- Poruka
- 129.799
Nagrada Voja Čolanović dodeljuje se za prvo izdanje knjige priča ili pripovedaka objavljeno na srpskom jeziku u prethodnoj kalendarskoj godini. Nagradu je osnovalo Srpsko književno društvo i dodeljuje se prvi put.
Sabrane i izabrane zbirke priča ili pripovedaka takođe konkurišu za nagradu.
Izdavači i autori treba da pošalju četiri primerka knjige na adresu:
Srpsko književno društvo
Francuska 7
11000 Beograd
Rok za slanje knjiga je 1. jul 2024. godine, a o nagradi će odlučivati tročlani žiri.
Cilj nagrade je da doprinese afirmaciji i većoj vidljivosti zapostavljenog žanra: priče i pripovetke.
Voja Čolanović rođen je 15. septembra 1922. u Bosanskom Brodu. Preminuo je 14. oktobra 2014. u Beogradu. Od 1925. do 1932. živeo je u Slavonskom Brodu, a od tada u Beogradu, u Ulici kralja Milutina 7. Neposredno po Šestoaprilskom ratu 1941, maturirao je u Trećoj muškoj gimnaziji. Zbog okupacije, školovanje je mogao da nastavi tek nakon Drugog svetskog rata i demobilizacije iz ratnog vazduhoplovstva, u čijim je operacijama učestvovao kao vazdušni strelac, za šta je dobio orden za hrabrost. Studirao je jezike, prava i istoriju umetnosti, bio je pisac, novinar i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd.
Radoznalost duha i velika radna energija čitavog, izuzetno burnog i zanimljivog života, terale su ga da se iskazuje kroz različite profesije i sfere interesovanja. U Tanjugu i Jugopresu radio je kao urednik za nauku, kulturu i umetnost, uređivao svetsku književnost u izdavačkoj kući Rad, bio osnivač i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. Neko vreme radio je i kao dramaturg u Beogradskom dramskom pozorištu. U svojstvu televizijskog poslenika, uredio je veliki broj emisija prema vlastitom scenariju. Posebno je bila zapažena njegova serija Krivulja stvaralačkog procesa. Za scenario TV filma Umesto kristalne kugle, Čolanović je nagrađen (1975) bronzanom Pri Futura na istoimenom bijenalu futurološkog TV filma u Zapadnom Berlinu, a za Vinču, metropolu iskoni (1990) srebrnom plaketom „Nikola Tesla” na 16. Međunarodnom festivalu naučno-tehničkog filma u Beogradu. Bio je član uredništva u Savremeniku i Književnosti, vodio beogradsku redakciju jugoslovenskog časopisa Enciklopaedia Moderna. Od 1966. do 1968. bio je sekretar, a od 1980. do 1982. predsednik Srpskog PEN Centra.
Šezdesetih godina prošlog veka bio je sekretar Pagvaške grupe Srbije, nacionalnog ogranka pokreta koji su 1957. osnovali Ajnštajn i Rasel . Bavio se i esejistikom, a sa engleskog je preveo niz knjiga. Čolanović je bio poliglota. Govorio je engleski, francuski, nemački, ruski, italijanski, latinski, japanski i poljski.
Za pet i po decenija, Čolanović je objavio osam romana, od kojih je za Zebnju na rasklapanje dobio NIN-ovu nagradu, za Drugu polovinu neba, međunarodnu nagaradu, Benito Huarez, a za Odu manjem zlu, nagrade Stevan Sremac i Bora Stanković. Objavio je zbirke pripovedaka Osedlati mećavu (1958), Miris promašaja (1983) i Osmeh iz crne kutije (1993) za koju je dobio Andrićevu nagradu. Godine 2019. objavljena je knjiga dnevničkih zapisa Voje Čolanovića Šapat ispod obešenih: iz mojih dnevnika za nemačke okupacije, a 2022. u izdanju RTS-a knjiga O opstanku i bivstvu: (dnevnički zapisi 1942–1945).
