Dodir noći ....

public
 
Umire li vreme ikada ?,,... ili možda, samo oblici postaju obrisi?
Siluete žude za trajanjem i sakrivaju u šumi četinara, tu čudnu tajnu vremena.
Možda, vreme ipak sanja u snegovima planina, sa vrhovima umočenim u nebo.
A tamo? Tamo su se u noći, stidljivo pritajile zvezde gledajući nepoznatu svetlost,
kako maštom premazuje nebo. Vatrene iskre radjaju se praskom, ali ne bude tako
pospani januar. Možda, samo sanja sve nestale dane i pravi se da ne čuje, kako mu
februar potkrada noć.
s0b6B7M.jpg
​
 
„Ima divnih noći kad sve peva u nama, kad je slatko bdeti i slatko spavati. Blaženstvo bez reči i sećanja, i to bez ikakvog spoljnjeg povoda i razloga. Prosto kao slutnja nekog postojanja, mirnog i rajskog, pre ovoga života ili posle njega."
Ivo Andrić

424679997_402867708980264_2836786447445062232_n.jpg
 
Ti ćutiš a ja osećam svoje lice
zbunjeno, blago,
među tvojim prstima
Nešto tražiš ?
Prelama se u noći neki glas
koji ne postoji i koji nešto ište

Ljubav u prstima kuca bez
buke i bez glasa.
a ja te gledam u oči
gledam i čujem te.
Čujem dušu sasvim tihu
detinjastu, koja peva slušana

Ljubav kao poljubac, ljubav
u prstima koju noćas slušam
zatvoren u tvoje ruke ...

Vincent Alexandre

nUWtvSW.jpg



​
 
Ne rastemo apsolutno, hronološki.
Rastemo ponekad u jednoj dimenziji, a ne u drugoj, neravnomerno.
Delimično rastemo. Mi smo relativni. Mi smo zreli u jednom carstvu,
detinjasti u drugom. Prošlost, sadašnjost i budućnost se mešaju i vuku
nas unazad, unapred ili nas fiksiraju u sadašnjosti.
Mi smo sazdani od slojeva ćelija iskidanog meseca i sazvežđa …

LjTUT7B.jpg

​
 
Ne postoji sutra koje ne obećava, jutro koje nadu ne nosi...
Sve je prolazno, promenljivo i ne zaslužuje nemire, niti nesanicu...
Zbog toga, opušteno, smireno, meko, toplo, udobno, ušuškano,
zaplovimo kroz ovu Aprilsku noć … u bolje sutra...

OL1RpqI.jpeg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top