Filozofija i praksa

[Richard III]

Pade mi na pamet da otvorim ovu temu jer vidim da na forumu ima ljudi za koje se čini da zaista žive filozofiju kojoj pripadaju (svojom voljom).

Ono što mene zanima jeste praktična refleksija vašeg filozofskog pravca na vaš život, dakle - navedite kojoj filozofiji pripadate i kako se to odrazilo na vaše svakodnevno postojanje, na koji ste način korigovali svoj život i usmerili ga kako bi bio uskladjen sa vašim filozofskim svetonazorom.

Da li se uzdržavate od nečega ili se prepuštate nečemu? Da li trenirate neki borilački sport ili vežbate u teretani? Da li ste skloni asketizmu ili hedonizmu? Kakvi su vam odnosi sa ljudima? Da li pravite kompromise i zašto? I tako dalje i tome slično... i naravno recite koja je filozofija koju ste odabrali, kako ste otprlike došli do te spoznaje i nakon toga kako ste je primenili na svoj život. Filozofija u širem smislu ovde može da se odnosi i na neki religijski pravac - dakle filozofiju života. To može da bude stoicizam npr., ili hrišćanstvo, islam, ili nihilizam, budizam, markizam, samurajska etika hagakurea... dakle bilo šta što vam daje smisao i punoću življenja.

.

 

[Richard III]

Nema nikog da odgovori... ja sam inače jedno vreme pokušavao da živim po stoicizmu, čitao Epikteta, Seneku, Marka Aurelija, čitam ih i danas i opet ću probati. Čak sam bio ekstremista pokušavajući da se predam tome i pronadjem svrhu u toj filozofiji. Ali me je osećaj dosade i bezizlaznosti uvek vraćao na početnu tačku, tj. trebala mi je konstanta stimulacija do koje nisam mogao da dodjem tek tako, a stoicizam propoveda da treba da se disciplinuješ i skoncentrišeš samo na ono na šta možeš da utičeš i zagovara baš jedan umereni, pomalo i 'dosadni' život.

Trening, asketizam, stoicizam, disciplina, to je ono što me podsvesno uvek negde privlačilo, iako sam zbog ADHD potrebe za stalnom stimulacijom uvek jurio nešto suprotno tome i olako shvatao stvari. Mene zanima da li neko na forumu živi praksu neke filozofije, kako je savladao časove dosade i uzaludnosti, kako se to sveukupno odrazilo na njegov život itd.

 

[marzivu]

Ono sto se najvise pitam je "da li ljudi danas mogu da zive sa vecom tolerancijom, ljubavlju i saradnjom nego sto to trenutno postoji?"... Dakle, ne radi se o nacionalizmu, vec prepoznavanju coveka u coveku. Ali ni to nije dovoljno, jer su i zivotinje koje ubijamo ziva bica koja sigurno osecaju bol i takodje zasluzuju paznju i suprotno od onog sto im radimo zarad hrane, krzna, ispravnosti hemije za ljudsku upotrebu i tako dalje (sve ono sto predstavlja neki oblik okrutnosti i nanosenja bola ili izazivanja neprijatnosti kod zivotinje)... U suprotnom, depresija preovladjuje, slika sveta postaje crna i besmislena i nema nade za neki bolji zivot koji se ne okrece samo oko zelje i blagostanja jedne individue ili sebicne grupe... I nisam najbolji filozof, ali bi principi koje koristimo ili kojima mozda sluzimo trebali biti u saglasnosti sa prirodom (sto je mozda slicno stoicizmu), ali ne tako ekstremno da to ne sluzi ni nama ni drugima, vec da se pronadje opsti mir u najdubljem mogucem smislu...

