Наставак 2
Када родитељ није хтео да испуни што му је рекао, и видећи се овај богољубиви младић у великој тузи и жалости, да нема ниједнога одељенога дела од свога очинства, где би засебно пребивао, а уз то слушајући прекорне речи са многим досађивањем од свога таста краља угарскога, који виде да му родитељ његов не даде што му обећа, павши на колена, поче се молити родитељу своме, говорећи са сузама:
» Оче, дај ми достојни део твога имања колико хоћеш, и види моје велико трпљење, колико времена чекам да примим милостиви твој дар; јер ево сам у великој скрби и жалости, и презиру и дражењу од оних који су око нас. « А родитељ се његов, по наговору лукавога непријатеља, није обазирао на његове речи, и не измени се срце његово да у љубави и милости даде сину своме што му је обећао дати, престо свој или било неки део државе своје. Богогласна свирала, васељенски учитељ апостол Павле, саветујући богоугодну љубав родитељима са децом, говори: » Децо не дражите родитеља, и родитељи не досађујте деци, но храните децу вашу, дајући им дужни део. « И опет је молио свога оца, говорећи: » Господару мој, колико слугу твојих живе у сваком изобиљу, а ја, љубљени син твој, без твога сам милостивога милосрђа. Имајући ме као богатство душе у мојој младости, и увек веселећи се због мене, лишаваш ме земаљскога богатства, жалостећи ме. Можеш учинити милост твоме чеду колико хоћеш. Учини да нисам лишен Богом дароване ти државе, нека буде истинита реч уста твојих, колико си обећао мени љубљеноме сину своме. Јер боље ти је да ме предаш смрти, него да ме лишиш давања у љубави и имања славе твоје. « Син његов говорио је са сузама ове дирљиве речи, не би ли се како изменио његов родитељ на милосрђе.
А пошто овај није обраћао пажње на његове речи, виде овај богољубиви младић, да је његова душа жалосна, како се каже, до смрти. И пошто је био у великој смутњи ума свога, није знао шта да чини, коме да се потужи, ко да га избави од толике туге и жалости. И погледавши очима својима на небо, рече са сузама: » Владико, милосрдни, вишњи цару, буди милосрдан мени, грешноме слузи своме, јер ко ће се са мном потрудити, видевши ме колико страдам? «
Када му је таква мисао дошла на ум, уставши са некима својим верним му људима, оде тасту своме краљу угарскоме, и јави му своју жалост, што му се догоди од родитеља свога. И ражалости се веома његов таст због невоље која му се догодила, и свесрдно се заузе, хотећи му помоћи, и рече му: » Колико хоћеш даћу ти војника својих у помоћ. « И тако узевши велику силу народа угаскога и куманскога, и пође брзо, водећи са собом велику победу. Дошавши ка родитељу своме краљу Урошу великоме, опет га је молио са сузама говорећи: » Господару мој и оче, дај ми, љубљеном чеду своме, достојни део имања твога. Јер гле колико времена проведох као ништи гост у твоме дому, чекајући да примим твој милостиви дар, од тебе милосрднога родитеља мога. А ти ме у овом ниси послушао, О велика и љута неситости, шта мислиш? Хоћеш ли да царујеш на векове? Не реци, и не варај се. Ево држиш маловремену храну, наслађујући грло своје. Али погледај на сутрашњи дан, јер не знаш шта ће родити данашњи. А ми кажемо: О злога и брзо несталога имања! О горкога среброљубља и ненаситне утробе! Горе је ваистину од паочине. Требало би да и душу своју положиш, ако би било могуће, за свога сина, а ти од земаљског богатства нећеш да му даш достојни део. Слушај реч Владике који каже: » Јер Отац је, рече, у Сину, и Син у Оцу. « Зар они немају једну вољу и једномисаони живот и љубав? А ти се не сети да учиниш милости чеду бедара твојих. «
А шта је било после овога? Када родитељ његов није примио такве његове речи молбе, него се још великом јарошћу разгневио на њега, овај младић видећи се у таквој напасти и да је двоје пред њиме: смрт или живот, и не знајући шта да чини, подиже руку на свога родитеља. И пошто је била међу њима велика борба у земљи званој Гацко, син одоле своме родитељу, и узе престо његов силом. И када је сео краљевати на престолу оца свога у српској земљи, назва се благочастиви и христољубиви и самодржавни све српске и поморске и подунавске и сремске земље краљ Стефан. Видиш ли, о мили, како свршава слава и земаљско богатство? Зар не разорава прво закон, а подиже распре и ратове и све зле немире? Јер о овоме богодухновени орган, као орао летећи више небеса, апостол Павле јавља говорећи: » О ја јадни човек! Ко ће ме избавити од мука живота овога света. « И опет рече: » Ко хоће да буде друг овоме свету, непријатељ Божји назива се. « Родитељ овога благочастивога краља Стефана, оде у неку земљу звану хумска земља, тамо сврши свој живот, и би часно пренесено тело његово, и положише га у његовим рукама начињеном манастиру, у дому Свете Тројице, у месту званом Сопоћани, и ту лежи и до овога дана у славу Христа Бога.