Otmenost duha, jezičko majstorstvo, pripovedačka pronicljivost, ključni su epiteti koji krase prozno stvaralaštvo Voje Čolanovića, stoji u saopštenju Srpskog književnog društva.
sinhro.rs
Sabrane i izabrane zbirke priča ili pripovedaka takođe konkurišu za nagradu.
Izdavači i autori treba da pošalju četiri primerka knjige na adresu:
Srpsko književno društvo
Francuska 7
11000 Beograd
Rok za slanje knjiga je 1. jul 2024. godine, a o nagradi će odlučivati tročlani žiri.
Cilj nagrade je da doprinese afirmaciji i većoj vidljivosti zapostavljenog žanra: priče i pripovetke.
Voja Čolanović rođen je 15. septembra 1922. u Bosanskom Brodu. Preminuo je 14. oktobra 2014. u Beogradu. Od 1925. do 1932. živeo je u Slavonskom Brodu, a od tada u Beogradu, u Ulici kralja Milutina 7. Neposredno po Šestoaprilskom ratu 1941, maturirao je u Trećoj muškoj gimnaziji. Zbog okupacije, školovanje je mogao da nastavi tek nakon Drugog svetskog rata i demobilizacije iz ratnog vazduhoplovstva, u čijim je operacijama učestvovao kao vazdušni strelac, za šta je dobio orden za hrabrost. Studirao je jezike, prava i istoriju umetnosti, bio je pisac, novinar i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd.
Radoznalost duha i velika radna energija čitavog, izuzetno burnog i zanimljivog života, terale su ga da se iskazuje kroz različite profesije i sfere interesovanja. U Tanjugu i Jugopresu radio je kao urednik za nauku, kulturu i umetnost, uređivao svetsku književnost u izdavačkoj kući Rad, bio osnivač i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd. Neko vreme radio je i kao dramaturg u Beogradskom dramskom pozorištu. U svojstvu televizijskog poslenika, uredio je veliki broj emisija prema vlastitom scenariju. Posebno je bila zapažena njegova serija Krivulja stvaralačkog procesa. Za scenario TV filma Umesto kristalne kugle, Čolanović je nagrađen (1975) bronzanom Pri Futura na istoimenom bijenalu futurološkog TV filma u Zapadnom Berlinu, a za Vinču, metropolu iskoni (1990) srebrnom plaketom „Nikola Tesla” na 16. Međunarodnom festivalu naučno-tehničkog filma u Beogradu. Bio je član uredništva u Savremeniku i Književnosti, vodio beogradsku redakciju jugoslovenskog časopisa Enciklopaedia Moderna. Od 1966. do 1968. bio je sekretar, a od 1980. do 1982. predsednik Srpskog PEN Centra.
Šezdesetih godina prošlog veka bio je sekretar Pagvaške grupe Srbije, nacionalnog ogranka pokreta koji su 1957. osnovali Ajnštajn i Rasel . Bavio se i esejistikom, a sa engleskog je preveo niz knjiga. Čolanović je bio poliglota. Govorio je engleski, francuski, nemački, ruski, italijanski, latinski, japanski i poljski.
Za pet i po decenija, Čolanović je objavio osam romana, od kojih je za Zebnju na rasklapanje dobio NIN-ovu nagradu, za Drugu polovinu neba, međunarodnu nagaradu, Benito Huarez, a za Odu manjem zlu, nagrade Stevan Sremac i Bora Stanković. Objavio je zbirke pripovedaka Osedlati mećavu (1958), Miris promašaja (1983) i Osmeh iz crne kutije (1993) za koju je dobio Andrićevu nagradu. Godine 2019. objavljena je knjiga dnevničkih zapisa Voje Čolanovića Šapat ispod obešenih: iz mojih dnevnika za nemačke okupacije, a 2022. u izdanju RTS-a knjiga O opstanku i bivstvu: (dnevnički zapisi 1942–1945).
Otmenost duha, jezičko majstorstvo, pripovedačka pronicljivost, ključni su epiteti koji krase prozno stvaralaštvo Voje Čolanovića, stoji u saopštenju Srpskog književnog društva.
sinhro.rs