 

[Ljubo2]

Ono sto se najvise pitam je "da li ljudi danas mogu da zive sa vecom tolerancijom, ljubavlju i saradnjom nego sto to trenutno postoji?"... Dakle, ne radi se o nacionalizmu, vec prepoznavanju coveka u coveku. Ali ni to nije dovoljno, jer su i zivotinje koje ubijamo ziva bica koja sigurno osecaju bol i takodje zasluzuju paznju i suprotno od onog sto im radimo zarad hrane, krzna, ispravnosti hemije za ljudsku upotrebu i tako dalje (sve ono sto predstavlja neki oblik okrutnosti i nanosenja bola ili izazivanja neprijatnosti kod zivotinje)... U suprotnom, depresija preovladjuje, slika sveta postaje crna i besmislena i nema nade za neki bolji zivot koji se ne okrece samo oko zelje i blagostanja jedne individue ili sebicne grupe... I nisam najbolji filozof, ali bi principi koje koristimo ili kojima mozda sluzimo trebali biti u saglasnosti sa prirodom (sto je mozda slicno stoicizmu), ali ne tako ekstremno da to ne sluzi ni nama ni drugima, vec da se pronadje opsti mir u najdubljem mogucem smislu...

Ne postoji drugi način da se to postigne, do da se znanjem sruše sve naučne, filozofdke, verske i ideološko političke dogme koje su do danas vladale svetom i još uvek vladaju. Koje su uzrok svih mogući vrsta svetskih sukoba, nasilja, svetskih ratnih katastrofa, siromaštva, gladi i svega onoga što je negativno, kao što je, na primer, politiška, nacionalna, verska i klasna podela sveta, konkurencija, mržnja i borba do svakoga sa svakim do istrebljenja. Što je velika sramota za ljudski rod. i sve one svetske institucije i vođe koji ta zla odobravaju, podstiču i uzrokuju.

Dakle, srušiti ili odreći se svega onoga što za život nema apsolutno nikakvu vrenost, od čega ne može da se živi i što ne može da se jede, već samo strada i umire, a tio je uvek politika, vera, nacija i klasa. I kad srušimo ova četiri najveća svetska zla - "Četiri jahača apokalipse", koja su uzrokovala sva dosadašnja svetska zla, jedino tada će biti moguće ujediniti ceo svet, napraviti trajni svetski mir i pravedan svetski društveni i ekonomski poredak. Kako što to rade ćelije u ljudsskom organizmu kada grade lkjudskim organizam kao svoju pravednu društvenu i ekonomsku zajednicu, sa pravednom podelom rada i rezultata rada.

I nikakva druga filozofiuja ne postoji koja bi mogla da ima praktičnu vrednost i praktično da se upotrebi na dobrobitt svih živih bića na Zemlji. Koja, zapravo i nije filozofija, več NAUKA O HARMNNIJI I DOBRU po kojoj teče evolucija materije Svemira i po kojoj su napravljeni svi harmonični sistemi kretanja i rada u Svemiru,, među koje spada i ljudski organizam kao jedan od najsavršeniji. Sve ljudske ideje koje nisu u skladu sa ovom Naukom, treba pod hitno da se prevaziđi i tako za sva vremena unište i zaborave.

 

[marzivu]

Dakle, srušiti ili odreći se svega onoga što za život nema apsolutno nikakvu vrenost, od čega ne može da se živi i što ne može da se jede, već samo strada i umire, a tio je uvek politika, vera, nacija i klasa. I kad srušimo ova četiri najveća svetska zla - "Četiri jahača apokalipse", koja su uzrokovala sva dosadašnja svetska zla, jedino tada će biti moguće ujediniti ceo svet, napraviti trajni svetski mir i pravedan svetski društveni i ekonomski poredak. Kako što to rade ćelije u ljudsskom organizmu kada grade lkjudskim organizam kao svoju pravednu društvenu i ekonomsku zajednicu, sa pravednom podelom rada i rezultata rada.

Kako bismo ukinuli politiku i klase a da drustvo i dalje nastavi da bude funkcionalno? Zivotom mora da se na neki nacin svesno upravlja (politikom) da bi se odredjeni ciljevi postigli. Klase bi postojale jer nemaju svi poslovi u svom opisu (na primer) isto zahtevanje truda, potrebu za kolicinom rada, ugrozenost radnika...

