Кошаркашке националне селекције Србије у млађим категоријама.

[Khal Drogo]

Из неког разлога медији у земљи Србији имају порив сваки спортски резултат (осим у фудбалу) успјех или неуспјех, пропратити серијом малициозних текстове које ће пратити мноштво пакосних и тлурадих коментара. Тако ће и успјехе кошаркашких селекција пропратити таквим текстовима, индивидузална признања кошаркаша омаловажити, ваљда је то неки задати образац.
Тако ће и признање Николе Топића који је проглашен најкориснијим играчем (МВП) ЕП У-18 пропратити малициозне објаве, коментари а недији ће кроз текстове (попут овога) провући мантру "МВП су били и Лановић и мишковић и Пецарски па ето ништа нису постигли".
Проблем са таквим текстовима гдје је основни мотив бацити мало блата на српску кошарку што су површни а богами и инфантилни.

Најкориснији играч (МВП), не увијек али најчешће се по неписаном правилу бира из екипа која освоји првенство.
И то је не ријетко први од једнаких, који је заблистао у финалу. Имате подоста таквих играча који су проглашени МВП ЕП у У-18 узрасту (рецимо 2013-е Кенан Сипахи, 2014-е Егемон Гувен, 2015-е Василис Хараломпулос и ини) који су имали незапажене сениорске каријере. То није ништа необично нити је својствено српским кошаркашима. Но зато треба гледати генерацију која је освојила ЕП и шта је репрезентација добила.

Ако погледамо генерациоју када је Лабовић проглашен МВП, значи са ЕП У-18 2005.године,. Србија је из те екипе добила сениорске репрезентативце Миклоша Теодосића, Миленка Тепића, Ивана Паунића, Владимира Штимца, Мирослава Радуљицу, који су дали допруинос успјесима репрезентације Србије у наредним годинама.
Што се тиче Драгана Лабовића куршлус са Душаном Ивковићем 2013.године показује зашто више није постигао, дошао је на припреме са неких 20ак кг вишка, играч са таквим односом не може очекивати бољу каријеру.

Када је у питању екипа У-18 која хје освојила ЕП 2017., из те генерације (гдје је ипак најважнију улогу имао годину млађи Пецарски) у год.99 тек је Алекса Ускоковић заиграо у квалификација за А селекцију, но у питању је ипак нешто лимитиранија генерација из које је на том ЕП Влада Јовановић могуће извукао и више од максимума.

Када је у питању екипе У-18 која је освојила ЕП 2018.године у сениорској селекцији су већ заиграли или су у конкуренцији Филип Петрушев, Урош Трифуновић, Далибор Илић и Марко Пецарски, а заиграли су и Ален Смаилагић и Балша Копривица који нису играли то ЕП али припадају тој генерацији и играли су за Србију у претходним акцијама млађих узраста. Чак шест играча у једном годишту који су до своје 23 године већ дебитовали за А тим Србије (или су у конкуренцији) није уопште мало.

Када је у питању генерација српскуих јуниора која је узела ЕП у Нишу, из ове генерације српска кошарка ће поред Николе Топића који ће, само ако га повреде мимоиђу, постати велики играч добити плејаду врсних играча који ће и са репрезентациојом урадити добре ствари.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

Мушка У16 репрезентација Србије (овдје) отпутовала је за Скопље, гдjе ће од 5. до 13. августа учествовати на Европском првенству.

Србију ће на Европском првенству У-16 престављати следећи играчи:

Ђорђе Шекуларац, Огњен Срзентић, Андреј Бјелић, Василије Стојић, Александар Гољовић, Филип Раичевић, Василије Јовановић, Петар Радовић, Стефан Марјановић, Дарис Сијарић, Вук Зелић и Петар Остојић

Наши су на ЕП У-18 постигкли фантастичан успјех, но наставак и ЕП У-16 не обећава ништа добро, напротив. Један од разлога јесте што након екстремно перспективне генерације у год. 2005-6. које су расадници надарених српских јуниора и из којих ће српска кошарка добити подоста одличних играча, у годишту 2007. имамо доста лимитиоранију генерацију. Уз то, у екипи нема једине двојице кадета који су у такмичењима млађих израста Србије имали важнију улогу, плејмејкера Андреја Лучића из Звезде и центра Павла Бачка из Слободе. Вјерујем да су разлози оправдани.

