"Dakle, Bog ne dolazi", rekao je Galahad žaleći, "a potraga za Gralom nikad se ne završava."
Merlin ga je pogledao saosećajući:
"Duh ne bi mogao da ne dođe čak i kad bi ti to želeo, jer duh je sve. Ne postoje tajna mesta na kojima on ne živi. Što se njega tiče, Bog ne vidi ništa loše u tebi.
Dozvolite mi da vam još malo pričam o tragaocu, jer to je onaj stepen u alhemiji koji čarobnjaka privlači ka vama, a to je takođe stepen za koji su smrtnici najmanje spremni. Otkada ste bili deca želeli ste sve više i više. Tragalac je jednostavno onaj čije su se želje proširile do stepena u kojem ga ništa neće zadovoljiti osim susreta s Bogom, licem u lice. To nije 'viša' želja od želje za igračkama, novcem, slavom ili ljubavlju. Igračke, novac, slava i ljubav bili su lice Boga onda kada su vam bili najvažniji. Bilo šta za šta verujete da će vam doneti konačni mir i ispunjenje je vaša varijanta Boga. Međutim, kako rastete iz jednog uzrasta u drugi, približavate se svom pravom cilju: vaša zamisao o Bogu postaje istinitija, bliža njegovoj prirodi čistog duha. A ipak, svaki je korak na tom putu božanski."
"Želiš li reći da neko ko želi da ukrade ili ubije sledi božanski poriv? Na kraju, i to su želje", rekao je Parsifal.
"Ljubav je univerzalna i zbog toga ne zauzima ničiju stranu", odgovorio je Merlin. "Egu se ta činjenica ne sviđa. On kaže: 'ja' zaslužujem Božju ljubav, ali ona osoba tamo ne zaslužuje. To nije Božja tačka gledišta. Lopov uzima tuđu imovinu, ubica uzima tuđi život. Sve dok su ti gubici za tebe stvarni, naravno da ćeš osuđivati osobu koja ih je prouzrokovala. Ali neće li vreme na kraju uzeti tvoju imovinu i život? Je li vreme zločinac? Postoji stanovište s kojeg se na greh gleda kao na privid. Ni najveći greh ne može ni za gram smanjiti Božju ljubav."
"Da li tragaoci automatski dobijaju viziju i iskustva koja žele?" pitao je Galahad.
"Svako dobije onu varijantu božanskog u koju je uveren. Neki Boga vide u viziji, a neki u cvetu. Postoji mnogo vrsta tragalaca. Neki zahtevaju čin čudesne intervencije i iskupljenja, drugi slede nevidljivu silu koja se objavljuje u najsvetovnijim događajima.
Tragalac je motivisan žeđu za višom stvarnošću. To ne znači da nestaje raniji stepen davanja. Daje se i dalje, ali sada je to bez sebičnih motiva - iz saosećanja.
Po prvi put dovodi se u pitanje tvrdnja ega da je sveznajući i svemoćan. Zamislite kočiju koju vuče mnogo konja. Vozača uglavnom nema, pa su konji poverovali da je kočija njihova. Jednoga dana iz kočije se začuje blagi glas: 'Stanite'. U tom prvom trenu, konji ne čuju glas, ali on ponavlja: 'Stanite'. Neverujući svojim ušima konji trče još brže, samo da dokažu da nemaju gospodara. Unutarnji glas ne upotrebljava silu; ne protestuje. Samo nastavlja: 'Stanite'.
To je ono što se događa u vama. Kočija ste vi, konji su ego, glas u kočiji je duh. Kada se na pozornici pojavi duh, ego u početku ne sluša jer je siguran da je njegova moć apsolutna. Ali duh ne koristi onu vrstu moći na koju je ego naviknut. Ego je naviknut da odbacuje, naviknut je da prosuđuje, razdvaja i uzima ono što misli da mu pripada. Duh je, jednostavno, tihi glas Bitka. S rođenjem tragaoca začućete taj glas, ali budite spremni na silovitu reakciju ega koji neće bez borbe prepustiti svoju moć."
