- Poruka
- 334.407
Autoportret umetnika
Kazimir Maljevič ( 1879 -1935), ruski slikar i teoretičar umetnosti, pionir geometrijske apstraktne forme i jedan od najvažnijih članova ruske avangarde.
Predstavnik je ruskog konstruktivizma i suprematizma a bio je pod uticajem francuskog neoimpresionizma, fovizma i kubizma.
Rođen je u Kijevu u Ukrajini. Roditelji su mu bili Poljaci. Otac mu je radio u fabrici šećera. Kazimir je bio prvi od četrnaestoro dece.
Njegova porodica se često selila, tako da je velik deo detinjstva proveo u selima Ukrajine. Studirao je crtanje u Kijevu od 1895. do 1896.
U Moskvu se preselio 1904. Studirao je na moskovskoj školi za slikanje, skulpturu i arhitekturu od 1904. do 1910, a i u ateljeu Fjodora Rerberga.
Sudeluje 1911. zajedno sa Vladimirom Tatlinom na drugoj izložbi grupe Savez mladih u Sankt Peterburgu. Na trećoj izložbi učestvuje 1912.
Izlaže 1914. u Parizu u salonu nezavisnih zajedno sa Aleksandrom Arhipenkom, Sonjom Delonaj, Aleksandrom Eksterom i Vadimom Melerom. Tokom 1915. publikuje manifest "Od kubizma do suprematizma", a od 1915. do 1916. radi sa drugim suprematističkim umetnicima u jednom selu. Sudeluje u Moskvi 1916—1917. na izložbama grupe u kojoj su Natan Altman, David Burliuk i A. Ekster.
Posle ranih eksperimenata sa različitim modernističkim stilovima, uključujući kubizam i futurizam Malevič je započeo rad na abstrahtnim, neobjektnim uzorcima
i osnivajući pokret koji je dobio ime suprematizam. Najčuveniji primeri suprematizma su Crni kvadrat(1915) i Belo na belom (1918).
Putuje 1927. u Varšavu, pa onda u Nemačku na retrospektivu njegovih dela. Ta retrospektiva mu je donela svetsku slavu. Tada je uspeo da ostavi većinu svojih dela na Zapadu, što je pomoglo da se ta dela očuvaju za razliku od dela koja su ostala u Sovjetskom Savezu. Staljinstički režim je vremenom promenio svoj odnos prema umetnosti i počeo je proganjati „modernističku buržoasku umetnost“. Mnoga Malevičeva dela su konfiskovali ili uništili, a Malevič umire 1935. u Lenjingradu u bedi
Kazimir Maljevič ( 1879 -1935), ruski slikar i teoretičar umetnosti, pionir geometrijske apstraktne forme i jedan od najvažnijih članova ruske avangarde.
Predstavnik je ruskog konstruktivizma i suprematizma a bio je pod uticajem francuskog neoimpresionizma, fovizma i kubizma.
Rođen je u Kijevu u Ukrajini. Roditelji su mu bili Poljaci. Otac mu je radio u fabrici šećera. Kazimir je bio prvi od četrnaestoro dece.
Njegova porodica se često selila, tako da je velik deo detinjstva proveo u selima Ukrajine. Studirao je crtanje u Kijevu od 1895. do 1896.
U Moskvu se preselio 1904. Studirao je na moskovskoj školi za slikanje, skulpturu i arhitekturu od 1904. do 1910, a i u ateljeu Fjodora Rerberga.
Sudeluje 1911. zajedno sa Vladimirom Tatlinom na drugoj izložbi grupe Savez mladih u Sankt Peterburgu. Na trećoj izložbi učestvuje 1912.
Izlaže 1914. u Parizu u salonu nezavisnih zajedno sa Aleksandrom Arhipenkom, Sonjom Delonaj, Aleksandrom Eksterom i Vadimom Melerom. Tokom 1915. publikuje manifest "Od kubizma do suprematizma", a od 1915. do 1916. radi sa drugim suprematističkim umetnicima u jednom selu. Sudeluje u Moskvi 1916—1917. na izložbama grupe u kojoj su Natan Altman, David Burliuk i A. Ekster.
Posle ranih eksperimenata sa različitim modernističkim stilovima, uključujući kubizam i futurizam Malevič je započeo rad na abstrahtnim, neobjektnim uzorcima
i osnivajući pokret koji je dobio ime suprematizam. Najčuveniji primeri suprematizma su Crni kvadrat(1915) i Belo na belom (1918).
Putuje 1927. u Varšavu, pa onda u Nemačku na retrospektivu njegovih dela. Ta retrospektiva mu je donela svetsku slavu. Tada je uspeo da ostavi većinu svojih dela na Zapadu, što je pomoglo da se ta dela očuvaju za razliku od dela koja su ostala u Sovjetskom Savezu. Staljinstički režim je vremenom promenio svoj odnos prema umetnosti i počeo je proganjati „modernističku buržoasku umetnost“. Mnoga Malevičeva dela su konfiskovali ili uništili, a Malevič umire 1935. u Lenjingradu u bedi
