Kada pesnike ubijaju...

++++++++++++++
++++++++++++++

“У једноме селу,
Можда у Калуги,
Рјазану, сну, јави
Живљаше малишан
У кући сељачкој
Жутих власи
И очију плави...

И порастао је,
Уз то поета,
Мада с невеликом,
Ал озбиљном снагом.“

 

[igrakrugova]

Fotku za klip sam „pozajmila“ sa interneta. Zameniću je svojom fotkom obale Oke, jednoga dana, kada se vratim iz Konstantinova...
Ako ikada odem... ​

 

[mari47]

Da, na današnji dan 1925.

Na večeri uspomena na Jesenjina u Kamernom teatru Tairova, pet dana poslije pjesnikove sahrane, Sergej Gorodecki ispričao je o kriku neke žene u trenutku kad su kovčeg spuštali u grob. U tužnoj tišini, razlegle su se njene riječi:
– Zbogom, moja bajko!…


Veliko ti hvala, igrakrugova, na podsećanju.

 

[igrakrugova]

Da, na današnji dan 1925.

Na večeri uspomena na Jesenjina u Kamernom teatru Tairova, pet dana poslije pjesnikove sahrane, Sergej Gorodecki ispričao je o kriku neke žene u trenutku kad su kovčeg spuštali u grob. U tužnoj tišini, razlegle su se njene riječi:
– Zbogom, moja bajko!…


Veliko ti hvala, igrakrugova, na podsećanju.

Da... "Прощай, сказка моя!"
Hvala, draga, na komentaru.
P.S. Nedostaju mi ona naša lepa forumska druženja kada smo se nadovezivale na zadnju reč.