"Kako se ta borba završava ako duh nema moći?" pitao je Parsifal.
"Rekao sam da duh ne koristi snagu koju ego poznaje. Kada dođe vreme naučićete da je duh sama moć, moć beskrajnog raspona.On je organizujuća snaga koja svaki atom u svemiru održava u savršenoj ravnoteži. U poredenju s njegovom, moć ega je apsurdno ograničena i mala. Međutim, to shvatanje će nastupiti tek kada odustanete od potrebe ega da kontroliše, predviđa i brani. Njegova moć je ograničena na to troje. Kada bi ego mogao odjednom da se preda, ne bi bilo potrebe za kasnijim koracima rasta; rođenje tragaoca bilo bi dovoljno. Međutim, nije tako. Glas duha objavljuje da postoji viša stvarnost. Uzdići se do te stvarnosti, drugo je pitanje."
"Mislim da su tragaoci retki, s obzirom na to koliko je teška ta borba", rekao je Galahad. "Mora da su mnogi odustali i izgubili nadu. Da li je zbog toga toliko malo onih koji su rođeni za Gral?"
"Svako je rođen za Gral", podsetio ga je Merlin. "Razlog zbog kojeg izgleda da su tragaoci retki pitanje je spoljne pojave. Traganje je potpuno unutrašnje iskustvo. Nije moguće reći ko traži, a ko ne, samo prema spoljnim znacima. Nema posebnog statusa ili nagrade za tragaoca: on može potpuno da se povuče iz društva ili može da nastavi da živi na visokom položaju."
"Kako će osoba znati da je tragalac?" pitao je Parsifal.
"Unutarnji znaci tragaoca su sledeći: davanje je podstaknuto nesebičnom ljubavlju i saosećanjem; osoba ne traži ništa zauzvrat, čak ni zahvalnost; intuicija postaje pouzdan vodič u aktivnosti i na tom mestu zamenjuje strogu racionalnost; osoba vidi deliće nevidljivog sveta i više stvarnosti; pojavljuje se bliskost s Bogom i besmrtnošću. Ovi znaci biće praćeni sve većim uživanjem u samoći, oslanjanjem na sebe umesto na društveno priznanje, pokretanjem Bitka i poverenjem. Oblici zavisnog ponašanja će nestati.
Meditacija i molitva postaće deo svakodnevnog života. Ipak, iako sva ta duhovna izražavanja odvlače osobu od materijalnog sveta, paradoksalno se javlja dublji osećaj povezanosti s prirodom, veća prijatnost u telu i lakše prihvatanje drugih ljudi. To je zato jer duh nije suprotan materiji. Duh je svuda, a njegova prisutnost u vašem životu poboljšaće sve, čak i prividne suprotnosti."
“Šesti korak je ‘rođenje vidovnjaka…Rekao sam vam", nastavio je Merlin, "da tragalac želi da vidi. Uskoro se njegova želja ostvaruje. Šesti korak, rođenje vidovnjaka nalazi se odmah ispod površine svakog tragaoca. Samo po sebi, traganje ne donosi ispunjenje; bio bi to isprazan i frustriran život ako bismo samo tražili, a nikada ne bismo pronašli to za čim tragamo. Na sreću, u božanskom planu na sva pitanja istovremeno stiže i odgovor: svi ciljevi nalaze se na izvoru. Jednom kada se zaista zapitate: 'Gde je Bog?' dobićete i odgovor.
Ne bih želeo da vas zavaram. Rođenje vidovnjaka je isto tako revolucionarno kao i ostali koraci.
