Evo jos jedan clanak, koji se nece pojaviti na B92. Cak ni izrazito antisrpske novine kao sto je Njujork tajms, nemaju takav los stav prema Srbiji, kakav imaju B92 i razne NVO sekte.
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=21517
"Њујорк тајмс" о Србији: Не повезивати хапшење Младића са уласком у ЕУ
ЊУЈОРК, 12. маја 2006. (Бета) - Интеграција Србије у Европу је од виталног значаја и Европи је потребна рационална дебата о томе шта треба, а шта не треба да тражи од Србије, пише "Њујорк тајмс" у ауторском тексту професора Тимоти Вотерса.
"Не мислим да Европа треба да инсистира на хапшењу (хашког
оптуженика) Ратка Младића... Постоје добри разлози за повезивање
уласка Србије у ЕУ са хапшењем генерала Младића, али их Унија не
наводи", пише аутор текста, гостујући професор права на Универзитету
у Мисисипију Тимоти Вилијам Вотерс.
Ако Европа жели интеграцију, мора да помогне Србији у напретку у
реформама, а не да инсистира на повезивању хапшења Младића и
уласку у ЕУ.
"Колико је важно хапшење генерала Младића насупрот интеграцији
осам милиона људи у региону коме је неопходна стабилност? Насупрот
одлука које се морају донети када је реч о независности и уставним
реформама у Црној Гори, Косову и Босни, где је улога Србије
кључна?", наводи аутор.
Друга претпоставка је, пише професор Вотерс, да је хапшење Младића
неопходан доказ да је Србија озбиљна у својим настојањима да се
промени.
Он наводи да би ЕУ требало да се запита да ли је "дубоко брутализовано
друштво попут српског, достојан партнер за интеграције".
Постављање Младића за симбол онога што је Европи заиста потребно -
трансформација Србије, смета способности Уније да разуме и охрабри
процес интеграција, наводи се у "Њујорк тајмсу".
Лист подсећа да су западни званичници веровали да ће се ствари
променити на боље после хапшења бившег југословенског председника
Слободана Милошевића, пре пет година али да српска политика и даље
није напредовала.
Има предности у неинсистирању. Ако дође до интеграције, Срби ће на
крају кренути леђа Младићу и ономе што он представља, наводи
Вотерс.
"Колико би боље било помирење ако би Срби сами предали Младића, у
сраму и гађењу, а не зато што његову предају Хагу виде као једини
начин да се докопају 30 евра сребра", пише аутор текста.
Трећа претпоставка само наглашава прве две, а то је да су захтеви
Европе природни и неконтроверзни и да их само српски националисти не
разумеју.
Лист међутим наводи да се игнорисањем праве природе ових захтева
заоштрава дебата о реалним трошковима.
"Европа тврди да је Србија та која бира изолацију и стагнацију, али је
Европа одредила ове трошкове. Из разлога са којима се многи
Европљани не слажу, хапшење Младића је контроверзно у Србији која
је иначе жељна интеграција. Да ли је хапшење једног ратног
криминалца заиста вредно гурања Србије назад у мрак?", пита амерички
професор права.
"Интеграција Србије у Европу је витална и управо зато је Европи
потребна рационална дебата о томе шта треба а шта не треба да тражи
од Србије... Будући да је интеграција Србије витална и за Србију и за
Европу, Еврома мора да размотри да ли ју је потребно одлагати".
Он сматра да "манија за генералном Младићем делимично потиче и из
наше потребе за ратним злочинцем, јер је последњи, Милошевић,
недавно и у незгодном тренутку умро".
"Хапшење Младића је већ било на дневном реду, али је одлазак
главног касапина Балкана допринео позивима за утамничењем другог
најгорег. Нејасно је какве то везе има са променом Србије, али се
треба запитати зашто желимо генерала Младића".
Аутор текста закључује да "желимо ратног криминалца. Није важно по
којој цени".
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=21517
"Њујорк тајмс" о Србији: Не повезивати хапшење Младића са уласком у ЕУ
ЊУЈОРК, 12. маја 2006. (Бета) - Интеграција Србије у Европу је од виталног значаја и Европи је потребна рационална дебата о томе шта треба, а шта не треба да тражи од Србије, пише "Њујорк тајмс" у ауторском тексту професора Тимоти Вотерса.
"Не мислим да Европа треба да инсистира на хапшењу (хашког
оптуженика) Ратка Младића... Постоје добри разлози за повезивање
уласка Србије у ЕУ са хапшењем генерала Младића, али их Унија не
наводи", пише аутор текста, гостујући професор права на Универзитету
у Мисисипију Тимоти Вилијам Вотерс.
Ако Европа жели интеграцију, мора да помогне Србији у напретку у
реформама, а не да инсистира на повезивању хапшења Младића и
уласку у ЕУ.
"Колико је важно хапшење генерала Младића насупрот интеграцији
осам милиона људи у региону коме је неопходна стабилност? Насупрот
одлука које се морају донети када је реч о независности и уставним
реформама у Црној Гори, Косову и Босни, где је улога Србије
кључна?", наводи аутор.
Друга претпоставка је, пише професор Вотерс, да је хапшење Младића
неопходан доказ да је Србија озбиљна у својим настојањима да се
промени.
Он наводи да би ЕУ требало да се запита да ли је "дубоко брутализовано
друштво попут српског, достојан партнер за интеграције".
Постављање Младића за симбол онога што је Европи заиста потребно -
трансформација Србије, смета способности Уније да разуме и охрабри
процес интеграција, наводи се у "Њујорк тајмсу".
Лист подсећа да су западни званичници веровали да ће се ствари
променити на боље после хапшења бившег југословенског председника
Слободана Милошевића, пре пет година али да српска политика и даље
није напредовала.
Има предности у неинсистирању. Ако дође до интеграције, Срби ће на
крају кренути леђа Младићу и ономе што он представља, наводи
Вотерс.
"Колико би боље било помирење ако би Срби сами предали Младића, у
сраму и гађењу, а не зато што његову предају Хагу виде као једини
начин да се докопају 30 евра сребра", пише аутор текста.
Трећа претпоставка само наглашава прве две, а то је да су захтеви
Европе природни и неконтроверзни и да их само српски националисти не
разумеју.
Лист међутим наводи да се игнорисањем праве природе ових захтева
заоштрава дебата о реалним трошковима.
"Европа тврди да је Србија та која бира изолацију и стагнацију, али је
Европа одредила ове трошкове. Из разлога са којима се многи
Европљани не слажу, хапшење Младића је контроверзно у Србији која
је иначе жељна интеграција. Да ли је хапшење једног ратног
криминалца заиста вредно гурања Србије назад у мрак?", пита амерички
професор права.
"Интеграција Србије у Европу је витална и управо зато је Европи
потребна рационална дебата о томе шта треба а шта не треба да тражи
од Србије... Будући да је интеграција Србије витална и за Србију и за
Европу, Еврома мора да размотри да ли ју је потребно одлагати".
Он сматра да "манија за генералном Младићем делимично потиче и из
наше потребе за ратним злочинцем, јер је последњи, Милошевић,
недавно и у незгодном тренутку умро".
"Хапшење Младића је већ било на дневном реду, али је одлазак
главног касапина Балкана допринео позивима за утамничењем другог
најгорег. Нејасно је какве то везе има са променом Србије, али се
треба запитати зашто желимо генерала Младића".
Аутор текста закључује да "желимо ратног криминалца. Није важно по
којој цени".