А жена његова, благочастива краљица Јелена, дође к вазљубљеном сину своме благочастивом краљу Стефану. И њу прими са великом чашћу и славом и одели јој неки део земље државе своје за пребивање њезино, одајући јој дужну част, као син матери својој, говорећи јој: » Госпођо моја и мати, нећу да се лишиш богатства и имања славе моје, колико ми је Господ даровао, као што је мени наумио учинити мој отац, да ме одстрани и отуђи од своје славе. Него ћу рећи: » Бог цар наш на небесима и на земљи, и све што усхте и створи. « Јер пророк и Богоотац Давид рече: » Овога понижава, а овога узноси. « Која ли слава на земљи не пролази? Јер ево очи твоје видеше све што је било и што се догодило. А ти као чедољубива мати, у великој љубави узми сва моја богатства, и колико хоћеш даћеш ми из твоје руке. А ја ћу се по достојању теби покоравати и служити теби са страхом и љубављу истините вере, и теби чинити већу част и славу, не би ли како ради тебе благослов Божји наследио. И колико ти сагреших, опрости ми. Твоје свете молитве нека ме утврде у вољи разума Божија. Јер објави божаствени апостол Павле говорећи: » Јер молитве родитеља утврђују домове деци. «
И тако благочастива мати његова госпођа Јелена, најсрдачнијом љубављу са великим умиљењем рече му красне речи, и сетивши се речи апостола Павла, рече: » Господару мој и чедо моје љубљено, ево све што се догоди са нама, то не би од руке снаге твоје, но од Бога, у чијим је рукама све и у кога нема обазирања на лица. Он једини све ово учини. Да, ако казне трпимо, Бог нам се обраћа као синовима, па чак и љуто страдајући, дужни смо хвалити Господа. Јер сам Владика наш, Христос, толике муке и напасти примајући од безаконика и све трпљаше, показујући нам пример да трпимо скрби и напасти које нас сналазе. Мени је добро, према речима пророка: » Понизио ме је, да се научим његовим оправдањима. « Разумела сам, чедо моје љубљено, да овај свет пролази и његове похоте, и суд ме чека, претећи ми огњеном муком и пламеном који се не гаси. Јер шта је ово богатство? Са чиме ћемо га упоредити? Није ли оно само дрво које има само красно лишће, а плода нема т.ј. добрих дела. А знај, чедо моје љубљено, колико желиш и бринеш се и трудиш се, хотећи славе и сабирајући богатство, какву ћеш користи имати од тога? Јер доћи ће ти такав дан, који не знаш, и час који не чекаш, и други ће се обогатити твојим. Зар ниси чуо пророка који каже: » Човек сабира, а не зна коме сабира. « Јер исти рече: » Безуман и несмислен заједно ће погинути, и оставиће туђима своје богатство. « Но пази, чедо моје љубљено, увек на оно што ће бити. Јер овај наш сујетни живот није живот, но љута смрт. Данас овде, а сутра онде, данас владар а сутра поданик, данас богат, а сутра ништи, данас судија, а сутра суђен. « О разума и неисказане премудрости, чиме се прве свете жене украшаваху, као и ова христољубива госпођа Јелена, уздајући се у Бога, божаственим речима поучаваше сина свога. А благочастиви и самодржавни син њезин краљ Стефан, примивши с љубављу и у сласт њезину поуку, и павши на њезине часне ноге, молио се је са сузама, да прими проштење својих грехова и да добије благослов. И ова госпођа, христољубива мати његова, дарова му савршени благослов и мир, и тако пође у одељени јој свој крај, примивши много имање и часне дарове, колико је хтела, од љубљенога сина свога благочастивога и христољубивога самодржца краља Стефана, радјући се и веселећи се у Богу Спаситељу своме.
