Imati želju - potencijalni problem

[Steinadler]

ali ako su ti zelje realne zasto ne zeleti..zelja zna da bude pokretac

Suštinu ove problematike možemo naći u temi koju sam prethodno postavio.

Pogledah davno dokumentarac u kojem je glavni junak muzičar Paco de Lucia.
Ne mogu tačno da se sjetim njegove izjave, ali je rekao nešto ovako: “Jednom sam bio u velikoj dilemi o kojoj sam razmišljao čitav dan. Napravio sam muziku koja mi se svidela i planirao sam da je stavim na novi album, sutradan ta ista muzika mi se nije svidela, nisam bio siguran da li će se svideti publici ili ne, da li da je stavim na album ili ne, te sam bio u velikoj dilemi, ko je u pravu, ja od juče ili ja od danas? ”

Navedeni primjer Paca De Lucie odnosi se na pjesmu, ali isto tako problem može biti vezan za želju i to na onu koja se ostvari, jer kao što se Pacu nije svidela pjesma danas, koju je napisao juče, tako isto se može desiti da nam se naša želja koju smo juče ispunili i priželjkivali je, danas da nam se ne svidi, zatim može se pretvoriti u ozbiljan i komplikovan problem!
Srž problema u vezi naših želja je to što ljudsko biće nije konstantno, već je podložno promjeni, u većini slučajeva ljudi se nadogradjuju, u manjem broju dolazi do stagnacije i destrukcije, razgradnje.
Psihologija, zatim danas popularni motivacioni video klipovi će nam reći, imajte cilj, nadjite smisao i sl. ali ni jedan od njih nas ne upozorava na to isto što nam nude i preporučuju, na to što nam se može obiti o glavu!
Elem, dve narodne poslovice upozoravaju na opasnost želje!

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari
Dala baba dinar da udje u kolo, i dva da izadje

Obe poslovice mogu da potvrdim na svojoj koži... neke odluke i želje koje sam sebi ispunio iz nerezlosti iz neiskustva, koštale su me jer nisam mogao da sagledam posledice i pretpostavim da mi se one kasnije neće svideti... ali teško, odnosno možda je i bilo nemoguće da sam mogao shvatiti činjenicu da ću se promijeniti, te da ću biti druga osoba za par godina kojoj će ta ispunjena želja smetati i biti pogrešna, biti problem!
Termin "zajebao sam se", "pogrešio sam" često će ukazati na pogrešno ostvarenu želju.
Što se tiče pojma "imati želju", rekao bih, čuvajte se, i uzmite u obzir onu, "triput mjeri jednom sijeci", jer se iza želja itekako krije velika opasnost na koju nas rijetko ko upozorava!
Navešću vam tri danas česta primjera u kojima se ogleda problematika ispunjenih želja:
1. tetovaže koje su nam bile juče kul, a danas ih hoćemo ukloniti.
2. mladi koji su pod uticajem lgbtq promovisanja promijenili pol, kastrirali se i sl. juče, danas se kaju za to isto.
3. i najupečatljiviji primjer rekao bih je brak, gde po nekim statistikama koje možemo naći na netu dolazimo do činjenice oko 50% brakova završava razvodom.
4. itd. mnogo njih...
I za kraj jedna opšte poznata poslovica koja može biti vezana za želju, a ne smijemo je zaobići je, "posle j***** nema kajanja"...

 

[Antihejter]

Nije baš najjasnije šta je tema za diskusiju ali sve ovo što si napisao jeste tako.

Samo da se nadovežem i to na naslov a preskačući tvoj post- želja, odnosno imati želju- je koren sve patnje.

Što manje želiš, to si srećniji i zadovoljniji životom. Svi filozofi su to znali. Nije poenta imati više nego želeti manje.