Ono znači kraj ega, kraj poistovećivanja s spoljnim. Zamislite da je vaš život film projektovan na belom platnu. Sve dok u vama vlada ego, vi se usmeravate na pokretne slike i smatrate ih stvarnim. Kada na pozornicu stupi tragalac, vi počinjete da osećate njihovu nestvarnost. Ali, s rođenjem vidovnjaka, vi se preobraćate i suočavate sa svetlom. Sada se vidite onakvim kakvi jeste: projekcija koju je ego učinio stvarnom jer je očajnički želeo da uveliča vremenom ograničeno telo i um.
Vidovnjak vidi iza te potrebe i više je ne prihvata. Umesto da sebe vidite kao telo koje je ugostilo duh - sada shvatate da je sve duh. Telo je duh zgusnut do oblika koji čula mogu da vide, dodirnu, omirišu; um je duh u obliku koji može da se čuje i razume. Sam duh, u čistom obliku, nije to i može se spoznati samo prefinjenom intuicijom. Ćuli ste izreku:
'Oni koji ga poznaju ne govore; oni koji govore, ne poznaju ga.' Takva je misterija duha."
"Ali ne govoriš li ti o njemu upravo sada?" pitao je Galahad zbunjeno.
"Ne na način na koji si pomislio. Kada govorim o kamenu, ti možeš da ga vidiš i dodirneš. Kada govorim o duhu, ukazujem na nevidljivi svet. Strele svetla doleću do nas iz tog sveta da bi uzdigle dušu, ali mi ne možemo natrag poslati strele misli."
"To zvuči vrlo tajanstveno", promrmljao je Parsifal.
"Ruža bi bila vrlo tajanstvena kada bi o njoj mogao samo da misliš, a ne da je doživiš. Duh je neposredno iskustvo koje transcendira ovaj svet. To je čista tišina nabijena beskonačnim potencijalom.
Kada učiš o bilo čemu drugome, stičeš znanje o nekom predmetu; kada učiš o duhu, postaješ samo znanje. Sva pitanja nestaju jer se nalaziš u materici stvarnosti gde sve jednostavno jeste. Kada pogled vidovnjaka padne na nešto, on to prihvata takvo kakvo jeste, bez prosuđivanja. Nema ego potrebe za posedovanjem ili uništenjem. Kada nema straha nema ni tih poriva, jer potreba nastaje onda kada nešto nedostaje. Kada ništa ne nedostaje, tada je čisto bivstvovanje na ovom svetu u svom telu najviši duhovni cilj koji uopšte možeš da postigneš."
Parsifal i Galahad bili su prilično uzdrmani ovim delom Merlinovog izlaganja. Pažljivo su pratili ranije stepene poduke, ali su im ego, postignuće i davanje već bili poznati. Kada je Čarobnjak govorio o tragaocu, dva viteza su mislila na sebe kakvi su sada. Međutim, vidovnjak ih je ispunio čuđenjem, kao da su istraživači koji su pristigli na vrh planine i sada proučavaju daleke horizonte kojima su se nadali, ali ih nikada nisu doživeli.
"Čeznem da budem vidovnjak o kojem si govorio", rekao je Galahad poletno.
Merlin je klimnuo.
"Što znači da si spreman. Za čarobnjaka postoje samo tri vrste ljudi: oni koji još nisu doživeli čist Bitak, oni koji su ga samo na trenutak doživeli i oni koji su ga potpuno istražili. Vi ste
ga na trenutak doživeli i sada ga želite istražiti. Vama će ovaj svet prestati da bude čvrst i pretopiće se u svemoćno svetlo Bitka. U dalekoj zemlji koja se zove Indija kažu da pred Bogom običan život postaje bled, kao sveća koja je izgledala sjajna u tamnoj noći, a postaje nevidljiva pred podnevnim suncem."
Okrenuo se Parsifalu: "I tebe uključujem u to, bez obzira na to šta ti mislio o tome kako sam te procenio."
Parsifal je pocrveneo, a zatim promucao: "Kakav će biti taj novi život?"
(...)