistemu. Njena slikarska tehnika bila je jedinstvena,
a po njenim rečima slike je započinjala sa sredine. Teško je izdvojiti nekoliko slika koje je
naslikala i reći da one najbolje oslikavaju njenu genijalnost. Oljina umetnost bila je takva da
nije imala najsjajniji momenat ili najbolju sliku i zato se svakoj njenoj slici može pripisati atribut najbolja. To nimalo ne čudi budući da je njen motiv bilo trajanje, a ne puki uspeh ili slava.

 

[Poli46]

Osvajanje Meseca

Na pitanje novinara šta je za nju neiscrpna inspiracija, uopšte u životu, a i u našem
okruženju Olja odgovara rečima ’’Sve, sve’’. Bila svojevrsni kulturni amblem Beograda,
a po rečima onih koji su je poznavali bila je jedna od onih ljudi za koje verujete da nikada
neće napustiti ovaj svet.

 

[Poli46]

Dama sa hermelinom nastala je po ugledu na slavnu sliku Leonarda da Vinčija.
Olja je sebe često nazivala "Leonardova kći"

Slika je nastala1448.godine.

 

[Poli46]

Prva dama Mediale, Mona Liza i Kraljica Teuta, Leonardova kći.

Istovremeno je stub i stožer i krov i pokrivač medialne kuće. Po obrazovanju vajar, po
opredeljenju multimedijalni umetnik, slikar, dizajner, modni kreator, pesnik. Prošla je
kroz mnoge faze umetničkog života i rada, pa i kroz takve kao što su pop art i hepening.
Neumorni i strasni crtač, a u crtežima istraživala i pronalazila ali ih i posmatrala kao
autohtona dela.Jedan od osnivača Društva prijatelja Baltazara i jedan od osnivača Mediale.

 

[Poli46]

Velike ljubavi ostavljaju veliki trag, a iza njih ostao je trag kao posle ugasle zvezde.
Leonid Šejka i Olja Ivanjicki

Leonid Šejka bio je jedan od osnivača umetničke grupe „Mediala“ i učestvovao je na svim njihovim izložbama da svoje smrti. Njegov otac, Trofim Vasiljevič je bio strog ukrajinski oficir i topograf srpskog generalštaba koji je izbegao u Srbiju nakon sloma carske Rusije. Njegova majka bila je blaga i dobra Katarina Zisić koja je vodila poreklo iz ugledne cincarske valjevske porodice „Zisijadis“. Ona je volela operu i zbog nje je Šejka bio blizak sa muzikom i umetnošću.
Velika ljubav Olje Ivanjicki i Leonida Šejke
Olja Ivanjicki i Leonid Šejka, studentkinja vajarstva i student arhitekture, sreli su se prvi put povodom zajedničkog rada na konkursnom zadatku za spomenik Marksu i Engelsu.
Kao trag jedne od najljepših beogradskih ljubavi na umetničkoj sceni ostala su pisma koja su razmenjivali. Te prepiske pune ljubavi, ljubomore, prebacivanja i sumnji trajale su od 1956. do 1961. godine.

 

[Poli46]

Životni i umetnički putevi Olje Ivanjicki i Leonida Šejke prestali su da se ukrštaju još 1961.
godine, ali legenda o tome kako su se voleli i danas je živa. Na dan kad je skoro tri veka
ranije sahranjen njegov neprikosnoveni uzor Vermer iz Delfta, 15. decembra 1970, Šejka
fizički napušta Đubrište, kako je zvao ovaj svet, a Olja svoj kosmos četiri decenije kasnije.