КСС је код избора селектора У-18 (Стефановић), У-19 (Ђокић) и У-20 (Чанак) погодио, сви су извукли максимум из својих екипа, но и селекцију У-16, по мени, требало је повјерити искусном доказаном стручњаку каквих итекако имамо, који се доказао у раду са млађим узрастима или са младим играчима и који ће од лимитиране екипе извући максимум
КСС је селекцију У-16 повјерио младом и неискусном стручњаку Милошу Исакову-Ковачевићу. Могуће од Исакова-Ковачевића временом израсте одличан стручњак, вријеме ће показати, но овдје је упитно да ли је дорастао изазову какво је ЕП, овдје је КСС баш ризиковао, показаће се колико ће се ризик исплатити. Погледао сам припремни меч против Француза (пораз наших 59:99), спољна линија и превише мана, бекови имају висок дриблинг, муче се са лоптом као да је врућ кромпир, разумијем да је доб од 16 година, но поређујући са Савом Дрезгићем на пропшлогодишњем ЕП У-`16, небо и земља.
Након чаше меда иде чаша жучи, тако је то у животу, након опијености успјехом У-18 селекције, услиједиће отрежњење на ЕП У-16, вјероватно болни порази, надати се да има селекција (могуће Белгија, Финска и још неке) лимитијаних од наше и које би се могле побиједити, основни циљ је опстанак у А дивизији, но и то ће бити ђаволски тешко.

 

[Khal Drogo]

Честитке српски дјевојкама на одличној партији и великој побједи у четвртфиналу ЕП У-20 против Турске 70:46 (статистика овдје).
Наше дјевојке су одиграле апсолутно одличан меч, издоминирале у свим сегментимам, у скоку, добра игра у пољу, мало изгубљених лопти, све то је награђено великим успјехом и пласманом у полуфинале ЕП. Гдје Србију чека побједник меча између Португала и Летоније.
Селекторки Дајани Бутулији и сјајним српским дјевојкама пуно среће у наставку ЕП.

 

[Čimbenik]

Igra se U16, drugo kolo prošlo već za naše, razbili smo jučer Poljake i danas Latviju isto velikom razlikom iako su se tek pred kraj 3/4 počeli odlepljivat rezultatski.

 

[Khal Drogo]

Наши кадети су побједом против Грчке 71:60 (статистика овдје) завршили наступ на ЕП У-16. У коначници седмо мјесто, 4 побједе и 3 пораза.
Утисак је бољи од пласмана, доста бољи. У 1/4Ф наши кадети су против Литваније изгубили 63:66, у мечу у којем су дуго водили, имали и +12, бјеше подоста прилика да меч оде у корист наших, и у 3/4 се могао одлучити, наравно и у 4/4, бјеше и грешака, могуће је изостала и реакција нашег селектора који са великом страшћу води екипу, но то су моменти гдје једна одлука зна одлучити, расплет покаже колико бјеше исправна.
Касније у разигравању за пласман 5-8.мјеста још један несрећан пораз против Словеније 72:74, опет је једна лопта одлучила. Без обзира на та два пораза у најважнијим елиминационим мечевима, нашим кадетима се нема шта замјерити, напротив заслужују похвале на приступу, одиграли су читав турнир одлично дефанзивно, одиграли су срчано, храбро, борбено, овај пута то бјеше довољно за 7.мјесто .

За разлику од ненерација у годиштима 2005-6 гдје имамо плејаду надарених јуниора, након много година по први пута имамо генерацију гдје нити један кадет нема важну улогу у У-17 КЛС, једина двојица која су имала важнију улогу у првенствиома Србије млађих узраста (Андреј Лучић ии Павле Бачко) нису у екипи, вјерујем да су разлози оправдани.
И у припремним мечевима бјеше то јако лоше, болни порази од Француске и Пољске, и јако лоша игра. Ако мањка талента остаје вам рад, а наши кадети су кроз вјерујем крвави рад остварили задњих мјесец дана нестваран напредак. одиграли су више него добро читав турнир, ову Пољску од које су наши страдали прије мјесец дана су демолирали 81:46, добре партије и у другим мечевима. Шут није служио читав турнир, то би наши кадети надокнадили агресивном игром у пољу и офензивним скоком. И тај баш несрећни пораз у четвртфиналу од одличне Литваније.

