Одличан текст, по мени. Желела сам да га поделим са вама...
Чудни си му људи који се плаше звери. Чудни су ми јер не видим разлог страху. Зашто се бојати вука, медведа, тигра... Они су већи, јачи и бржи од нас, то је тачно. Е управо је ту нагласак - величина, брзина и снага. Звер каква год да је неће те напасти осим ако није угрожена. Ако ниси повредио неко њено природом добијено право, не мораш је се бојати.
Са друге стране, ко нам је највећи непријатељ. Вашке, мољци, гњидице, разне бактерије, пацови, комарци, муве... Мала, бедна и скоро голим оком невидљива гамад је она која сеје смрт међу људима. Никада лав није уништио гардеробу, мољац јесте. Никада свраб није изазвао вук, него вашка. Никада маларију није преносио медвед него комарац. Црну смрт није изазвао пантер, него пацов.
Јасна је разлика међу зверима и гњидама. За звери знаш какве су. Имају своје место и бране га до смрти. Али те и са неким зверским ниподоштавањем гледају јер им ниси раван. А гњиде те нападају увек и свугде. Користе лукавства, не бирају циљ, да загорчају и ово мало живота који би у миру могли проживети.
Е сад - тако ти је то и у држави
Звери су горе. Владају. Царују. Говоре шта да радимо. Смењују се али не дирају један другог. Свесни снаге противника, не троше снагу да га сломе јер знају да ће победа једног бити пораз обе стране. Не. Они једноставно владају и користе права јачег. Немој их угрозити и неће ни они тебе.
Проблем су гњиде. Они нису горе где се влада већ ту око нас. На много нижем нивоу. Некада су били део нас, али су разним стварима мислећи да су се издигли, у ствари постали гњиде. И они опстају. Увек и свугде. Није битно која је звер на престолу. Ко са висине гледа у стадо које је гласало. Ко је данас главни а већ сутра неће бити.
Битно је да гњиде опстају. Може се променити много њих на престолу, али гњиде ће све то преживети. Набациће нове страначке боје и ето их опет ту, између народа и звери. И због гњида звери не знају шта мисли народ, нити народ добија што му дају звери.
Ја не знам за вас али за себе знам. Ја поштује звери али их се не бојим. Али се бојим гњида. Због њих смо овде где смо сада.
Аутор Ненад Милкић
Чудни си му људи који се плаше звери. Чудни су ми јер не видим разлог страху. Зашто се бојати вука, медведа, тигра... Они су већи, јачи и бржи од нас, то је тачно. Е управо је ту нагласак - величина, брзина и снага. Звер каква год да је неће те напасти осим ако није угрожена. Ако ниси повредио неко њено природом добијено право, не мораш је се бојати.
Са друге стране, ко нам је највећи непријатељ. Вашке, мољци, гњидице, разне бактерије, пацови, комарци, муве... Мала, бедна и скоро голим оком невидљива гамад је она која сеје смрт међу људима. Никада лав није уништио гардеробу, мољац јесте. Никада свраб није изазвао вук, него вашка. Никада маларију није преносио медвед него комарац. Црну смрт није изазвао пантер, него пацов.
Јасна је разлика међу зверима и гњидама. За звери знаш какве су. Имају своје место и бране га до смрти. Али те и са неким зверским ниподоштавањем гледају јер им ниси раван. А гњиде те нападају увек и свугде. Користе лукавства, не бирају циљ, да загорчају и ово мало живота који би у миру могли проживети.
Е сад - тако ти је то и у држави
Звери су горе. Владају. Царују. Говоре шта да радимо. Смењују се али не дирају један другог. Свесни снаге противника, не троше снагу да га сломе јер знају да ће победа једног бити пораз обе стране. Не. Они једноставно владају и користе права јачег. Немој их угрозити и неће ни они тебе.
Проблем су гњиде. Они нису горе где се влада већ ту око нас. На много нижем нивоу. Некада су били део нас, али су разним стварима мислећи да су се издигли, у ствари постали гњиде. И они опстају. Увек и свугде. Није битно која је звер на престолу. Ко са висине гледа у стадо које је гласало. Ко је данас главни а већ сутра неће бити.
Битно је да гњиде опстају. Може се променити много њих на престолу, али гњиде ће све то преживети. Набациће нове страначке боје и ето их опет ту, између народа и звери. И због гњида звери не знају шта мисли народ, нити народ добија што му дају звери.
Ја не знам за вас али за себе знам. Ја поштује звери али их се не бојим. Али се бојим гњида. Због њих смо овде где смо сада.
Аутор Ненад Милкић