комшија
Stara legenda
- Poruka
- 91.056
Evropska vojna industrija obara rekorde u poslovanju
18. jan 2024.
Deonice najvećih evropskih kompanija za proizvodnju oružja već su od početka rata u Ukrajini na rekordnim nivoima. Nakon sukoba na Bliskom istoku, moguće je da će se dodatno uvećati.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine probudila je evropski sektor obrane, koji je dugo zaostajao za konkurencijom na međunarodnoj sceni. Deonice divova poput nemačkog Rheinmetalla, britanskog BAE Systemsa i francuske Thales Grupe skočile su na rekordne nivoe, dok vlade članica NATO-a i EU jačaju izdatke za obranu.
Osim toga, rat između Izraela i palestinskog pokreta Hamas, koji se s napadima jemenskih pobunjenika na trgovačke brodove preliva u Crveno more, može značiti veći broj narudžbina za evropske proizvođače vojne opreme, iako se govori i o zabrinutosti vezano uz izvoz u nestabilna područja.
Pre nekoliko dana, uprkos višegodišnjem protivljenju, Nemačka je dala zeleno svetlo za prodaju aviona Eurofighter Saudijskoj Arabiji. Ove letelice proizvodi koncern najvećih evropskih proizvođača oružja i uglavnom ih isporučuje konzorcijumu evropskih članica NATO-a. Nemačka ministarka spoljnih poslova Annalena Baerbock obrt nemačkog stava opravdala je rečima da je Bliski istok od Hamasovih napada u oktobru “potpuno drugačije mesto”.
A ko su glavni igrači na tržištu i kako je na njihove deonice uticao početak rata u Ukrajini i nedavne napetosti na Bliskom istoku?
Britanski vojni giganti
Najveći proizvođač oružja u Evropi je britanska kompanija BAE Systems.Ona se rangira kao šesti najveći proizvođač oružja na svetu, iza pet vodećih američkih preduzeća: Lockheed Martin, RTX Corporation, Boeing, Northrop Grumman i General Dynamics.
BAE Systems je u 2022. godini povećao prihode za devet posto, dostignuvši iznos od 23,2 milijarde funti (oko 27 milijardi evra).
Njegova tržišna vrednost porasla je za 81 posto od početka rata u Ukrajini, dostižući preko 35 milijardi funti (40 milijardi evra). Od 7. oktobra, kada je Hamas napao Izrael, deonica kompanije je porasla za otprilike 20 posto.
Britanski div BAE Systems proizvodi vojnu opremu za vazduh, more, kopno i svemir. Njihova najveća tržišta su Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Saudijska Arabija.
Na kontinentu je najveća obrambena kompanija Airbus, poznata po komercijalnim letelicama.
Međutim, kompanija s proizvodnjom u Francuskoj takođe proizvodi vojne letelice i bespilotne letelice.
Prihodi iz obrambenog sektora povećali su se za četvrtinu u 2022. godini, dostigavši iznos od 11,4 milijarde evra.
Do septembra 2023, Airbus je prodajom vojne opreme zaradio više od sedam milijardi evra.
Airbus je od početka rata u Ukrajini zabelezio rast deonice od 27 posto, iako se to ne može pripisati isključivo njihovom vojnom segmentu, barem ne u najvećoj meri.
Airbus je najveći proizvođač oružja po prihodima u EU, ali ti prihodi čine manje od 20 odsto ukupnih prihoda kompanije.
Uspon nemačkog Rheinmetalla
Najveći uspon od početka rata u Ukrajini zabeležio je nemački Rheinmetall, ključni dobavljač vojne opreme za Ukrajinu.Deonica kompanije iz Dizeldorfa koja između ostalog proizvodi topove, različite vrste oružja i vojna vozila, gotovo se utrostručila od početka rata. Sa tadašnjih 107 evra, skočila je na trenutnih 312 evra.
Preduzeće snabdeva Ukrajinu s velikim količinama oružja.
Za povećanje proizvodnje oružja u avgustu prošle godine, preuzeli su španskog proizvođača Expal. Akvizicija je bila vredna 1,2 milijarde evra. U oktobru su u Ukrajini u saradnji s vojskom osnovali podružnicu.