И порази су саставни део спорта. Идемо даље. Кроз велики рад и ова наизглед лимитиранија генерација је остварила велики напредак, добићемо и из ове екипе неколико баш врсних играча, српска кошарка је на добром путу.

 

[Čimbenik]

Španci prvaci i u16, dominiraju u svim mlađim kategorijama pa tako i prvi tim

 

[Khal Drogo]

Задњих година у ен-си-еј-еј кошарци десила се промјена јер сада колеџи поред низа погодности плаћају играче кошаркашког тима. То ће имати за посљедицу да ће се повећати и раније велики одлив српских младих играча у ен-сиеј-еј лигу. Тако ће из националне селекције Србије која је играла СП У-19 уз Милијашевића шесторица понајбољих (Филип Боровићанин, Ђорђе Ћурчић, Лазар Ђоковић, Никола Ђапа, Марко Шарена и Јован Ристић) од ове сезоне играти за америчке кошаркашке колеџ тимове. Ту је још мноштво српских играча и у том годишту и нешто старијих.
Који ће кроз америчке универзитете добити добро образовање но када је у питању играчки развој то су често "године које ће појести скакавци".
Неки се попут рецимо Душана Ристића или Уроша Плавшића врате на добар кошаркашки пут након тих година на колеџу но многи се не врате.
Са те стране много боља опција за развој младих играча јесу српски клубови, посебно они који имају добар програм за рад са млађим играчима и који улажу у младе. Но ту се тренутно по питању одлива српских младих играча у бијели свијет мало шта може промијенити.

Од играча из тог додишта (2004.) један медиј /Б92) кроз серију чланака доста протежира Андреја Стојаковића, сина Пеђе. Но овај момак још није изабрао за коју ће репрезентацију играти, Грчку или Србију. А возови пролазе.
У српској кошарци важо правило, сваком кошаркашу који играчким и људским квалитетима заслужи дрес Србије понудити, никог не молити. Сваком дати до знања да га се жели у српском дресу, ником не чинити уступке и подвлађивати.

За сада је тешко процијенити шта очекивати од Андреја. Од српских играча који су његове годиште и играју ту позицију, тренутно виши ниво држи Филип Боровићани који игра и за много квалитетнију унив. екипу Аризона гдје је баш жестока конкуренција и није се лако изборити за минуте.
Но видјећемо лако ће ићи развој и Филипа и других српских младих играча кроз ен-си-еј-еј кошарку.

 

[Khal Drogo]

У Београду се игра полуфинални турнир јуниорске евролиге. Српски тимови и играчи су завршили турнир, па да се осврнемо на виђено,

Црвена Звезда је остварила једну побједу, против Макабија 82:71. те три пораза од Арманија 90:97, Копоненовог изабраног тима ЕЛ 69:80 и Меге 78:88. У коначници шесто мјесто. Резултати у складу са могућностима ових јуниора. Екипа доста слабија него прошле године када их је предводио Никола Топић и када су имали снагу у рекету (Лазар Гачић, Андрија Вуковић и Павле Мишоћ). Ова екипа у излазном годишту 2006. је доста лимитиранија од претходне, нису разочарали, но примјетно је да нису могли парирати атлетски доминантијим ривалима, посебно у рекету
У тиму Звезде одлично је одиграо турнир Андреј Костић 24,2 поена, 7,8 скокова у просјеку уз просјечну валоризацију 22,0. Добар је био плеј и годину млађи (год. 2007.) Андреј Лучић, 10,2 поена, 4,8 скокова и 2,5 асистенције у просјеку а није лош допјам оставио ни други плеј Петар Радовић, појачање за овај турнир из Борца који је додуше пдиграо само 2 утакмице.

