Свестрани Алексеј Хомјаков богослов, социолог, историчар светске цивилизације, економиста, аутор техничких иновација, песник, лекар, сликар, философ, оснивач Словенофилства, је полемишући са прозападно оријентисаним руским интелектуалцима истицао као аргумент да се морална обнова Русије може постићи једино кроз повратак народу и „ обредно јединство с његовим обичајима и духом " .
Зато се, тврдио је Хомјаков „ не треба жалити нити уздисати за прошлошћу, као западни човек, но, сећајући се живе вере предака, треба се надати да ће она озарити и још више прожети наше потомке;
Један од водећих Словенофила, литерарни критичар и философ Иван Кирјејевски, супротстављао је западни дух руском духу. Кирјејевски је писао да је римокатолицизам на западу породио рационализам, логицизам, спољашње, мртво јединство, нихилизам, схоластичке и јуридичке универзитете, наклоност према спољашњој правди, хедонизам, партијашки дух, егоизам појединца, раскош и извештаченост;
Према Кирјејевском, руски дух не само да представља порицање западног духа, већ он јесте и одушевљеност православљем.
Ако би од Кирјејевског затражили да једном речју опише дух Запада, он би из стопа рекао: " Гордост . " ;
Додуше Кирјејевски није био искључив, тврдио је да је широким народним масама у Русији потребно образовање и просвећивање европског типа, али се оно мора осолити Православљем.
Још један знаменити философ из деветнаестог века Јуриј Самарин ( који је био поштоваоц Хегела, као и Иван Иљин, руски философ из двадесетог века ) се трудио да личном политичком ангажованошћу, али и књижевним списима, уништи вирус папизма међу Словенима, како источним, тако и западним. Самарин је у папизму видео главну опасност по самосталност народне заједнице. Самарин се расправљао са Александром Херценом, атеистичким филозофом и револуционарним књижевником.
За Јурија Самарина вера и морал су били нераскидиво повезани, па је сматрао да западни хуманиста и морални атеиста противуречи самом себи јер чува хришћански систем вредности а не познаје Богочовека Христа.
Самарин је сумњао у западне идеје и имао је негативан однос према француској револуцији. Самарин је тврдио да је револуција - рационализам на делу, „ формално исправни силогизам " који насрће на живи живот.
Завршавам са Јустиновим " учитељем и мучитељем" Свечовеком Фјодором Достојевским:
" Науку и занате можемо примити од Запада, али веру не, јер је ни Запад нема. Хришћанство јесте и мора заувек остати најглавнијом, животном основом просвећења нашег народа. Словенство ће казати свету једну нову, здраву и до сад нечувену реч. Реч та биће казана на добро целог човечанства.
Та реч ће се односити на братски, свесветски савез, начело кога лежи у генију Словена. Будите браћа, али не једино због економске користи, него због пуноће животне радости, и због пуноће љубави. "