Када родитељ није хтео да испуни што му је рекао, и видећи се овај богољубиви младић у великој тузи и жалости, да нема ниједнога одељенога дела од свога очинства, где би засебно пребивао, а уз то слушајући прекорне речи са многим досађивањем од свога таста краља угарскога, који виде да му родитељ његов не даде што му обећа, павши на колена, поче се молити родитељу своме, говорећи са сузама:
» Оче, дај ми достојни део твога имања колико хоћеш, и види моје велико трпљење, колико времена чекам да примим милостиви твој дар; јер ево сам у великој скрби и жалости, и презиру и дражењу од оних који су око нас. « А родитељ се његов, по наговору лукавога непријатеља, није обазирао на његове речи, и не измени се срце његово да у љубави и милости даде сину своме што му је обећао дати, престо свој или било неки део државе своје. Богогласна свирала, васељенски учитељ апостол Павле, саветујући богоугодну љубав родитељима са децом, говори: » Децо не дражите родитеља, и родитељи не досађујте деци, но храните децу вашу, дајући им дужни део. « И опет је молио свога оца, говорећи: » Господару мој, колико слугу твојих живе у сваком изобиљу, а ја, љубљени син твој, без твога сам милостивога милосрђа. Имајући ме као богатство душе у мојој младости, и увек веселећи се због мене, лишаваш ме земаљскога богатства, жалостећи ме. Можеш учинити милост твоме чеду колико хоћеш. Учини да нисам лишен Богом дароване ти државе, нека буде истинита реч уста твојих, колико си обећао мени љубљеноме сину своме. Јер боље ти је да ме предаш смрти, него да ме лишиш давања у љубави и имања славе твоје. « Син његов говорио је са сузама ове дирљиве речи, не би ли се како изменио његов родитељ на милосрђе.
А пошто овај није обраћао пажње на његове речи, виде овај богољубиви младић, да је његова душа жалосна, како се каже, до смрти. И пошто је био у великој смутњи ума свога, није знао шта да чини, коме да се потужи, ко да га избави од толике туге и жалости. И погледавши очима својима на небо, рече са сузама: » Владико, милосрдни, вишњи цару, буди милосрдан мени, грешноме слузи своме, јер ко ће се са мном потрудити, видевши ме колико страдам? «
Када му је таква мисао дошла на ум, уставши са некима својим верним му људима, оде тасту своме краљу угарскоме, и јави му своју жалост, што му се догоди од родитеља свога. И ражалости се веома његов таст због невоље која му се догодила, и свесрдно се заузе, хотећи му помоћи, и рече му: » Колико хоћеш даћу ти војника својих у помоћ. « И тако узевши велику силу народа угаскога и куманскога, и пође брзо, водећи са собом велику победу. Дошавши ка родитељу своме краљу Урошу великоме, опет га је молио са сузама говорећи: » Господару мој и оче, дај ми, љубљеном чеду своме, достојни део имања твога. Јер гле колико времена проведох као ништи гост у твоме дому, чекајући да примим твој милостиви дар, од тебе милосрднога родитеља мога. А ти ме у овом ниси послушао, О велика и љута неситости, шта мислиш? Хоћеш ли да царујеш на векове? Не реци, и не варај се. Ево држиш маловремену храну, наслађујући грло своје. Али погледај на сутрашњи дан, јер не знаш шта ће родити данашњи. А ми кажемо: О злога и брзо несталога имања! О горкога среброљубља и ненаситне утробе! Горе је ваистину од паочине. Требало би да и душу своју положиш, ако би било могуће, за свога сина, а ти од земаљског богатства нећеш да му даш достојни део. Слушај реч Владике који каже: » Јер Отац је, рече, у Сину, и Син у Оцу. « Зар они немају једну вољу и једномисаони живот и љубав? А ти се не сети да учиниш милости чеду бедара твојих. «
А шта је било после овога? Када родитељ његов није примио такве његове речи молбе, него се још великом јарошћу разгневио на њега, овај младић видећи се у таквој напасти и да је двоје пред њиме: смрт или живот, и не знајући шта да чини, подиже руку на свога родитеља. И пошто је била међу њима велика борба у земљи званој Гацко, син одоле своме родитељу, и узе престо његов силом. И када је сео краљевати на престолу оца свога у српској земљи, назва се благочастиви и христољубиви и самодржавни све српске и поморске и подунавске и сремске земље краљ Стефан. Видиш ли, о мили, како свршава слава и земаљско богатство? Зар не разорава прво закон, а подиже распре и ратове и све зле немире? Јер о овоме богодухновени орган, као орао летећи више небеса, апостол Павле јавља говорећи: » О ја јадни човек! Ко ће ме избавити од мука живота овога света. « И опет рече: » Ко хоће да буде друг овоме свету, непријатељ Божји назива се. « Родитељ овога благочастивога краља Стефана, оде у неку земљу звану хумска земља, тамо сврши свој живот, и би часно пренесено тело његово, и положише га у његовим рукама начињеном манастиру, у дому Свете Тројице, у месту званом Сопоћани, и ту лежи и до овога дана у славу Христа Бога.
