Проблем нас "у најбољим годинама",
је што дуго памтимо ...
Па се сећамо и оне социјалистичке диктатуре под Титом,
када је "црвена" била унуверзално средство плаћања широм ЕУРОпе,
када је "црвени" пасош сва врата отварао уз дубоки наклон поносном власнику ...
Сада кажу : - тад се ништа није смело зуцнути, па није ни било разлога ...
Ко би се због доброга бунио ???
Сећамо се и првих вишестраначких избора,
у време оне "црвене" Диктатуре ...
Првог, а и осталих, каснијих сазива,
Опозиционих посланика и тадашњег Пословника о раду Скупштине,
Сећамо се Мићуновића, Михајла Марковића, Парошког, Шешеља ...
Сећамо се и тадашњег Закона о информисању ...
Сада кажу : - Ни тад се ништа није смело зуцнути, а свако мало неке демонстрације,
новине пуне Слобе Диктатора и Црвене Вештице,
Отпори и Готов Је
на свакој бандери, свакој тараби ...
А знамо и као је сад ...
Сад се све може, све сме, па поБогу, демократија је ....
Али чик зуцни нешто против Институције ...
Слобода говора, и изношења политичког мишљења,
како да не,
нико не брани да на сва уста хвалиш Власт,
чак је и пожељно, то ти је најбољи и најлакши начин за добијање доброг посла када посла нигде нема,
брзо и сигурно напредовање ...
А ако се случајно дрзнеш да кажеш нешто
против Владара Потемкиновог села
у коме на жалост живимо,
Све мање и ситније институцијице се обруше на тебе
гневом који је примерен њиховом положају ...
Што ниже место у хијерархији, то жешћа казна за ружење "лика и дела" ...
Да би се умилили, примакли шефовима,
да би остали, опстали, а можда чак и напредовали ...
Слобода мишљења, говора, изражавања политичког става -
Може, али ради то код куће ...
У купатилу, уз отворене све чесме
У кревету, покривен преко главе дебелим јорганом и уз радио одврнут до краја
Увек и само у себи
Нико да не чује, не види .....
ВЕЛИКИ БРАТ ТЕ ПОСМАТРА ....
је што дуго памтимо ...
Па се сећамо и оне социјалистичке диктатуре под Титом,
када је "црвена" била унуверзално средство плаћања широм ЕУРОпе,
када је "црвени" пасош сва врата отварао уз дубоки наклон поносном власнику ...
Сада кажу : - тад се ништа није смело зуцнути, па није ни било разлога ...
Ко би се због доброга бунио ???
Сећамо се и првих вишестраначких избора,
у време оне "црвене" Диктатуре ...
Првог, а и осталих, каснијих сазива,
Опозиционих посланика и тадашњег Пословника о раду Скупштине,
Сећамо се Мићуновића, Михајла Марковића, Парошког, Шешеља ...
Сећамо се и тадашњег Закона о информисању ...
Сада кажу : - Ни тад се ништа није смело зуцнути, а свако мало неке демонстрације,
новине пуне Слобе Диктатора и Црвене Вештице,
Отпори и Готов Је
на свакој бандери, свакој тараби ...
А знамо и као је сад ...
Сад се све може, све сме, па поБогу, демократија је ....
Али чик зуцни нешто против Институције ...
Слобода говора, и изношења политичког мишљења,
како да не,
нико не брани да на сва уста хвалиш Власт,
чак је и пожељно, то ти је најбољи и најлакши начин за добијање доброг посла када посла нигде нема,
брзо и сигурно напредовање ...
А ако се случајно дрзнеш да кажеш нешто
против Владара Потемкиновог села
у коме на жалост живимо,
Све мање и ситније институцијице се обруше на тебе
гневом који је примерен њиховом положају ...
Што ниже место у хијерархији, то жешћа казна за ружење "лика и дела" ...
Да би се умилили, примакли шефовима,
да би остали, опстали, а можда чак и напредовали ...
Слобода мишљења, говора, изражавања политичког става -
Може, али ради то код куће ...
У купатилу, уз отворене све чесме
У кревету, покривен преко главе дебелим јорганом и уз радио одврнут до краја
Увек и само у себи
Нико да не чује, не види .....
ВЕЛИКИ БРАТ ТЕ ПОСМАТРА ....