 

[Neprilagođena]

Leonardova godina
Ola Ivanjicki

 

[Neprilagođena]

Jedan dan u godini Leonardo (2006)
Olja Ivanjicki

 

[Poli46]

Drugi važan Oljin doprinos našoj savremenoj umetnosti bio je šezdesetih godina, posle njenog boravka u Njujorku. Kod nas je tada nastajao pokret nova figuracija, koji je, nasuprot Mediali,
ali pod njenim prepoznatljivim uticajem i refleksom, bio bez posebnog programa, ali jasno izdiferenciranog, ironičnog odnosa prema savremenom svetu, potrošačkom društvu i ideji
progresa. I Mediala i nova figuracija su tragale u suštini za istim razrešenjima kada je reč o jednodimenzionalnom čoveku, otuđenom društvu i entropiji tehnologije. Mediala je želela da u čoveku ponovo ujedini i sabere krajnosti, da uspostavi izgubljenu ravnotežu, a nova figuracija
da izbaci krik o posledicama napuštenog sklada i ostvarenja sveta u hajdegerovskom smislu,
a samim tim i robovanja čoveka izumima svog opredmećenog rada, koji se pretvara u đubrište,
na čijem prestolju sede tvorci đubrišta savremene umetnosti.

 

[Poli46]

Olja je, uz Ingrid Lotarijus, bila najlepša žena tadašnjeg Beograda. Bila je toliko lepa da čovek
prosto nije smeo ni da je pogleda u oči. Kao ličnost posedovala je neku magiju, neku mačkastu
tajnu, i imala lepotu i čudan, smirujući glas.

Svi su tada imali slikare koje su obožavali. Miro Glavurtić je tako obožavao Dalija, Šejka Vermera, Siniša Vuković je bio opsednut Đorđom de Kirikom, a Olja – Leonardom da Vinčijem.

 

[Neprilagođena]

"Obraćam se novom dobu ,
u kojem će sve biti moguće odmah,
Na nežni dodir , mali znak pažnje ,
na otisak palca i zvuk imena,
Na jedva primetnu boru ,
Na podrhtavanje zenica.."

(Za novi početak , Olja Ivanjicki)

Čini se da je oduvek bila ispred svog vremena.
Bavila se slikanjem, vajanjem, poezijom i multimedijalnom umetnošću.
U sebi je nosila iskonsku harizmu, prefinjenost i šarm.
Olja je na specifičan i jedinstven način darivala umetnost.

 

[Neprilagođena]

Slikarstvo Olje Ivanjicki je okarakterisano kao umetnost za sebe, kao nikada do kraja razumljivo.
Na svojoj paleti koristila je boje najrazličitijih tonova, a svaki ton imao je svoje značenje.

Slike Olje Ivanjicki pokreću pitanja u nama.
Tonovi se preklapaju od najsvetlijih ka tamnijim, bela boja označava mladu dušu a ljubičasta najstariju,
za koju je izvesno da je boravila i na drugim planetama.

Hrabra, odvažna i direktna, u svojim pesmama komentarisala je novo doba i svim silama se trudila da ga iskoreni.

U novom dobu, jedan će biti zamenjen mnoštvom. Klonovi će se kloniti originala i starih ljudi. Obraćam se onima koji će više puta prodati svoje uspomene, svoje kraljeve, princeze, vitezove, filmske zvezde, vlasnike robnih kuća, TV mreža.
(Iz pesme "Za Novi početak "Olje Ivanjicki)

Olja Ivanjicki je verovala u trenutke, kao i u to da se sve može preokrenuti u našu korist samo ako to zaista želimo, čak i u sekundi. Vreme je isključivo merila sekundama. Ono što je Olju gonilo da stvara bio je kosmički ritam. To je energija beskrajnih svetova koja ulazi u Oljine pes

Do poslednje sekunde svog života Olja je radila, pisala i slikala.
Kada je osetila da se bliži njen odlazak, bila je hrabra i smirena,
verovala je da samo putuje na drugi svet, po ko zna koji put.

​

 

[Neprilagođena]

Žena u crvenom
Olja Ivanjicki

 

[Neprilagođena]

Oluja mozgova
Olja Ivanjicki

 

[Nina]

Olja Ivanjicki u svom ateljeu na Kosančićevom vencu sredinom šezdesetih.

Fotografija Baneta Đorđevića

 

[Nina]

Mislim, dakle. nisam prisutna...Olja Ivanjicki