Ona će se tokom rata baviti popravkom i snabdevanjem opreme. Kasnije planiraju proizvodnju tenkova koja će biti “usmerena prema zapadnim standardima”, navodi se u saopštenju kompanije.
Rheinmetall je u 2022. godini povećao prihode od prodaje za 13 odsto, dosegavši iznos od 6,4 milijardi evra.
Prema finansijskim izveštajima kompanije, prošle godine su, nakon prva tri kvartala, predviđali godišnje prihode između 7,4 i 7,6 milijardi evra.
“Mnogim državama potreban je Rheinmetall kako bi zadovoljile dramatično povećanu potražnju za vojnom opremom – to dokazuju rekordni brojevi novih i postojećih narudžbina”, izjavio je u novembru prošle godine glavni izvršni direktor kompanije Armin Papperger.
Francuska “velika trojka”
U Francuskoj, uz Airbus, deluje još tri velika nacionalna obrambena preduzeća. To su Thales Group, Dassault Aviation i Safran. Sva tri od 2022. godine beleže rekordne rezultate na berzama.Thales je prošle godine u prvih devet meseci ostvario otprilike polovinu prihoda od prodaje u sektoru obrane, gde proizvode sve, od brodova do oklopnih vozila i radarske opreme.
Prihodi od obrane iznosili su 6,7 od ukupno 12,8 milijardi evra.
To predstavlja rast u poređenju sa prethodnom godinom, ali u isto vreme količina narudžbina u sektoru opala je za gotovo 30 posto, prema poslednjem finansijskom izveštaju kompanije.
Deonica kompanije povećala se za 53 posto od početka rata u Ukrajini, dok je od izbijanja sukoba na Bliskom istoku porasla za oko 10 posto.
Tržišna vrednost kompanije iznosi oko 30 milijardi evra.
Dassault Aviation ima u svom asortimanu “paradnog konja”, vojni avion Rafale.
Osim toga, proizvode i bespilotnu letelicu Neuron, dok u civilnom sektoru imaju liniju aviona Falcon, koji koristi i Vlada Slovenije.
Dassault Aviation je u 2022. godini ostvario ukupne prihode od 6,9 milijardi evra, što je za 300 miliona evra manje nego prethodne godine.
Pad je rezultat manjeg obuhvata isporuka aviona Rafale. No, istovremeno, narudžbine za avion su se gotovo udvostručile u 2022. godini, sa 49 na 92 aviona.
Podaci za 2023. još nisu dostupni.
Deonica Dassaulta je od 25. februara 2022. porasla za 50 posto, a ukupna vrednost kompanije iznosi 15 milijardi evra.
Safran se uglavnom bavi proizvodnjom motora za aviona i rakete te povezane opreme. Kompanija je u prvom delu prošle godine ostvarila prihode od gotovo 11 milijardi evra, od čega je nešto više od četiri milijarde evra došlo iz sektora obrane. U 2022. godini, Safran je od ukupnih prihoda od 19,5 milijardi evra, ostvario oko 7,5 milijardi u obrambenom sektoru. Deonica kompanije je porasla za 47 posto od ruske invazije, što kompaniji daje vrednost od 72 milijarde evra.
Ključni zajednički projekti evropske obrambene industrije uključuju saradnju sa BAE Systems, iako Velika Britanije više nije članica EU.
To uključuje delimično vlasništvo u proizvođaču raketa MBDA sa sedištem u Nemačkoj, te proizvođačima vojnih aviona Eurofighter Typhoon i Tornado.
Avione Eurofighter proizvodi istoimena kompanija sa sedištem u Nemačkoj, dok avione Tornado proizvodi kompanija Panavia registrovana u Francuskoj. U sva tri preduzeća najveći deoničari su BAE i evropski Airbus, dok je manji udeo u vlasništvu kompanije Leonardo.
Za potrebe francuskog vazduhoplovstva i mornarice, te zbog neslaganja s evropskim partnerima u projektu Eurofighter, Francuska je u 70-ima razvila sopstveni avion Rafale, koji proizvodi kompanija Dassault Aviation. Rafale se koristi u nekoliko zemalja, uključujući i Hrvatsku.