 

[Ljubo2]

Kako bismo ukinuli politiku i klase a da drustvo i dalje nastavi da bude funkcionalno? Zivotom mora da se na neki nacin svesno upravlja (politikom) da bi se odredjeni ciljevi postigli.

Svaki sistem, odnosno organizacija kretanja i rada, mora da ima svoj centar koorginacije (mozak) preko kojega su svi subjekti koji organizaciju grade, informatički povezani, da bi mogli sinhroniovano, tj. harmonično da deluju. Ta organizacija uvek mora da bude isključivo ekonomska, pomoću koje subjekti koji je grade, ostvaruju svoje materijalne potrebe pomoću kojih jedino može da se živi. U Čovečanstvu, unutar postojećih državnih sistema, ulogu tih mozgova nikada nisu vršile ni političke, ni verske institucije. One su uvek bile samo kao paraziti nakalemljene na državne ekonomske sisteme i bez pravog društveno opravdanog rada, eksploatisale ove sisteme i živele na njihov račun. Plus ih u svojim stalnim međupolitičkim i međuverskim trvenjima i obračunima uvek iznova ugrožavale i rušile. Što podrazumeva da ukidanje ovih institucaja za svet ne bi bilo ni od kakve štete, već goleme koristi.

Klase bi postojale jer nemaju svi poslovi u svom opisu (na primer) isto zahtevanje truda, potrebu za kolicinom rada, ugrozenost radnika...

Klase ne bi postojale, jer ne bi postojao novac, pošto bi u uslovima ukidanja svih oblika društveno neopravdanog, nekorisnog ili štetnog rada, koji danas obuhvata najmanje 50% ukupnog svetskog rada i preorjentisanje ovog nekorisnog rada na korisni, proizvodnja materijalnih dobara potrebnih za život bi se duplo povećala. a to bi bilo preko potreba svetskog stabovništva. Pa novac, koji uzrokuje stvaranje klasa i klasnih razlika, ne bi ni bio potreban. Niti prodavnice za raznenu materijalnih dobara pomožu novca. Postojala bi samo skladišta u koja proizvođači skladište svoja proizvedena materijalna dobra, a potošači bi iz tih skladišta slobodno, bez novca, uzimali onoliko koliko im treba. Te potrebe bi bile zakonski određene, kako neodgovorni ljudi, mada takvoh neće ni da bude, ne bi uzimali više nego što im je za život potrebno i tako bespotrebno rasipali i uništavali proizvedena materijalna dobra. Pa bi zbog viška proizvedenin materijalnih dobara, koji bi se ovakvom efikasnom organizacijom ostvarivao i radno vreme moglo da bude puno kraće nnego što je danas.

U takvom ravnopravnom ekonomskom poretku bi postojali statistički računski centri u vidu mozgova preko kojih bi se odvila planska proizvodnja i potrošnja materijalnih dobara, kao što bi se vodilo računa i o tome da svi sposobni za rada budu, prema svojim sposobnostima zaposleni na radnim mestima koja im odgovaraju.

 

[sapiens]

Pade mi na pamet da otvorim ovu temu jer vidim da na forumu ima ljudi za koje se čini da zaista žive filozofiju kojoj pripadaju (svojom voljom).

Ono što mene zanima jeste praktična refleksija vašeg filozofskog pravca na vaš život, dakle - navedite kojoj filozofiji pripadate i kako se to odrazilo na vaše svakodnevno postojanje, na koji ste način korigovali svoj život i usmerili ga kako bi bio uskladjen sa vašim filozofskim svetonazorom.

