I drveće plače, zar ne?

[LastDay]

Drvo je neverovatno živo biće, a ovo je deset zanimljivih činjenica koje niste znali.



DRVEĆE KOJE SAMO SEBE ĐUBRI
Istraživači su otkrili specifičnu sposobnost drveća koja se ispoljava kada se stablo iseče.
Panj koji ostaje, privlači azot iz vazduha kako bi nahranio prostor oko sebe - tlo i travu.
Ova sposobnost je najizraženija kod drveća koje raste u tropskim šumama.
Što se tiče načina koji hrane sebe, primećeno je da takva stabla upijaju ugljenik, koji im pomaže u regeneraciji.

DRVO SAMOUBICA
Novootrkivena vrsta palminog drveta mora da uvene da bi se razmnožavala.
Ovo drveće troši mnogo energije kako bi privuklo oprašivače, pre svega je umire vrlo brzo nakon razvoja plodova.
Deblo je visoko oko 18 metara, a široko oko pet metara, dok njegovo lišće raste tako da formira oblik piramide.

JEDNA VRSTA IMA NEOBIČNE ČUVARE
Na bagremovom drvetu žive i njegovim sokovima se hrane mravi koji ga čuvaju od drugih bića u prirodi, recimo biljojeda.
Na taj način mravi dobijaju kvalitetnu hranu, a drvo svoje lične čuvare.

 

[LastDay]

NAJŠIRE ŽIVO DRVO

El Tule montezumski čempres koji raste u meksičkoj Oaksaci ima stablo obima 46 metara što je najveći obim bilo koje žive biljke.

NAJVIŠE DRVO

Mendocino Tree je trenutno najviše živo drvo na svetu.
Njegova visina iznosi 112 metara i nalazi se u kalifornijskom državnom rezervatu Montgomeri.

Najstarije drvo na svetu

nalazi se u Švedskoj, staro je 9.550 godina i nosi naziv "Old Tjikko",
po psu profesora Leifa Kullmana koji ga je otkrio 2004. godine.

 

[LastDay]

DRVEĆE MOŽE SAMO SEBE DA LEČI
Kako bi živele što duže i bile zdrave, neke vrste drveća same odbacuju svoje obolele delove.
Ovom metodom drvo zaustavlja širenje bolesti i svoju energiju i hranljive materije koristi za izdanke.

DRVEĆE KOJE PAMTI
Tokom proučavanja topola, naučnici su došli do zaključka da određene vrste reaguju na svoje okruženje na osnovu pređašnjeg iskustva.
Reč je o molekularnom iskustvu. Naučnici su isekli delove stabla s dvaju različitih stabala, ali svi procesi koji su usledili odvijali su se na identičan način.
Važan zaključak je da drveće pamti uslove u kojima je nastalo i da svoju memoriju koristi i kada se nađe na drugačijem terenu.

DRVEĆE JE U STANJU I DA PLAČE
Francuski naučnici su zabeležili zvuk koji drveće proizvodi kada prolazi kroz bol ili stres, a on podseća na zvuk mehurića.
Naime, tokom sušnih perioda, drveće izvlači tečnost iz sviih svojih delova,
a ono što čujemo je proces "plakanja" koji stručnjaci nazivaju kavitacijom.

 

[LastDay]

Zapaljivo drveće

Drvo eukaliptusa stvara zapaljiv sloj na površini tla.
Ukoliko bi buknula vatra, požar bi za nekoliko minuta zahvatio čitavu šumu.
Godine 1991, u jednom takvom požaru je poginulo 25-oro ljudi i izgorelo tri hiljade domova na brdima Berkli
(popularno: Oklandska brda) u Kaliforniji.




Drhtavi džinovi

Ogromna kolonija jasike u američkoj državi Juti, pod nazivom Pando,
za koju je genetskim testovima utvrđeno da je jedinstven živi organizam, prestala je da se reprodukuje pre 30 godina,
a stručnjaci navode da zbog čovekovih aktivnosti odumire.

Pando se kao jedan jedini živi organizam prostire na površini od 43 hektara, stara je najmanje 80.000 godina,
Zovu je i Drhtavi džin, a sva drveća iznad zemlje povezana su prostranim podzemnim korenskim sistemom.

 

[LastDay]

DRVEĆE MOŽE POSTATI BESMRTNO

Drveće je jedno od najstarijih organizama na svetu.
Ako se nalazi u savršenim vremenskim uslovima, nema ograničenja koliko dugo može živeti.
Na svetu postoji drveće starije od 9 hiljada godina.

GOVOR LIŠĆA
Komunikacija između drveća odvija se ispod tla, smatraju eksperti.
Ekolog Suzan Simar došla je do otkrića da drveće komunicira preko korena.
Uz pomoć simbiotičkih gljivica, drveće može da razmenjuje neophodne materije.
Simarova je, takođe, opisala i fenomen "majke drveta".
To drveće je obično veliko i staro i obično je povezano je s drugim drvećem tako da na neki način simboliše srce šume.