Prema podacima Evropske obrambene agencije (EDA), evropski obrambeni proračun u 2022. godini dostigao je rekordnih 240 milijardi evra. Evropska unija je prošle godine putem Evropskog fonda za obranu izdvojila 1,2 milijarde evra za razvoj i istraživanje u obrambenoj industriji.
Među većim kompanijama vredi spomenuti italijanski Leonardo i Fincantieri, kao i švedski Saab. Slično kao i Rheinmetall, Saab je gotovo utrostručio svoju vrednost od februara 2022. godine. Deonica je porasla za 178 posto, dajući kompaniji tržišnu vrednost od gotovo 90 milijardi švedskih kruna (osam milijardi evra).
Švedski proizvođač vojnih aviona, minobacača i podmornica ostvario je prihode od 42 milijarde švedskih kruna (3,7 milijardi evra) u 2022. godini, dok su u prvih devet meseci prošle godine iznosili 35 milijardi kruna (3,1 milijarda evra).
Italijanski proizvođač aviona, helikoptera i bespilotnih letelica, Leonardo, trenutno nije blizu rekordne vrednosti koju je postigao 2000. godine. Međutim, deonica kompanije iz Rima porasla je za 148 odsto od početka rata u Ukrajini, a tržišna vrednost iznosi oko 10 milijardi evra.
Leonardo je upravo pred Božić isporučio vojsci Slovenije jedan od dva naručena aviona Spartan, namenjenih za gašenje požara. Narudžbina je zapravo isporučena još u novembru 2021. godine.
Fincantieri iz Trsta od početka 2022. godine ne beleži značajan rast. Ipak, to je najveći proizvođač brodova u Evropi s tržišnom vrednošću od više od 900 miliona evra, koji ima brodogradilište i u Tržiču.
U tom brodogradilištu uglavnom proizvode krstarice. Međutim, u drugim mestima grade i nosače aviona, razarače, podmornice i druge vrste plovila.
Ključni kupac je američka mornarica. Prihodi kompanije u prva tri kvartala 2023. godine iznosili su 5,4 milijarde evra, od čega je 1,4 milijarde evra od vojnih brodova.
Vojni sukob između Hamasa i Izraela verovatno će omogućiti prodaju evropskih vojnih aviona Saudijskoj Arabiji, koju često optužuju za kršenje ljudskih prava. Do sada je tu prodaju blokirala Nemačka.
Nemačka je zaustavila prodaju aviona Eurofighter bliskoistočnoj monarhiji 2018. godine nakon ubistva saudijskog novinara Jamala Khashoggija u Istanbulu.
Kancelar Olaf Scholzt takođe se poziva na ulogu zemlje u ratu u Jemenu. Nemačka je prvobitno pomogla jemenskoj vladi u borbi protiv pobunjeničkih hunti koje podržava Iran, ali je kasnije sklopila primirje s njima.
Otkako je Saudijska Arabija prošle godine ublažila napetosti i s regionalnim suparnikom Iranom, Ujedinjeno Kraljevstvo je pozivalo Nemačku da promeni svoju politiku.
Naime, BAE Systems je 2018. godine sklopio ugovor s Saudijskom Arabijom za isporuku 48 aviona Eurofighter, ali ih ne može dostaviti bez odobrenja Nemačke. Trećina komponenti dolazi iz Nemačke.
Moguće je da bi ih u poslu mogao preteći francuski Dassault.
U decembru je direktor kompanije Eric Trappier, potvrdio da su u pregovorima sa Saudijcima oko isporuke 54 zrakoplova Rafale. Četvrti najveći uvoznik oružja pristupio im je upravo zbog nemačke blokade. Narudžbina bi trebalo da bude “nezavisna od krize na Bliskom istoku”, rekao je direktor.
Većinu aviona Rafale kupuje francuska vojska, a glavna izvozna tržišna su države na Bliskom istoku.
Od 2015. godine, kada je Dassault sklopio prvi međunarodni ugovor o isporuci s Egiptom, 171 od ukupno 285 zrakoplova završilo je u Egiptu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru, navodi portal Breaking Defense.
linkБраво дечки, тако триба! Живија нам Рајнметал, живила нам француска *велика тројка*, живили нам британски војни гиганти! Шамарчину "руском свиту" сад ударит` смемо!