Da li se uzdržavate od nečega ili se prepuštate nečemu? Da li trenirate neki borilački sport ili vežbate u teretani? Da li ste skloni asketizmu ili hedonizmu? Kakvi su vam odnosi sa ljudima? Da li pravite kompromise i zašto? I tako dalje i tome slično... i naravno recite koja je filozofija koju ste odabrali, kako ste otprlike došli do te spoznaje i nakon toga kako ste je primenili na svoj život. Filozofija u širem smislu ovde može da se odnosi i na neki religijski pravac - dakle filozofiju života. To može da bude stoicizam npr., ili hrišćanstvo, islam, ili nihilizam, budizam, markizam, samurajska etika hagakurea... dakle bilo šta što vam daje smisao i punoću življenja.

.

Teško da ćeš nači nešto jer se filozofija više ne konzumira zbog prakse, već zbog estetike.

 

[Umri_muski]

 

[Umri_muski]

Inace, moguce je ziveti filozofiju....boraniji i jajarama to nikad nije moguce niti pozeljno , ali je moguce ziveti filozofiju , sto je razlicito od ziveti svoju filozofiju , naravno razlicito je..

 

[Richard III]

Ja sam, dok sam pokušavao da praktikujem stoicizam, sebi zacrtao jedan asketski, vrlo okrutan život, ne u smislu nekog samo-mučenja nego van velikih senzacija, dakle običan, ravnomeran život gde se sve normalno prihvata, bez burnih emocija itd. Takodje sam pokušao da nametnem sebi neku vrstu dnevne discipline - tipa: probudim se ujutro, obavim jutarnje stvari, nakon toga doručak, trčanje, pa čitanje kvalitetnih knjiga, pa ovo, pa ono... i tako do uveče. Čak sam pokušao da primenim ono što na redditu nazivaju 'dopaminskom detoksikacijom', dakle da se lišim filmova, serija, Netflixa, opijanja, masturbacije, gubljenja vremena na trenutne senzacije i brza zadovoljstva zbog kojih dopamin i ostali hormoni sreće šibaju u mozgu... pokušavao sam i pokušavao ali nije mi pošlo za rukom, prosto sam se ubijao od dosade, duh mi je bio krajnje nemiran. Navikao sam na burne emocije, reakcije, na neke ekstreme, treba mi taj dopamin, serotonin, i ma koliko pokušavao svakodnevica mi je pod tom surovom disciplinom delovala bezbojno. Kapiram da su dosta odmogle i moje dijagnoze od kojih se lečim, ali ipak sam pokušavao da skroz promenim život, da postanem asketa, pravi stoik, čak i produktivan čovek.

Da li je još neko ovo probao? Da li imate neke savete kako da čovek prevazidje samog sebe i prestane da bude go.vno koje ne može bez jake mentalne i fizičke stimulacije? Ne vidim ništa drugo osim asketizma, stoicizma kao rešenje za neke od mojih problema.

 

[Richard III]

Ja se ubih pišući, a tako malo odgovora. Nikog da odgovori, da posavetuje, pruži podršku, da razvije temu... koja je svrha ovog pdf-a ako se oslanjamo samo na diskusiju, a ne i na ono što može da nam pomogne i da nas pogura u realnom životu?

 

[Cvetoje]

Druže, proučavao sam mnogo filozofskih i ezoteričnih pravaca, na kraju sam se okrenuo Hrišćanstvu i Isusovoj molitvi. To je nešto što me smiruje, shvatio sam da moram imati neki duhovni oslonac - van sebe - jer sam u sebi često nestabilan i neuravnotežen. To ti je neka moja priča.

 

[Richard III]

Druže, proučavao sam mnogo filozofskih i ezoteričnih pravaca, na kraju sam se okrenuo Hrišćanstvu i Isusovoj molitvi. To je nešto što me smiruje, shvatio sam da moram imati neki duhovni oslonac - van sebe - jer sam u sebi često nestabilan i neuravnotežen. To ti je neka moja priča.

Može li malo opširnije, šta si sve proučavao, šta si probao, kako si na kraju stigao do takvog rešenja...

