Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Бр. 183
8. мај 2006.
у Београду
Његовом Превасходству
господину Светозару Маровићу,
председнику Државне заједнице Србије и Црне Горе
Београд
Уважени господине Председниче,
У току последњих месец дана, или нешто дуже, Ви сте више пута изразили жељу да Нас посетите у Нашем патријарашком дому. Веома жалимо што због Наших обавеза и здравственог стања, које Нас је у међувремену довело и на Војно-медицинску академију, нисмо били у могућности да Вас примимо и да са Вама, после дужег времена, разменимо мисли о стању у којем се налази наша држава и наш народ, о перспективи и нади за будућност и о могућем доприносу Српске Православне Цркве превазилажењу или бар ублажавању неких од толиких нагомиланих тешкоћа кроз које сви заједно пролазимо. Стога Вам, желећи да Вашој жељи изиђемо у сусрет онако како је то засад, под условима кућног лечења, једино могуће, упућујемо ово Наше очинско патријарашко писмо, са намером да Вам у њему изнесемо своје виђење једног од најпресуднијих питања овога нашега историјскога тренутка – питања будућности саме наше државне заједнице. Оно је у довољној мери суштаствено већ зато што су Србија и Црна Гора толико међусобно прожете да у Црној Гори скоро да нема породице без ближе или даље родбине у Србији, а у Србији, поред аналогних родбинских веза, нико живи не може избројати број људи који, ближим или даљим пореклом, потичу из Црне Горе. Али оно је још суштаственије и још пресудније зато што од њега умногоме зависи и питање будућности Косова и Метохије, као, уосталом, и питање будућег унутрашњег стања како у Србији тако и у Црној Гори.
Ова Наша порука Вама није политичка порука у било ком значењу те речи, од оног узвишеног код античких Грка до приземног и тривијалног у свету партијских међусобица и економско-идеолошких интереса. Наша порука је искључиво усмерена на опште добро и будућност свих људи у Србији и Црној Гори, наравно у оном светлу у којем Наша смерност као Предстојатељ Цркве, али и као одговоран грађанин своје земље, то добро и ту будућност по својој савести схвата.
Да би она управо тако била схваћена, а – надамо се – и прихваћена са Ваше стране, господине Председниче, подсећамо Вас на основну чињеницу хришћанског учења о самој Цркви: Црква је по свом најдубљем бићу једна и из јединства свих помесних Цркава, које заједно сачињавају Једну Свету и Саборну Цркву, извиру сва остала њена својства. Она се зато свакодневно моли „за јединство свих” и позива све на пут јединства кроз савршену узајамну љубав, слогу и заједништво. Она се залаже, а често и жртвује, за јединство – кроз помирење у међусобном праштању и љубави – и са онима који је гоне и мрзе, акамоли са онима у којима препознаје свој духовни род. Она чезне за испуњењем молитве њеног Оснивача, Господа Исуса Христа, упућене Богу Оцу: „Да сви једно буду...” (Јов. 17, 21).
Бр. 183
8. мај 2006.
у Београду
Његовом Превасходству
господину Светозару Маровићу,
председнику Државне заједнице Србије и Црне Горе
Београд
Уважени господине Председниче,
У току последњих месец дана, или нешто дуже, Ви сте више пута изразили жељу да Нас посетите у Нашем патријарашком дому. Веома жалимо што због Наших обавеза и здравственог стања, које Нас је у међувремену довело и на Војно-медицинску академију, нисмо били у могућности да Вас примимо и да са Вама, после дужег времена, разменимо мисли о стању у којем се налази наша држава и наш народ, о перспективи и нади за будућност и о могућем доприносу Српске Православне Цркве превазилажењу или бар ублажавању неких од толиких нагомиланих тешкоћа кроз које сви заједно пролазимо. Стога Вам, желећи да Вашој жељи изиђемо у сусрет онако како је то засад, под условима кућног лечења, једино могуће, упућујемо ово Наше очинско патријарашко писмо, са намером да Вам у њему изнесемо своје виђење једног од најпресуднијих питања овога нашега историјскога тренутка – питања будућности саме наше државне заједнице. Оно је у довољној мери суштаствено већ зато што су Србија и Црна Гора толико међусобно прожете да у Црној Гори скоро да нема породице без ближе или даље родбине у Србији, а у Србији, поред аналогних родбинских веза, нико живи не може избројати број људи који, ближим или даљим пореклом, потичу из Црне Горе. Али оно је још суштаственије и још пресудније зато што од њега умногоме зависи и питање будућности Косова и Метохије, као, уосталом, и питање будућег унутрашњег стања како у Србији тако и у Црној Гори.
Ова Наша порука Вама није политичка порука у било ком значењу те речи, од оног узвишеног код античких Грка до приземног и тривијалног у свету партијских међусобица и економско-идеолошких интереса. Наша порука је искључиво усмерена на опште добро и будућност свих људи у Србији и Црној Гори, наравно у оном светлу у којем Наша смерност као Предстојатељ Цркве, али и као одговоран грађанин своје земље, то добро и ту будућност по својој савести схвата.
Да би она управо тако била схваћена, а – надамо се – и прихваћена са Ваше стране, господине Председниче, подсећамо Вас на основну чињеницу хришћанског учења о самој Цркви: Црква је по свом најдубљем бићу једна и из јединства свих помесних Цркава, које заједно сачињавају Једну Свету и Саборну Цркву, извиру сва остала њена својства. Она се зато свакодневно моли „за јединство свих” и позива све на пут јединства кроз савршену узајамну љубав, слогу и заједништво. Она се залаже, а често и жртвује, за јединство – кроз помирење у међусобном праштању и љубави – и са онима који је гоне и мрзе, акамоли са онима у којима препознаје свој духовни род. Она чезне за испуњењем молитве њеног Оснивача, Господа Исуса Христа, упућене Богу Оцу: „Да сви једно буду...” (Јов. 17, 21).