- Poruka
- 129.664
Srpske vlasti moraju hitno osuditi i rešiti pretnje piscima i novinarima, nakon upornih napada na nezavisne, kritičke glasove, stoji u današnjem saopštenju Međunarodnog PEN i Srpskog PEN centra.
Okončanje nekažnjivosti za napade na pisce i novinare je od najveće važnosti nakon što što je nedavno ukinuta presuda za ubistvo istaknutog novinara Slavka Ćuruvije.
Apelacioni sud u Beogradu je 2. februara 2024. godine oslobodio četvoricu bivših službenika Državne bezbednosti Srbije koji su već dva puta osuđivani za ubistvo novinara, urednika i izdavača Slavka Ćuruvije, ubijenog ispred svog stana u Beogradu u aprilu 1999. godine. Ćuruvija je bio otvoreni kritičar bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Prema nezavisnom izvoru Balkan insajt, oslobađajuća presuda, u kojoj se navodi nedostatak pouzdanih dokaza, doneta je 19. aprila 2023, ali je objavljena tek 2. februara 2024. i konačna je. Ova odluka šalje opasnu poruku da će napadi na pisce i novinare u Srbiji ostati nekažnjeni.
U decembru 2023. ulični umetnik i pisac Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, priveden je ispred Skupštine Beogradu nakon što je pisao na skulpturi koristeći sprejeve s veštačkim snegom. U januaru 2024. Josifovski je prijavio da mu je nepoznata osoba, koju je policija kasnije uhapsila, pretila pištoljem, iako oružje nije pronađeno. Istovremeno, optužbe o nedoličnom ponašanju Josifovskog počele su da kruže u provladinim medijima, optužbe kojima se lokalni aktivisti – kako su izneli u izjavama Međunarodnom PEN – zastrašuju i deo su koordinisane kampanje za njegovu diskreditaciju. Josifovski negira bilo kakvu krivicu.
Slavko Ćuruvija. Foto: Predrag Mitić
Izveštaj Međunarodnog PEN-a iz oktobra 2023, koji je sačinjen u saradnji sa PEN centrima Zapadnog Balkana, dokumentuje mnogobrojne pretnje i uznemiravanja s kojima se suočavaju nezavisni novinari, pisci i aktivisti u Srbiji – jednom od opasnih mesta u Evropi, van Ukrajine, za rad novinara. Stalna stigmatizacija nezavisnih glasova od strane političkih lidera, kao i neuspeh države da spreči i kazni takva dela, podstiču klimu anksioznosti, straha i nesigurnosti. Etničke tenzije na Zapadnom Balkanu nastavljaju da rastu, a pisci koji dovode u pitanje zvanične narative i kritikuju one na vlasti u najvećoj su opasnosti da budu meta. Mnogi smatraju da nemaju izbora osim da se autocenzurišu.
Evropski parlament je 8. februara 2024. usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se vanredni izbori održani u decembru 2023. osuđuju kao nepošteni, obeleženi medijskom pristrasnošću i nepravilnostima. Izazvana „izveštajima o široko rasprostranjenim i sistematskim razmerama prevara“, rezolucija je pozvala na nezavisnu međunarodnu istragu i posebno osudila „odsustvo medijskog pluralizma tokom izborne kampanje, kao i dezinformacije i široko rasprostranjeno neetičko i pristrasno medijsko izveštavanje u korist od nosilaca dužnosti“. U rezoluciji se sa zabrinutošću navodi „da je veliki broj medija pod uticajem ili pod kontrolom vlade“ i osuđuju se „napadi koje su mediji bliski vladi podstakli protiv kritički nastrojenih novinara“.
Skupština Međunarodnog PEN-a usvojila je u septembru 2023. Rezoluciju o ugrožavanju slobode izražavanja, mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji, kojom se posebno pozivaju vlasti Srbije da odmah prekinu veličanje ratnih zločinaca, revizionističkih narativa i govora mržnje, i da osudi sve akte nasilja i ciljane napade na pisce, novinare i aktiviste. Rezolucija poziva međunarodnu zajednicu da podseti srpske vlasti na njihovu nacionalnu i međunarodnu obavezu da podržavaju pravo na slobodu izražavanja i da pošalje jasnu poruku da se neće tolerisati pritisci i nasilje nad piscima, novinarima, aktivistima i drugim nezavisnim pojedincima.
sinhro.rs
Okončanje nekažnjivosti za napade na pisce i novinare je od najveće važnosti nakon što što je nedavno ukinuta presuda za ubistvo istaknutog novinara Slavka Ćuruvije.