Мега је остварила два пораза, катастрофу против Партизана 59:91, тпораз од јаке Барселоне 83:89, те су остварили двије побједе, против Хапоела 89:66 и Звезде 88:78. на крају пето мјхесто.
Против Барцелоне која је покупила потентне јуниоре из Европе и Африке, укупно њих седам, једноставно нису могли парирати, прејаки су, пораз од Партизана са таквом разликом је неочекиван, на крају 5.мјесто.
Поред Малијца Абдрамана Сибија (214 цм, 18,5 поена и 8,8 скокова у проскеку), одличан турнир су одиграли вижљасти крилни центар Огњен Николић (210 цм, 12,5 поена и 8,2 скокова у просјкеку, валоризација 17,8) и бек Александар Војиновић (18 поена и 3,8 скокова у просјеку, валоризација 18,2) појачање за овај турнир из Војводине, није лош дојам оставио ни бек Огњен Срзентић (9,5 поена, 4,8 скокова и 4 асистенције у просјеку).

Партизан који се није квалификовао и не игра јуниорску лигу У-19 Србије (истина, одиграли су квалификације нешто млађи од ривала па је и ту разлог), је пријатно изненађење турнира. Против премоћне и атлетски предоминантне Барсе нису могли, пораз 55:89, но и три побједе, против Меге 91:59, Хапоела 75:63 те против Копоненовог изабраног тима ЕЛ 81:72. На крају одлично треће мјесто.
У Партизану је одличан био плеј Саво Дразгић (19,2 поена, 7,8 скокова и 5,2 асистенције у просјеку, просјечна валоризација 32,5), као и најприојатније играчко изненађење турнира, центар Алекса Димитријевић (213 цм, 14,2 поена и 7 сккова у просјеку)

Још ваља поменути крилног центра Алексу Станојевића из Сомбора који је уврштен у изабрани јуниорски тим ЕЛ у Београду, који је одиграо одличан турнир, 15,5 поена и 8 скокова у просјеку, просјечна валоризација 23,5. И један јако занимљив играч, кретње, техника, начином како вјешто остварује офензивне скокове и са којом лакоћом поентира, неодољиво "вуче" на још једног момка из Сомбора у његовим годинама, Николу Јокића. Штета што није виши који цм (према сајту ЕЛ висок је 204 цм), јуниор који ако се настави добро развијати могао би се формирати у изврсног играча.

Иако ове године, српски клубови нису били конкурентни најбољим европским јуниорским екипама као претходних година, никако не можемо бити незадовољним оним што смо видјело. А и реално тешко је сваке године парирати Барси Реалу који покупе све оно најперспективније што има у млађим узрастима широм Европе и Африке. Напротив. има ту подоста изузетно перспективних српских јуниора, уз добар рад српска кошарка ће из ове генерације добити подоста врсних кошаркаша.

 

[Khal Drogo]

КСС је одредио (овдје) селекторе млађих категорија националне селекције Србије.

Младу У20 репрезентацију на Европском првенству у пољској Гдињи са клупе ће водити Ненад Чанак. Јуниорску У18 репрезентацију на Европском првенству у финском Тампереу водиће Вуле Авдаловић. Кадетску У16 репрезентацију на Европском првенству у грчком Ираклиону предводиће Владимир Златановић.

Тренер сениорске мушке 3×3 репрезентације и даље ће бити Марко Ждеро, а на месту тренера млађих мушких 3×3 репрезентација остаје Ненад Карановић.

