- Poruka
- 334.380
Našao neki čovek orlovo jaje i stavio ga pod kokošku. Orao se izlegao u isto vreme kada i pilići i odrastao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoške u dvorištu, misleći da je jedna od njih.
Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad zemlje.
Prošle su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. “Šta li je to?!”, pitao je.
“To je orao, kralj ptica”, rekla mu je jedna kokoška.
“On pripada nebu, dok mi, kokoške, pripadamo zemlji.“
I tako je orao umro među kokoškama, ne znajući ko je.
Karlos Kastaneda
Epilog:
„Ovog proleća neko će se roditi kao puž, neko kao miš, neko kao buba, neko kao žaba…
To je ono što zavisi od mame i tate.
A, šta će kasnije sa njima biti i da li će postići nešto više - to zavisi samo od njih"
Dušan Radović
Čitavog života orao je radio isto što i kokoške u dvorištu, misleći da je jedna od njih.
Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad zemlje.
Prošle su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. “Šta li je to?!”, pitao je.
“To je orao, kralj ptica”, rekla mu je jedna kokoška.
“On pripada nebu, dok mi, kokoške, pripadamo zemlji.“
I tako je orao umro među kokoškama, ne znajući ko je.
Karlos Kastaneda
Epilog:
„Ovog proleća neko će se roditi kao puž, neko kao miš, neko kao buba, neko kao žaba…
To je ono što zavisi od mame i tate.
A, šta će kasnije sa njima biti i da li će postići nešto više - to zavisi samo od njih"
Dušan Radović
