Па Ту је суштина покајања... не само пред Богом Оцем, већ и пред људима (тј. бар једним човеком)...
Тако је радио Јован Крститељ свима сем Богу, Који је одмах изашо из воде кад га је Јован крстио у води...
Остале је задржаво у води и није их пушто док не признају своје похотљиве болешчине и бруку...
Ти нећеш пример Јована Крститеља ни да слушаш, то да пред човеком признаш шта си ти све због своје глупости и озлобљености реко, помислио, пожелео и учинио, зато градиш тотално субјективан однос према Богу и исповести...
Мада разумем и злоупотребе, али причамо о правилној употреби исповедања...