 

[Cvetoje]

Budizam, Taoizam , Advaita Vedanta, Ošo, Gurđijev, Kastaneda, čitao sam i Kroulija, mnoge sektaše, okultiste, zatim filozofe, Niče, Šopenhauer, sve me to samo još više izlomilo na unutrašnjem planu, nema tu spasa ni utehe. Te priče te uglavnom uče da oslonac tražiš u sebi, ali tamo ga samo donekle možeš naći, a od neke tačke si izgubljen. Doživeo sam i neke jako čudne stvari, ali o tome ne želim da pišem ovde. Što se kaže, 'nema vere, bez nevolje'. I dalje nisam neki jak, niti savršen čovek, daleko od toga, ali napisao sam ti šta mi je duhovno pomoglo, pomaže, i smiruje.

 

[Ljubo2]

Ja sam, dok sam pokušavao da praktikujem stoicizam, sebi zacrtao jedan asketski, vrlo okrutan život, ne u smislu nekog samo-mučenja nego van velikih senzacija, dakle običan, ravnomeran život gde se sve normalno prihvata, bez burnih emocija itd. Takodje sam pokušao da nametnem sebi neku vrstu dnevne discipline - tipa: probudim se ujutro, obavim jutarnje stvari, nakon toga doručak, trčanje, pa čitanje kvalitetnih knjiga, pa ovo, pa ono... i tako do uveče. Čak sam pokušao da primenim ono što na redditu nazivaju 'dopaminskom detoksikacijom', dakle da se lišim filmova, serija, Netflixa, opijanja, masturbacije, gubljenja vremena na trenutne senzacije i brza zadovoljstva zbog kojih dopamin i ostali hormoni sreće šibaju u mozgu... pokušavao sam i pokušavao ali nije mi pošlo za rukom, prosto sam se ubijao od dosade, duh mi je bio krajnje nemiran. Navikao sam na burne emocije, reakcije, na neke ekstreme, treba mi taj dopamin, serotonin, i ma koliko pokušavao svakodnevica mi je pod tom surovom disciplinom delovala bezbojno. Kapiram da su dosta odmogle i moje dijagnoze od kojih se lečim, ali ipak sam pokušavao da skroz promenim život, da postanem asketa, pravi stoik, čak i produktivan čovek.

Da li je još neko ovo probao? Da li imate neke savete kako da čovek prevazidje samog sebe i prestane da bude go.vno koje ne može bez jake mentalne i fizičke stimulacije? Ne vidim ništa drugo osim asketizma, stoicizma kao rešenje za neke od mojih problema.

Pokušaj da počneš da se baviš nekim društveno opravdanim i korisnim radom - gaji i čuvaj ovce, kokoške i pilice, ori njivu i sej žito, povrce i voće ili se zaposli u nekoj fabrici na proizvodnoj traci. Umesto što živiš na tuđi raun i imaš sve što trebaš, pa za svo slobodno vreme ovoga sveta koje imaš, umireš od dosade jer ne znaš šta bi sa sobom.

 

[pertowic]

ja sam klasicni mizantrop koji ce svoj zivot zavrsiti od strane svoje ruke (ako me pre toga ne drku kola)

a pre svoje smrti nameravam da roknem nekog poznatog.

 

[Richard III]

Banovaše ovog klasičnog mizantropa iznad mene, ali eto da kažem da sam i ja bio 'klasičan mizantrop' i to od detinjstva, iritabilan, ciničan i nepoverljiv prema okolini... samim tim je i teže uklopiti neku filozofiju u lični životni režim jer ta mizantropija stalno izbija na površinu. Prosto nemoguće je ne uočiti ljudske manjkavosti, mane i proseravanja, ima ih toliko, a to opet nije dobro jer treba sebi sagraditi neku iluziju da bi se život odvijao. Pa je čovek-mizantrop tu na vetrometini kao gumena lopta, samo leti tamo vamo, a u stvari ga muče okolnosti i ljudi i nigde ne pronalazi svoje mesto.