- Poruka
- 338.670
De Stijl je umetnički pokret nastao tokom 1920-ih godina. Pokret se takođe naziva i neoplasticizam ili nova plastična umetnost. Zagovornici De Stijla, od kojih je najistaknutiji Pit Mondrijan, su nastojali izraziti utopijske ideale duševne harmonije i reda. Težili su ka čistoj apstrakciji i univerzalnosti,svodeći umetnost na osnovne forme i boje. Pojednostavili su vizualne kompozicije na horizontalne i vertikalne smerove koristeći osnovne boje, crvenu, plavu i žutu kao i belu i crnu.
Postojao je jak uticaj kubizma na ovaj pokret, pri cemu je De Stijl bio mnogo radikalniji. Osnova je filozofija kalvinizma sa sledecim principima: jednostavnost, jasnost, objektivnost, istina, odbacena individualnost, zagovara se objektivisticka univerzalnost kao pogled na svet.
De Stijl nastao je u Lajdenu u Holandiji 1917. godine kao grupa koja je izdavala časopis pod istim imenom. Pokret je postojao četrnaest godina, do 1931. i mogao bi se označiti kao rad tri čoveka – slikara Pita Mondrijana (Piet Mondrian) i Tea van Duzburha (Theo van Doesburg) i arhitekte Herita Ritfelda (Gerrit Rietfeld) pošto je ostalih devet članova relativno sporedno. Principe oblikovanja slike (geometrijska jasnoća, harmonija, ograničavanje na primarne boje) preuzela je od Mondrijana. Ti principi imali su uticaj i na arhitekturu i na primenjenu umetnost a uticali su i na umetnike Bauhausa i na konstruktivističko
Pit Mondrijan godine 1915. i 1916. provodi u Larenu gde se često sreće sa filozofom Šunmakersom. U toj fazi on ne slika ali je napisao svoj glavni teorijski esej “Neoplasticizam u slikarstvu” koji se prvo objavljuje u nastavcima u prvih dvanaest brojeva časopisa De Stijl
Oko 1917. Mondrijan raskida sa svojom umetničkom prošlošću i svoj rad uključuje seriju kompozicija koje se sastoje od lebdećih pravougaonih bojenih ravni
Posle 1925 godine dolazi sa osipanjem pokreta. Sve je počelo dramatičnim prekidom odnosa Mondrijana i Van Duzburha, zbog Van Duzburhovog uvođenja dijagonale u radove iz toga je proizašla slika zvana Kontrakompozicija. Ovo je proizvelo da 1924. Mondrijan napušta grupu,budući da je on insistirao isključivo na horizontali i vertikali a na njegovo mesto nadzornika “zajedničke stvari” dolazi Konstantin Brankuši (Brancusi), ali je jedinstvo grupe narušeno.
Kao pokret, De Stijl je uticao na slikarstvo, dekorativnu umetnost (uključujući dizajn nameštaja), tipografiju iarhitektura ,
ali je uglavnom arhitektura bila ta koja je realizovala i De Stijlove stilske ciljeve i cilj tesne saradnje između umetnosti.
De Stijl je. kao pokret, imao veliki uticaj na Mies-a, Eisenmann-a i Portoghesi-a.
(dizajnakademija/britanika)
Postojao je jak uticaj kubizma na ovaj pokret, pri cemu je De Stijl bio mnogo radikalniji. Osnova je filozofija kalvinizma sa sledecim principima: jednostavnost, jasnost, objektivnost, istina, odbacena individualnost, zagovara se objektivisticka univerzalnost kao pogled na svet.
De Stijl nastao je u Lajdenu u Holandiji 1917. godine kao grupa koja je izdavala časopis pod istim imenom. Pokret je postojao četrnaest godina, do 1931. i mogao bi se označiti kao rad tri čoveka – slikara Pita Mondrijana (Piet Mondrian) i Tea van Duzburha (Theo van Doesburg) i arhitekte Herita Ritfelda (Gerrit Rietfeld) pošto je ostalih devet članova relativno sporedno. Principe oblikovanja slike (geometrijska jasnoća, harmonija, ograničavanje na primarne boje) preuzela je od Mondrijana. Ti principi imali su uticaj i na arhitekturu i na primenjenu umetnost a uticali su i na umetnike Bauhausa i na konstruktivističko
Pit Mondrijan godine 1915. i 1916. provodi u Larenu gde se često sreće sa filozofom Šunmakersom. U toj fazi on ne slika ali je napisao svoj glavni teorijski esej “Neoplasticizam u slikarstvu” koji se prvo objavljuje u nastavcima u prvih dvanaest brojeva časopisa De Stijl
Oko 1917. Mondrijan raskida sa svojom umetničkom prošlošću i svoj rad uključuje seriju kompozicija koje se sastoje od lebdećih pravougaonih bojenih ravni
Posle 1925 godine dolazi sa osipanjem pokreta. Sve je počelo dramatičnim prekidom odnosa Mondrijana i Van Duzburha, zbog Van Duzburhovog uvođenja dijagonale u radove iz toga je proizašla slika zvana Kontrakompozicija. Ovo je proizvelo da 1924. Mondrijan napušta grupu,budući da je on insistirao isključivo na horizontali i vertikali a na njegovo mesto nadzornika “zajedničke stvari” dolazi Konstantin Brankuši (Brancusi), ali je jedinstvo grupe narušeno.
Kao pokret, De Stijl je uticao na slikarstvo, dekorativnu umetnost (uključujući dizajn nameštaja), tipografiju iarhitektura ,
ali je uglavnom arhitektura bila ta koja je realizovala i De Stijlove stilske ciljeve i cilj tesne saradnje između umetnosti.
De Stijl je. kao pokret, imao veliki uticaj na Mies-a, Eisenmann-a i Portoghesi-a.
(dizajnakademija/britanika)
