- Poruka
- 113.446
Poznato je da je Nikola Tesla imao mnoge pomalo čudne i neobične navike. Pored njegovog genijalnog uma koji neko ne može da ospori, Nikola Tesla je imao dosta navika koji drugi nisu razumeli i zbog toga su ga često nazivali „čudakom“. U svojoj knjizi „Moji izumi: Autobiografija Nikole Tesle“ naveo je navike koje je još kao dečak praktikovao, a za koje je verovao da su mu pomogle da do kraja života ostane jednako energičan i fokusiran.
Ovo su bile lekcije koje su, kako je kasnije tvrdio Nikola Tesla, imale svrhu da ojačaju memoriju i um i da razvijaju kritičko mišljenje. Nikola Tesla je imao nesvakidašnje detinjstvo i sve je ukazivalo da će ovaj dečak biti velikan.
Niko i ništa nije moglo da sputa njegovu potrebu da radi i do smrti sprovede u delo lekciju koju je naučio od majke: da se čovek može spasiti samo sopstvenim naporima. Bio je dete pronalazača i istraživača. Poneo je takvo porodično nasleđe i uspeo, da bar deo materijalizuje radom u Americi. U detinjstvu je izgubio rođenog brata zbog čega su njegovi roditelji bili neutešni i što je izuzetno uticalo na Nikolu. Opisivao je sebe kao dečaka sa malo samopouzdanja.
Kako piše, njegov brat je bio natprosečno nadaren, „jedan od retkih mentalnih fenomena koji biološka istraživanja nisu uspela da objasne“. Ovaj manjak samopouzdanja, slab i kolebljiv karakter, nisu dugo mogli da opstanu u ličnosti i znatiželjnom umu Nikole Tesle. Od svih stvari najviše je voleo knjige i pokušavao je da zadovolji svoju strast u kućnoj biblioteci.
Otac to nije dozvoljavao i pobesneo bi kada bi me uhvatio na delu. Sakrio je sveće kada je shvatio da u tajnosti čitam. Nije želeo da pokvarim oči. Međutim nabavio sam loj, pravio fitilje i izlivao lojanice i svake noći bih zapušio ključaonice i pukotine i čitao, često do zore, dok su ostali spavali“, pisao je Tesla, dete natprosečnih roditelja kome su namenili sveštenički poziv, ali čija su sva čula bila okrenuta prirodi, pojavama, predmetima i njihovim karakteristikama i odnosima, matematici i fizici. Želeo je da bude inženjer.
Teslina majka Đuka bila je najvažnija osoba u njegovom životu. Tako je ostalo do kraja života. Tvrdio je da svoj pronalazački dar pripisuje majci, ali u tekstovima o svom detinjstvu navodi i vežbe koje mu je zadavao otac i koje je smatrao veoma korisnim.
– Otac je sinu Nikoli zadavao vežbu pogađanja tuđih misli
– Zadavao mu je vežbe i pronalaženja nedostataka nekog oblika ili izraza
– Navodio ga je da ponavlja duge rečenice
– Terao ga je da računa napamet
Ovo su bile lekcije koje su, kako je kasnije tvrdio naučnik Nikola, imale svrhu da ojačaju memoriju i um i da razvijaju kritičko mišljenje. Poput mnogih inovatora i kreativaca i Nikola Tesla je zastupao tezu da se tokom stvaranja i razmišljanja treba osamiti, piše Bonitet.com
https://zena.blic.rs/lifestyle/niko...be-verovao-je-da-je-zbog-njih-i-uspeo/3z2j1zs
Ovo su bile lekcije koje su, kako je kasnije tvrdio Nikola Tesla, imale svrhu da ojačaju memoriju i um i da razvijaju kritičko mišljenje. Nikola Tesla je imao nesvakidašnje detinjstvo i sve je ukazivalo da će ovaj dečak biti velikan.
Niko i ništa nije moglo da sputa njegovu potrebu da radi i do smrti sprovede u delo lekciju koju je naučio od majke: da se čovek može spasiti samo sopstvenim naporima. Bio je dete pronalazača i istraživača. Poneo je takvo porodično nasleđe i uspeo, da bar deo materijalizuje radom u Americi. U detinjstvu je izgubio rođenog brata zbog čega su njegovi roditelji bili neutešni i što je izuzetno uticalo na Nikolu. Opisivao je sebe kao dečaka sa malo samopouzdanja.
Kako piše, njegov brat je bio natprosečno nadaren, „jedan od retkih mentalnih fenomena koji biološka istraživanja nisu uspela da objasne“. Ovaj manjak samopouzdanja, slab i kolebljiv karakter, nisu dugo mogli da opstanu u ličnosti i znatiželjnom umu Nikole Tesle. Od svih stvari najviše je voleo knjige i pokušavao je da zadovolji svoju strast u kućnoj biblioteci.
Otac to nije dozvoljavao i pobesneo bi kada bi me uhvatio na delu. Sakrio je sveće kada je shvatio da u tajnosti čitam. Nije želeo da pokvarim oči. Međutim nabavio sam loj, pravio fitilje i izlivao lojanice i svake noći bih zapušio ključaonice i pukotine i čitao, često do zore, dok su ostali spavali“, pisao je Tesla, dete natprosečnih roditelja kome su namenili sveštenički poziv, ali čija su sva čula bila okrenuta prirodi, pojavama, predmetima i njihovim karakteristikama i odnosima, matematici i fizici. Želeo je da bude inženjer.
Teslina majka Đuka bila je najvažnija osoba u njegovom životu. Tako je ostalo do kraja života. Tvrdio je da svoj pronalazački dar pripisuje majci, ali u tekstovima o svom detinjstvu navodi i vežbe koje mu je zadavao otac i koje je smatrao veoma korisnim.
– Otac je sinu Nikoli zadavao vežbu pogađanja tuđih misli
– Zadavao mu je vežbe i pronalaženja nedostataka nekog oblika ili izraza
– Navodio ga je da ponavlja duge rečenice
– Terao ga je da računa napamet
Ovo su bile lekcije koje su, kako je kasnije tvrdio naučnik Nikola, imale svrhu da ojačaju memoriju i um i da razvijaju kritičko mišljenje. Poput mnogih inovatora i kreativaca i Nikola Tesla je zastupao tezu da se tokom stvaranja i razmišljanja treba osamiti, piše Bonitet.com
https://zena.blic.rs/lifestyle/niko...be-verovao-je-da-je-zbog-njih-i-uspeo/3z2j1zs
