Zanimljivo o Srbiji

[Nina]

U Srbiji postoji više od hiljadu zadužbina i fondacija

U Srbiji je registrovano 37.454 udruženja, 15.890 sportskih udruženja, društava i saveza, 2.594 medija, 1.128 turističkih agencija, 1.088 zadužbina i fondacija, 1.057 zdravstvenih ustanova i tačno 400 ustanova kulture?!

U Srbiji, pored 137.287 privrednih društava, radi i 330.502 preduzetnika

U aprilu 2023. godine, po službenoj dužnosti, u APR-u obrisano približno 4.000 privrednih društava na osnovu prinudne likvidacije, a da su se sada „stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje više nije moguće otkloniti“ 3.609 privrednih društava.

Prema registrovani delatnostima, najveći broj obrisanih društava je imao registrovanu delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, izgradnju stambenih i nestambenih zgrada.

Najveći broj obrisanih preduzetnika je bio registrovan za delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, usluge pripremanja i posluživanja pića, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, taksi prevoz, trgovinu na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom...

link

 

[dlugomir]

Nisam znao. Ti obrisani su pretpostavljam propali.

 

[Nina]

propali ili odjavili firmu

 

[dlugomir]

Gledam sad, ispada da smo sudeći po broju sportskih društava prava sportska nacija.

 

[Nina]

18 imperatora starog Rima je rođeno na teritoriji današnje Srbije.
To znači da je otprilike svaki peti rimski imperator rođen na teritoriji naše zemlje.

 

[Nina]

Oko 4.000 ljudi u Srbiji slavi rođendan svake prestupne godine - 29. februara,

 

[Nina]

Reč vampir je jedina srpska reč koja je svetski prihvaćena i koristi se širom naše planete.

 

[Nina]

Industrija pravljenja satova se razvila u Srbiji pre nego što je nastala u Švajcarskoj.
Srbija poseduje sat koji je nastao 200 godina ranije nego u čuvenoj ,,Zemlji satova”.

 

[Nina]

Prvi satelitski prenos video-signala 1962. godine između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku freske Belog anđela iz manastira Mileševe.

 

[dlugomir]

Industrija pravljenja satova se razvila u Srbiji pre nego što je nastala u Švajcarskoj.
Srbija poseduje sat koji je nastao 200 godina ranije nego u čuvenoj ,,Zemlji satova”.

Da budem iskren u ovo se baš ne bih kladio da je tačno.

 

[Nina]

Prvo se informisi pa se onda kladi

Svi mi znamo da Švajcarci već vekovima prave najbolje i najkvalitetnije satove. Međutim, retko ko zna da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom minimum 200 godine pre Švajcaraca.

Zasluge za to preuzima Lazar Srbin, poznat i pod imenima Lazar Crnorizac i Lazar Hilandarac. Ovaj srpski srednjevekovni monah i časovničar poznat po tome što je 1404. osmislio i izradio prvi javni mehanički sat u Rusiji. Švajcarci su svoj prvi časovničarski esnaf osnovali tek 1601.

Lazarev mehanički časovnih je jedan od prvih 10 satova takve izrade u Evropi.
Po narudžbini velikog kneza Vasilija I, Lazar je osmislio i izradio časovnik za toranj Kneževog dvora u Moskvi.
Ovaj srpski sat je tada koštao otprilike koliko i velika bogataška kuća.
On je radio bez greške neverovatnih 217 godina, nakon čega je zamenjen novim časovnikom koji je ubrzo izgoreo u velikom požaru.
Iako Lazarev časovnik i moskovski toranj na kom je bio postavljen nisu preživeli požar, njemu sličan sat i dalje postoji na Hilandaru. Taj časovnik je najstari na Svetoj gori i generalno na našim prostorima. I što je još neverovatnije – i dalje radi.
link

 

[Nina]

 

[Nina]

Zapis u ruskom letopisu iz 16. veka kaže:

“U leto 6912. (1404) veliki knez (Vasilij Prvi) naumi časnik (časovnik) i postavi ga na svome dvoru kod crkve Sv. Blagovesti. Ovaj se pak časnik naziva časomer, i svaki (puni) čas udara čekićem o zvono, odmeravajući i odbrojavajući časove dnevne i noćne; ne udaraše čovek nego (ono) čoveku nalik, samozvono i samopokretno, čudnovato lepo nekako, stvoreno čovečijom oštroumnošću, premaštovito i premudro. Majstor i umetnik ovoga bejaše neki monah, koji je došao sa Svete Gore, rodom Srbin, po imenu Lazar, a cena ovom bejaše više od 150 rubalja.”

 

[Nina]

1. februara 1748. godine, Novi Sad je ukazom carice Marije Terezije dobio je status slobodnog kraljevskog grada.

 

[Nina]

Januara 1322. godine u manastiru Žiča, na Bogojavljenje, krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.

 

[Nina]

Današnja AIR Serbia, nekadašnji avioprevoznik JAT a prvobitno Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput je bio među
prvim civilnim avio-kompanijama – 10. u Evropi i 21. u svetu.

 

[Nina]

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je na Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu,
koje je bilo održano u Urugvaju 1930. godine, putovala poštanskim brodom punih 18 dana.

 

[Nina]

Prvi avion koji je srušen u istoriji svetske ratne avijacije oborio je srpski vojnik Radoje Ljutovac 1915. godine iznad Kragujevca

 

[Nina]

14. januara 1842. godine - u Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio prvu srpsku čitaonicu s bibliotekom, koju je i osnovao. Čitaonica je čitav vek primala svu važniju srpsku i jugoslovensku štampu i strane časopise, ali su tu dragocenu zbirku 1944. u Drugom svetskom ratu uništile ustaše miniranjem zgrade biblioteke.

 

[Nina]

Tesla je umeo da rešava integrale napamet pa su zbog toga njegovi profesori mislili da vara.

 

[Nina]

Oko 70 odsto prinosa šljive, odlazi u proizvodnju rakije šljivovice – nacionalnog pića Srbije.

 

[Nina]

Srbija ima pet nacionalnih parkova: Đerdap, Kopaonik, Šar-planinu, Taru i Frušku goru.

 

[Nina]

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji dužine 80 km i popularna turistička destinacija leti i zimi.
Sa svojih 200 sunčanih dana u toku godine, Kopaonik nazivaju i “sunčanom planinom”.

Sneg pada od kraja novembra i na raspolaganju skijašima je sve do maja meseca, blizu 160 dana godišnje.
Ono po čemu je Kopaonik poznat je pejzaž pun četinarskih šuma, najzastupljeniji četinari su smrča i jela.

Planina Kopaonik je proglašena za Nacionalni park “Kopaonik” sa mnogim endemskim biljnim i životinjskim vrstama.

 

[Nina]

Reka Drina dugačka je 346 km i pripada slivu Crnog mora.
Nastaje spajanjem reke Pive i Tare kod Šćepan polja u Crnoj Gori,
a uliva se u Savu blizu Sremske Rače i predstavlja njenu najveću pritoku.

 

[Lady Moon]

"U proleće, mi smo najlepša zemlja na svetu i to svi znaju, pa nam zavide. Gospode – pitaju – zašto si zasuo obiljem Srbiju? Dao joj prijatnu klimu, bogate žitnice, guste šume; dao si joj brze reke, visoke planine, dao si joj rodnu godinu, dao si joj sve. Tačno! – Odgovara Gospod Bog. Ali sam joj zato dao i Srbe."

Momo Kapor