А жена његова, благочастива краљица Јелена, дође к вазљубљеном сину своме благочастивом краљу Стефану. И њу прими са великом чашћу и славом и одели јој неки део земље државе своје за пребивање њезино, одајући јој дужну част, као син матери својој, говорећи јој: » Госпођо моја и мати, нећу да се лишиш богатства и имања славе моје, колико ми је Господ даровао, као што је мени наумио учинити мој отац, да ме одстрани и отуђи од своје славе. Него ћу рећи: » Бог цар наш на небесима и на земљи, и све што усхте и створи. « Јер пророк и Богоотац Давид рече: » Овога понижава, а овога узноси. « Која ли слава на земљи не пролази? Јер ево очи твоје видеше све што је било и што се догодило. А ти као чедољубива мати, у великој љубави узми сва моја богатства, и колико хоћеш даћеш ми из твоје руке. А ја ћу се по достојању теби покоравати и служити теби са страхом и љубављу истините вере, и теби чинити већу част и славу, не би ли како ради тебе благослов Божји наследио. И колико ти сагреших, опрости ми. Твоје свете молитве нека ме утврде у вољи разума Божија. Јер објави божаствени апостол Павле говорећи: » Јер молитве родитеља утврђују домове деци. «
И тако благочастива мати његова госпођа Јелена, најсрдачнијом љубављу са великим умиљењем рече му красне речи, и сетивши се речи апостола Павла, рече: » Господару мој и чедо моје љубљено, ево све што се догоди са нама, то не би од руке снаге твоје, но од Бога, у чијим је рукама све и у кога нема обазирања на лица. Он једини све ово учини. Да, ако казне трпимо, Бог нам се обраћа као синовима, па чак и љуто страдајући, дужни смо хвалити Господа. Јер сам Владика наш, Христос, толике муке и напасти примајући од безаконика и све трпљаше, показујући нам пример да трпимо скрби и напасти које нас сналазе. Мени је добро, према речима пророка: » Понизио ме је, да се научим његовим оправдањима. « Разумела сам, чедо моје љубљено, да овај свет пролази и његове похоте, и суд ме чека, претећи ми огњеном муком и пламеном који се не гаси. Јер шта је ово богатство? Са чиме ћемо га упоредити? Није ли оно само дрво које има само красно лишће, а плода нема т.ј. добрих дела. А знај, чедо моје љубљено, колико желиш и бринеш се и трудиш се, хотећи славе и сабирајући богатство, какву ћеш користи имати од тога? Јер доћи ће ти такав дан, који не знаш, и час који не чекаш, и други ће се обогатити твојим. Зар ниси чуо пророка који каже: » Човек сабира, а не зна коме сабира. « Јер исти рече: » Безуман и несмислен заједно ће погинути, и оставиће туђима своје богатство. « Но пази, чедо моје љубљено, увек на оно што ће бити. Јер овај наш сујетни живот није живот, но љута смрт. Данас овде, а сутра онде, данас владар а сутра поданик, данас богат, а сутра ништи, данас судија, а сутра суђен. « О разума и неисказане премудрости, чиме се прве свете жене украшаваху, као и ова христољубива госпођа Јелена, уздајући се у Бога, божаственим речима поучаваше сина свога. А благочастиви и самодржавни син њезин краљ Стефан, примивши с љубављу и у сласт њезину поуку, и павши на њезине часне ноге, молио се је са сузама, да прими проштење својих грехова и да добије благослов. И ова госпођа, христољубива мати његова, дарова му савршени благослов и мир, и тако пође у одељени јој свој крај, примивши много имање и часне дарове, колико је хтела, од љубљенога сина свога благочастивога и христољубивога самодржца краља Стефана, радјући се и веселећи се у Богу Спаситељу своме.