Čudo nad čudima

200pk6s.jpg
Tako nekako obično počinje: prvo se pogled zalepi kao flaster za objekat koji pleni, mami i zavodi.
Retkom slaokuscu dobro poznata omama i osećaj blažene hipnoze.
A ti kao omadjijana budaletima bez ponosa i srama..ma samo senka nekog svesnog , čeličnog i nadasve razumnog "Ti" ,
zaplićeš se u paučinu strasti, skroz-naskroz nemoćan, da skineš slatke okove ljubavnog transa.
I traje to čudo nad čudima, svekoliko vašarište emocija i očekivanog greha koji je uvek tu da zatalasa, da te osvoji i zapljusne kao retka neka radost.
Divno, raspevano stanje ćelija,, sve vibrira i treperi

Ali , svet je ledena dubina mraka
Tišina cvokoće u srcima, a prazne oči proždire zavist - sve sami pečati čemera po izlizanim telima.
Svetlost kojom ti ploviš u njima je davno zgasla.
Svi čekaju da te trefi nesreća, neki grom iz vedra neba ili razočarenje da te otrezni i vrati na pravi put zajedničkog brloga.
Ma, da posrneš i padneš, da te zadesi maler, lupi neka oklagija..ne , bolje, neka tuga da ti dušu istisne i bude opomenom "Onog od gore"
za nepodnošljivo i nedopustivoo stanje.
Jer, ko si ti Čoveče, da se razlikuješ od mase koja sreću ne prihvata niti je prepoznaje?

APC
 
Kliknite za proširenje...
okoreli sam dvojac
i za meni drage opasan borac
volim talase i slobodan let
po mogućstvu neki kvazi zaplet
onako umreženo ručno-nožni
ma, sve se može kada ima vriska iz kože
i da nismo udavi a naravno, složni :hahaha:
 
....na cvetnoj livadi , čovek se nekako opusti , raspline - rastoči u nekakvu radost , raspoloženje i prospe po livadi .....oseti , da je istovremeno u svakoj lepoti svake livadske latice , u svakom mirisu iznad svakog cveta ....tu u toj livadskoj miomirisnoj lepoti izgubi svoje , malo , ali svoje "ja"...posle sve ide lako....nestaje strah od dodirivanja.....javlja se uživanje kad se je u masi , gura , pritiska, viče...postaje se veliko "MI"....moćno....rušilačko....konačno , sve je nastalo iz haosa....tamo negde , na ivici , kad se stoji porinutim pogledom u ambis , tad se otkriva ta zlokobna izlizanost , ne samo tela , već i duše koja je davno , davno odbačena na cvetnoj livadi...pa šta....uostalom , tu livadu je odavno kosac pokosio , preživari sžavakali i svarili .... tu , na toj livadi života , sad , ionako raste neko nepoznato cveće - pre da se livada okorovila...čudno , sa ivice litice , kad se porine u ponor , dobre se do besmisla tog čuda od "MI" , al tad je već kasno .....
....nasuprod ovim livadarima , stoji pustinjski cvet....sam samcat...usred puste gore , stoji to čudo nad čudima , božanstvo nad božanstvima , lepota nad lepotama....pred njim nestaje sve, čak i beskraj pustinjskog zla....čovek ishićen , nakako se uzdiže iznad svega , iznad postojanja...dušom dotakne nebo , poravna se salepotom pustinjskog cveta.....poistoveti snjim....taj osećaj lepote , njene jedinstvenosti i više nikad i nigde ponovljivost - čoveka uzdiže i iznad svog tvorca.....u toj lepoti postinjskog cveta , otkriva se grandioznost , čudo nad čudima , sopstvenog "JA"....tu više nije važno to što pustinjski cvet živi samo jedan dan do podneva....tu se grandioznost ne meri kinematikom vremena...uostalom čuda nad čudima , kao što je pustinjski cvet tako i žive....nije to lepota na koju može da sleti svaki insekt , svaka buba , pa čak i smerdi buba....uostalom , kakav je to cvet u tuđim rukama----pustinjski cvet , čudo nad čudima , živi da ga ljudska ruka ne dotakne , da insekt ne sleti na njega , ili ti nedaj bože nekakva smrdi buba...zato je sam samcijat usred pustinje ---- baš kao i svako malo il veliko "JA" u mnoštvu "mi/MI" ....
 
Di si Tolče? :zag:

Jer, ko si ti Čoveče, da se razlikuješ od mase koja sreću ne prihvata niti je prepoznaje?

More i oni su nekad većinom bili srećni, no samopotepaše sve srećice i lepotice u sebi. Ama bre, samo se okreneš i odeš i tako zadržiš svoju divnu srećnu različitost živu. I kad umrem, što moram da budem saranjena na zajedničkom groblju a? Odbijam.....ima bre da se samosaranim di ja oću....da soliram začuđena svojim čudom dok se ostali čude :lol:
Bože što ga lepo sročih...koncizno :manikir::zcepanje:
zaboravih :heart:......i zvec :lol:
 
