Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 76.379
Нешковска тема.
Ми се често смејемо суседима Хрватима кад покушавају да свој језик удаље од српског, па се зезамо како прасе зову "околокућно блатобрчкало" и сл.
Кад расписују конкурсе за нове хрватске речи.
Међутим, они, колико толико, воде озбиљну језичку политику. Некад то иде до апсурда, али, као у свакој политици, праве се грешке, али се зна смер у ком се иде.
ДА ли би управитељство (неки би рекли власт) у Србији (не ова ненародна, већ неко будуће, народно управитељство) требало да обрати више пажње на језичку политику? При том, ту не мислим на родно сензитиван језик, већ да се у говор врате старе српске речи које смо заборавили под утицајем туђинских језика?
Нпр. Хрвати и данас користе за број 1000 реч тисућа, док смо је ми заборавили и прихватили грчку хиљаду (мада, у Далмацији се користи реч хиљада, уместо тисуће). Неко је овде писао да се у неким селима у подножју неке планине у Србији и даље користи тисућа. Или, ми смо прихватили међународни израз историја. И док Хрвати по некад кажу и хисторија, углавном чешће користе израз повијест. Зашто смо ми нашу повест заборавили (не мислим овде да ли смо заборавили нешто што се у повести десило, већ сам израз повест). Или словенски називи за месеце? Користе их Хрвати, а вероватно су ти називи били исти у свим словенским језицима. А данас и не знамо који је који месец на старом језику. Добро, знамо да је травањ април због травањињињињињи. Просинац је децембар, листопад вероватно октобар. Коловоз је август, ако се не варам.
Јевреји, највећи цареви на земљи, су обновили хебрејски језик (док ваши Палестинци нису у стању да обнове купатило), па ако су они могли да обнове мртав језик политичком одлуком, зашто не бисмо и ми Срби могли да обновимо елементе старог српског језика? Не мислим да сад мењамо граматику чије је основе поставио Вук, вероватно делом по узору на немачки (не познајем материју језика, не отварам тему на ПТФ језик, већ тему на потфоруму Политика, дакле, причамо о језичкој политици, а не водимо стручну расправу. Као и у свим политикама (културна, социјална и тд.) политика даје идеолошке смернице, а онда експерти у односној области спроводе политику.
Леп пример овога би било кад је пре неких годину дана био конкурс за најлепшу српску реч, и на конкурсу је победила реч "Праскозорје".
Ја се залажем да неко будуће, народно и патриотско управитељство води активну језичку политику која би туђице полако потискивала а враћала старе српске речи (наравно, ако су синоними, а ако не постоји у српском језику одговарајући пандан, наравно да треба задржати туђице).
И при том, не кудим жаргонски говор или избацивање популарних израза (попут бекстејџ и сл.) или тражење нових речи за нове ствари (нпр. да смајлија зовемо смешко. Смајли је смајли. Говорим овде о старом језику тј. старим речима које су временом изгубљене).
Ми се често смејемо суседима Хрватима кад покушавају да свој језик удаље од српског, па се зезамо како прасе зову "околокућно блатобрчкало" и сл.
Кад расписују конкурсе за нове хрватске речи.
Међутим, они, колико толико, воде озбиљну језичку политику. Некад то иде до апсурда, али, као у свакој политици, праве се грешке, али се зна смер у ком се иде.
ДА ли би управитељство (неки би рекли власт) у Србији (не ова ненародна, већ неко будуће, народно управитељство) требало да обрати више пажње на језичку политику? При том, ту не мислим на родно сензитиван језик, већ да се у говор врате старе српске речи које смо заборавили под утицајем туђинских језика?
Нпр. Хрвати и данас користе за број 1000 реч тисућа, док смо је ми заборавили и прихватили грчку хиљаду (мада, у Далмацији се користи реч хиљада, уместо тисуће). Неко је овде писао да се у неким селима у подножју неке планине у Србији и даље користи тисућа. Или, ми смо прихватили међународни израз историја. И док Хрвати по некад кажу и хисторија, углавном чешће користе израз повијест. Зашто смо ми нашу повест заборавили (не мислим овде да ли смо заборавили нешто што се у повести десило, већ сам израз повест). Или словенски називи за месеце? Користе их Хрвати, а вероватно су ти називи били исти у свим словенским језицима. А данас и не знамо који је који месец на старом језику. Добро, знамо да је травањ април због травањињињињињи. Просинац је децембар, листопад вероватно октобар. Коловоз је август, ако се не варам.
Јевреји, највећи цареви на земљи, су обновили хебрејски језик (док ваши Палестинци нису у стању да обнове купатило), па ако су они могли да обнове мртав језик политичком одлуком, зашто не бисмо и ми Срби могли да обновимо елементе старог српског језика? Не мислим да сад мењамо граматику чије је основе поставио Вук, вероватно делом по узору на немачки (не познајем материју језика, не отварам тему на ПТФ језик, већ тему на потфоруму Политика, дакле, причамо о језичкој политици, а не водимо стручну расправу. Као и у свим политикама (културна, социјална и тд.) политика даје идеолошке смернице, а онда експерти у односној области спроводе политику.
Леп пример овога би било кад је пре неких годину дана био конкурс за најлепшу српску реч, и на конкурсу је победила реч "Праскозорје".
Ја се залажем да неко будуће, народно и патриотско управитељство води активну језичку политику која би туђице полако потискивала а враћала старе српске речи (наравно, ако су синоними, а ако не постоји у српском језику одговарајући пандан, наравно да треба задржати туђице).
И при том, не кудим жаргонски говор или избацивање популарних израза (попут бекстејџ и сл.) или тражење нових речи за нове ствари (нпр. да смајлија зовемо смешко. Смајли је смајли. Говорим овде о старом језику тј. старим речима које су временом изгубљене).