Apelacioni sud u Beogradu je 2. februara 2024. godine oslobodio četvoricu bivših službenika Državne bezbednosti Srbije koji su već dva puta osuđivani za ubistvo novinara, urednika i izdavača Slavka Ćuruvije, ubijenog ispred svog stana u Beogradu u aprilu 1999. godine. Ćuruvija je bio otvoreni kritičar bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Prema nezavisnom izvoru Balkan insajt, oslobađajuća presuda, u kojoj se navodi nedostatak pouzdanih dokaza, doneta je 19. aprila 2023, ali je objavljena tek 2. februara 2024. i konačna je. Ova odluka šalje opasnu poruku da će napadi na pisce i novinare u Srbiji ostati nekažnjeni.
Šokantna presuda usledila je nakon neprestanih pretnji nezavisnim glasovima u Srbiji poslednjih nedelja, koje su orkestrirali i državni i nedržavni akteri koji imaju za cilj da ućutkaju svako nezavisno mišljenje i kritičko izveštavanje. Među targetiranima su i pisac i novinar Marko Vidojković i novinar Nenad Kulačin, voditelji satiričnog podkasta Dobar Loš Zao, koji se i dalje blate u provladinim tabloidima i kojima se rutinski preti preko društvenih mreža.
U decembru 2023. ulični umetnik i pisac Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, priveden je ispred Skupštine Beogradu nakon što je pisao na skulpturi koristeći sprejeve s veštačkim snegom. U januaru 2024. Josifovski je prijavio da mu je nepoznata osoba, koju je policija kasnije uhapsila, pretila pištoljem, iako oružje nije pronađeno. Istovremeno, optužbe o nedoličnom ponašanju Josifovskog počele su da kruže u provladinim medijima, optužbe kojima se lokalni aktivisti – kako su izneli u izjavama Međunarodnom PEN – zastrašuju i deo su koordinisane kampanje za njegovu diskreditaciju. Josifovski negira bilo kakvu krivicu.
Izveštaj Međunarodnog PEN-a iz oktobra 2023, koji je sačinjen u saradnji sa PEN centrima Zapadnog Balkana, dokumentuje mnogobrojne pretnje i uznemiravanja s kojima se suočavaju nezavisni novinari, pisci i aktivisti u Srbiji – jednom od opasnih mesta u Evropi, van Ukrajine, za rad novinara. Stalna stigmatizacija nezavisnih glasova od strane političkih lidera, kao i neuspeh države da spreči i kazni takva dela, podstiču klimu anksioznosti, straha i nesigurnosti. Etničke tenzije na Zapadnom Balkanu nastavljaju da rastu, a pisci koji dovode u pitanje zvanične narative i kritikuju one na vlasti u najvećoj su opasnosti da budu meta. Mnogi smatraju da nemaju izbora osim da se autocenzurišu.
Evropski parlament je 8. februara 2024. usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se vanredni izbori održani u decembru 2023. osuđuju kao nepošteni, obeleženi medijskom pristrasnošću i nepravilnostima. Izazvana „izveštajima o široko rasprostranjenim i sistematskim razmerama prevara“, rezolucija je pozvala na nezavisnu međunarodnu istragu i posebno osudila „odsustvo medijskog pluralizma tokom izborne kampanje, kao i dezinformacije i široko rasprostranjeno neetičko i pristrasno medijsko izveštavanje u korist od nosilaca dužnosti“. U rezoluciji se sa zabrinutošću navodi „da je veliki broj medija pod uticajem ili pod kontrolom vlade“ i osuđuju se „napadi koje su mediji bliski vladi podstakli protiv kritički nastrojenih novinara“.
Skupština Međunarodnog PEN-a usvojila je u septembru 2023. Rezoluciju o ugrožavanju slobode izražavanja, mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji, kojom se posebno pozivaju vlasti Srbije da odmah prekinu veličanje ratnih zločinaca, revizionističkih narativa i govora mržnje, i da osudi sve akte nasilja i ciljane napade na pisce, novinare i aktiviste. Rezolucija poziva međunarodnu zajednicu da podseti srpske vlasti na njihovu nacionalnu i međunarodnu obavezu da podržavaju pravo na slobodu izražavanja i da pošalje jasnu poruku da se neće tolerisati pritisci i nasilje nad piscima, novinarima, aktivistima i drugim nezavisnim pojedincima.
sinhro.rs