 

[Metronomy]

Problem sa željama je njihova realnost. Tačnije, da li postoje realne mogucnosti da se ostvare i koja je reakcija okoline od koje zavisimo.
Tema je nesto izmedju vise filozofija od kojih je najaca - ne raditi nista, sve je vec odredjeno, budistickog verovanja u karmu.
Postoje i sasvim su realni dokazi koje zastupa ova filozofija, ali postoje i dokazi da čovek živi život onako kako ga sam postavi, gde je glavno pitanje - pitanje sreće.

 

[Steinadler]

Nije baš najjasnije šta je tema za diskusiju ali sve ovo što si napisao jeste tako.

Samo da se nadovežem i to na naslov a preskačući tvoj post- želja, odnosno imati želju- je koren sve patnje.

Što manje želiš, to si srećniji i zadovoljniji životom. Svi filozofi su to znali. Nije poenta imati više nego želeti manje.

Tema je prosta i sadrži se u naslovu.
Naš zadatak je malo da to malo iskomplikujemo, obradimo, što se želja tiče.

A u vezi tvoje poruke, pokušaću da se nadovežem.
Ovo što si napomenuo da je želja korijen sve patnje, nekada jeste, nekada nije. Napomenuo bih par stvari,
"No pain, no gain", nekada nas zaista teška patnja uz mnogo discipline i teškog rada dovodi do ostvarenja cilja, uspijeha. "Preko trnja do zvezda"
Nekada ljudi rade nešto što vole, npr. uživaju u učenju i proučavanju neke materuje u kojoj uživaju i na kraju postanu to što su želeli da budu i imaju lijep život bez patnje.
Iz drugog primjera možeš zaključiti da ti ono "manje želeti, bićeš srećniji i sl." nije tačno, ipak treba dobro izabrati šta ćemo želeti, stanje bez želja dovodi ljude u stanje odredjene vrste apatije, život je ona krivudava cik cak linija, tu se negde prepliću sreća i patnja, šta bi onda bila ravna linija, nije teško zaključiti.

 

[ucencovjek]

Poenta sa željama je razlikovati "želje poskakuše" - infatilne želje, trenutne opsesije, želje nastale iz ljubomore (neko ima ja nemam "nešto") od malkice dubljih želja, više vezane za nas lično. Ove druge imaju tendenciju prirodnog sazrevanja prema potrebama i vrlo često zapravo postaju usavršavanje na određenoj temtici koja je predmet želje-htenja, a ne samo jednokratno ispunjavanje "želje".

Pogledajte Djokovića...čovek se raduje svakom trofeju ko da je prvi, i stalno priča o dečačkim snovima, mada sve te priče već znamo napamet

 

[Richard III]

Mislim da pomenuti mehanizam odnosa prema željama važi samo za osetljive, emocionalno potentne ljude. Materijalisti, i prosti ljudi nemaju problem tog tipa, prosto im je sužen vidik i uvek su nogama na zemlji. Samo čovek koji jako oseća promene može da se kaje... mislim da je mudrost u ovome što si napisao - 'triput meri, a jednom seci', tu onda nema greške, šta god da uradiš, nema kajanja jer si dobro promislio svoj postupak.

 

[Steinadler]

Problem sa željama je njihova realnost. Tačnije, da li postoje realne mogucnosti da se ostvare i koja je reakcija okoline od koje zavisimo.
Tema je nesto izmedju vise filozofija od kojih je najaca - ne raditi nista, sve je vec odredjeno, budistickog verovanja u karmu.
Postoje i sasvim su realni dokazi koje zastupa ova filozofija, ali postoje i dokazi da čovek živi život onako kako ga sam postavi, gde je glavno pitanje - pitanje sreće.

Problematika se odnosi upravo na realne želje, odnosno one koje su se ostvarile, odnosno, one koje su nam pre njihovog ostvarenja predstavljale u mislima nešto dobro, ali nakon ostvarenja i nakon nekog odredjenog vremenskog perioda, počinju da predstavljaju nešto loše.
A što se tiče budizma, na osnovu čega se tvrdi da je sve već odredjeno?