Номофобија, може ли се против ње?

Остављате ли телефоне док шетате или болујете од номофобије као и ја?
Na internetu "visim" samo u slobodno vreme i sama, ali ima par ljudi sa kojima obožavam da previsim mnogo vremena na telefonu i pozovem što više ljudi dok sedimo zajedno, čisto da im stavim do znanja kako to izgleda jer su oduvek takvi. Nelagodno im je kad to radim ja, ali ni najmanje kad su u pitanju oni. Whatever!
Sigurnije se osećam kad ponesem telefon, ali ga najčešče i ne potražim po torbi tokom aktivnosti po gradu, već možda tek ako treba da pozovem taksi i sl., a ne volim (i ne moram) da razgovaram ulicom ili u javnom prevozu.
Jednostavno rečeno, drago mi je jer imam telefon i upotrebljavam ga savesno, ali mu nisam rob u svim okolnostima. Telefon me uspavljuje, telefon me budi. Uh... zapravo ne znam kako bih bez telefona! Onako, ambivalentna sam po ovom pitanju-i jesam, i nisam zavisnik. :zcepanje:
 
U sustini svi vole virtuelni svet vise od realnog jer je bolji, to je glavna tajna interneta
Nije nužno bolji, ali je u njemu lakše okrenuti se od stvari koje te ne zanimaju, koje su ti mrske, a posvetiti se stvarima koje te baš zanimaju. Postoji opcija "scroll", pa kad ti je nešto dosadno i neugodno, samo odeš dalje-makar i da odložiš, pa kasnije da se vratiš. U stvarnom životu najčešće nema "scroll", tu si gde si, i odmah moraš da reaguješ. Za neke ljude je pogubno da reaguju odmah, imaju i fobiju od sebe "na dugme", a nažalost, mi ne prepoznajemo dobro situacije u kojima uopšte ne moramo da se izjašnjavamo odmah, što bi nam pomoglo kroz život i poštedelo nepotrebnog gubitka, pa čak i zloupotrebe svoje dragocene energije.
 
Па како кад. Тренутно не користим телефон толико. Мислим да се може против сталног проверавања телефона.
Док сам једно време мало мало улазио на Крстарицу, оно до скоро, доста сам времена проводио на телефону и Крстарица ми је била скоро па једина активност на телефону. Сада улазим на Крстарицу само преко лаптопа тако да телефон слабо користим.
Друштвене мреже сам погасио, слабо одговарам на поруке, позиве..., звук сам угасио, тако да ме људи слабо и контактирају.
 
Као породичном човеку верујем да ти је живот и превише "букиран", али тих пар сати дневно што можеш да издвојиш на себе гледај и да их утрошиш. Не знам, отиђи са пријатељима у балон на термин, почни да возиш бајс видиш да је пролеће скоро, варај жену, дрогирај се, шта год.. Хоћу да кажем да изађеш из љуштуре свакодневнице и то је то. Ради све оно што би хтео да си соло, па макар то било и на пар сати.
 
Као породичном човеку верујем да ти је живот и превише "букиран", али тих пар сати дневно што можеш да издвојиш на себе гледај и да их утрошиш. Не знам, отиђи са пријатељима у балон на термин, почни да возиш бајс видиш да је пролеће скоро, варај жену, дрогирај се, шта год.. Хоћу да кажем да изађеш из љуштуре свакодневнице и то је то. Ради све оно што би хтео да си соло, па макар то било и на пар сати.
Добро, мало сам се шалио, није баш да сам завистан од телефона, али обраћам пажњу на њега чешће него што би требало, као и већина популације. Питање није било директно везано за мене, већ за нас. Већину нас.
 
Добро, мало сам се шалио, није баш да сам завистан од телефона, али обраћам пажњу на њега чешће него што би требало, као и већина популације. Питање није било директно везано за мене, већ за нас. Већину нас.
Онда сам ја погрешно протумачио. Соришка
 
Овако, био сам са женом и клинцима данас до једне наше познате бање. Ту ми је, у комшилуку, тридесетак километара, мало се луфтирали, попили кафу, деца возила тротинете, кокице, све супер. Углавном, пишем ово из разлога јер сам заборавио телефон у ауту, и пријало ми је тих пар сати, шетње, посматрања људи и природе, сунца, оно, без сталног вађења телефона из џепа, без сликања, нета.... Остављате ли телефоне док шетате или болујете од номофобије као и ја? Прво што сам урадио кад сам ушао у ауто је било да погледам у телефон, очекујући поруке, пропуштене позиве, обавештења... Кад оно... Ништа. Пар безвезних обавештења. У неком наредном периоду планирам чешће да 'заборављам' телефон.
Pa tu je uvek nekako...ali druzimo se samo po potrebi.I onako nisam na mrezama.
Inace,jednom ciljano ga ne ponesem kad sam krenula voznju bajsem i izleti motor i obori nas oboje... :zkez:
 
Овако, био сам са женом и клинцима данас до једне наше познате бање. Ту ми је, у комшилуку, тридесетак километара, мало се луфтирали, попили кафу, деца возила тротинете, кокице, све супер. Углавном, пишем ово из разлога јер сам заборавио телефон у ауту, и пријало ми је тих пар сати, шетње, посматрања људи и природе, сунца, оно, без сталног вађења телефона из џепа, без сликања, нета.... Остављате ли телефоне док шетате или болујете од номофобије као и ја? Прво што сам урадио кад сам ушао у ауто је било да погледам у телефон, очекујући поруке, пропуштене позиве, обавештења... Кад оно... Ништа. Пар безвезних обавештења. У неком наредном периоду планирам чешће да 'заборављам' телефон.

Ne znam kako sam uspela izmešati latinicu i ćirilicu i napraviti novu reč.Da nisam pročitala tekst...ostalo bi mi u glavi "homofobija" :fdlan:
Naravoučenije - pročitati lepo, ako treba i više puta.

Iznimno retko nosim telefon sa sobom.Kad mi zaprete moji, uzmem ga jednom, dvaput dok malo ne zaborave.
Ne volim inače tel.Nisam volela ni dok je bio samo fiksni.
Potreban jeste.I tad ga i koristim.
 

Back
Top