jao Lonče..obožavamteeeee ... metafore su fantastične :cmok2:
....na cvetnoj livadi , čovek se nekako opusti , raspline - rastoči u nekakvu radost , raspoloženje i prospe po livadi .....oseti , da je istovremeno u svakoj lepoti svake livadske latice , u svakom mirisu iznad svakog cveta ....tu u toj livadskoj miomirisnoj lepoti izgubi svoje , malo , ali svoje "ja"...posle sve ide lako....nestaje strah od dodirivanja.....javlja se uživanje kad se je u masi , gura , pritiska, viče...postaje se veliko "MI"....moćno....rušilačko....konačno , sve je nastalo iz haosa....tamo negde , na ivici , kad se stoji porinutim pogledom u ambis , tad se otkriva ta zlokobna izlizanost , ne samo tela , već i duše koja je davno , davno odbačena na cvetnoj livadi...pa šta....uostalom , tu livadu je odavno kosac pokosio , preživari sžavakali i svarili .... tu , na toj livadi života , sad , ionako raste neko nepoznato cveće - pre da se livada okorovila...čudno , sa ivice litice , kad se porine u ponor , dobre se do besmisla tog čuda od "MI" , al tad je već kasno .....
Kliknite za proširenje...

na cvetnoj livadi put do odluke se prolongira...sam dodir zemlje, iskona daju sigurnost i pripadanje i mirisi koji omamljuju odasvud.-taj poziv na beskrajnu lepotu na gubitak razuma i identiteta na zavedenost je primamljiv i često se iz te začaranosti ne mili izaći.
A i sigurniji jesmo na livadi, barem da sakrijemo svoju nemoć ili slabost? :)
nije to loše stanje za mudrace koji umeju da uživaju u izabranom, jer znaju da sve traje četiri sezone..i da ljubav ume sproleća da se podmladi i na letnjem suncu ojača :)

nasuprod ovim livadarima , stoji pustinjski cvet....sam samcat...usred puste gore , stoji to čudo nad čudima , božanstvo nad božanstvima , lepota nad lepotama....pred njim nestaje sve, čak i beskraj pustinjskog zla....čovek ishićen , nakako se uzdiže iznad svega , iznad postojanja...dušom dotakne nebo , poravna se salepotom pustinjskog cveta.....poistoveti snjim....taj osećaj lepote , njene jedinstvenosti i više nikad i nigde ponovljivost - čoveka uzdiže i iznad svog tvorca.....u toj lepoti postinjskog cveta , otkriva se grandioznost , čudo nad čudima , sopstvenog "JA"....tu više nije važno to što pustinjski cvet živi samo jedan dan do podneva....tu se grandioznost ne meri kinematikom vremena...uostalom čuda nad čudima , kao što je pustinjski cvet tako i žive....nije to lepota na koju može da sleti svaki insekt , svaka buba , pa čak i smerdi buba....uostalom , kakav je to cvet u tuđim rukama----pustinjski cvet , čudo nad čudima , živi da ga ljudska ruka ne dotakne , da insekt ne sleti na njega , ili ti nedaj bože nekakva smrdi buba...zato je sam samcijat usred pustinje ---- baš kao i svako malo il veliko "JA" u mnoštvu "mi/MI" ....
Kliknite za proširenje...

činjenica da jesmo posebni i nadasve unikati, te kao takvi vredni svakog dana svojeg postojanja, to ako jesmo svesni svakog trenutka radosti u tom danu koji nam okolina daruje

vrednost našu drugi slični primećuju i to je dovoljno, za mudrost. :heart:
 
Poslednja izmena:
LJILJA MMM;bt267642:
Di si Tolče? :zag:

Jer, ko si ti Čoveče, da se razlikuješ od mase koja sreću ne prihvata niti je prepoznaje?

More i oni su nekad većinom bili srećni, no samopotepaše sve srećice i lepotice u sebi. Ama bre, samo se okreneš i odeš i tako zadržiš svoju divnu srećnu različitost živu. I kad umrem, što moram da budem saranjena na zajedničkom groblju a? Odbijam.....ima bre da se samosaranim di ja oću....da soliram začuđena svojim čudom dok se ostali čude :lol:
Bože što ga lepo sročih...koncizno :manikir::zcepanje:
zaboravih :heart:......i zvec :lol:
Kliknite za proširenje...

Ljiška, da te nema trebalo bi te izmisliti :hahaha: :cmok2:

to sa soliranjem svojeg ćuda dok se drugi ćude-je vrh! :hahaha:
 
faraonn;bt267657:
...jedna lijepa slomovratnica
života
jedna istinita kaskada
i opomena svim onima
ako nijesu imuni
na,- 100. j a d a ...

P.S.
...vrati Avatar...:(
Kliknite za proširenje...

ima puno gluvonemih
a bogami i slepaca
svi tumaraju u istom kavezu
a da se bar taknu ikada
sve tuge sveta na jednom mestu

ps..ps..
koji avatar :think:
 
SibirskiTigar;bt267664:
Ne sumnjam da si borac
za sve postoji prvi put
pa cak i za slobodan trojac :hahaha:
Kliknite za proširenje...

dve na jednog
borba oko ostataka
dva na jednu
dualizam muškog
meraka
energetski
njoj užitak nedovoljan
prazan sendvič
kao kaput polovan
ima li rešenja
da 1:1 bude
borba dovoljna
i savršena?
 
Tamišarka;bt267669:
Najmannji od najmanjeg, sa visini nadgleda svoju nemoć u želji da vlada, nesvestan istine o sebi...

Pozdrav Tol :)
Kliknite za proširenje...

ego ume da bude pozitiva ako je hrana za kreativnost i samopouzdanje
svi mali i veliki koji bi da budu sudije i da mešetare po tudjem nisu svesni svoje praznine o poraza

ljubim :cmok2: draga devojčice :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top