Прошле године је КСС погодио са селекторима националних селекција, сви су (Ненад Чанак ЕП У-20, Владимир Ђокић У-19, Ненад Стефановић У-18 и Милош Исаков-Ковачевић У-16) извукли максимум из потенцијала младих играча који су им повјерени.
Ненад Чанак је поново изабран за селектора У-20 селекције, он ће као и прошле године имати тежак задатак јер већина играча у излазном годишту 2004. и они који су прошле године играли СП У-19 су на америчким колеџима. Неће то бити лако довести на ниво који захтуијева ЕП. Биће вјероватно лишен помоћи понајбољих играча, Николе Топића и Николе Ђуришића, због обавеза према драфту који ће се одржати 10ак дана прије ЕП. Но Ненад је показао да зна искористити потенцијал играча који су му повјерени, неће ту бити проблема,
Вуле Авдаловић је награђен за године доброг рада, ове сезоне водио је ОКК Београд гдје је под његовим надзором примјетан напредак младих играча. Видјећемо како ће се снаћи у улози селектора, генерација у излазном годишту 2006. има потенцијал.
Владимир Златановић је награђен за године доброг рада са кадетима Борца, клуб који је прошле године дао највише играча у националним селекцијама моађих категорија. Перспетиван стручњак, вјерујем да ће се снаћи у улози селектора, у излазном годишту 2008. имамо изузетан потенцијал на спољним позицијама и дефицит перспективних високих играча.
Свим селекторима и националним селекцијама пуно среће на такмипењима која их очекују.

 

[Khal Drogo]

Јуниорска репрезентација Србије отпутовала је (овдје) на престижни турнир "Алберт Швајцер“ у Манхајму, који се одржава од 30. марта до 6. априла.
Селектор Вуле Авдаловић је у Њемачку повео слиједећих дванаест јуниора

Александар Војиновић, Алекса Влајић, Стефан Плиснић, Огњен Срзентић, Алекса Станојевић, Андреј Костић, Марко Тофоски, Андрија Ђурић, Милош Шојић, Алекса Димитријевић, Саво Дрезгић и Митар Бошњаковић.

У овој селекцији Србије, излазно годиште 2006. мјесто су морали имати Огњен Радошић и Огњен Николић, који би требали бити (уз Дрезгића, Бошњаковића и Станојевића) и чланови понајбоље петорке, а мјесто међу 12 је заслужио и Лука Марковић из КК Џокер. Вјерујем да су разлози изостанка прије свих двојице Огњена нека повреда или други оправдани разлози.
Уосталом, турнир је провјера и прилика да се види гдје су српски јуниори у односу на вршњаке репрезентација које ће наступити на овом турниру. До европског првенства У-18 екипа ће се још испрофилисати.

 

[Khal Drogo]

Јако добар наступ српских јуниора на престижом турниру "Алберт Швајцер“. На крају је освојено друго мјесто. Наши су стартовали поразом од Италије,69:73, а онда везали пет побједа, против Египта, Кине, Њемачке У-17, Грчке, у полуфиналу против Њемачке 82:76 да би у финалу изгубили од фаворизоване Аустралије 65:71.

Како сам и написао у претходној објави, у нашој селекцији нису наступила два јуниора која су требала бити чланови стартне петорке, Огњен Радошић и Огњен Николић. Радошић игра за Игокеу на финалном тирниру у-18 ФИБА ЛШ који завршава сутра.

Неиграње Николића није се толико осјетило јер су на његовој позицији крилног центра турнир одлично одиграли Алекса Станојевић и у првом дијелу турнира Милош Шојић. Најперспективнији српски јуниор Митар Бошњаковић се цео турнир мучио са шутом, пропустио је и два меча, али је дао свој допринос у одбрани. Зато су на спољним позицијама на високом нивоу одиграли Андреј Костић и Александар Војиновић уз плеја Саву Дрезгића који је одиграо одлично 4/4 полуфиналног меча са Њемачком.
Најугодније изненађење у нашем саставу је центар Алекса Димитријевић (213 цм) који је задњу годину дана остварио велики напредак. Читав турнир је одиграо јако добро, у финалу није лоше парирао Року Зикарском (220 цм) једном од најперспективнијих свјетских јуниора, по предвиђањима међу првиох 10 избора на драфту 2025.године.

Без обзира на пораз у финалном мечу, српски јуниори су оставили више него добар утисак. Има ту материјала за будућност. На крају морам поменути навијаче који су цео турнир пружали велику подршку нашој репррезентацији, сваки меч наше селекција дворана бјеше испуњена српским заставама.

 

[Khal Drogo]

Статистика српских јуниора на турниру "Алберт Швајцер“.на којем је освојено изврсно друго мјесто