5. Монголски коњаници-стрелци – Најефикаснија и најдисциплинованија војна сила у историји, пре масовне употребе барута. Кроз највећи део XIII века, Монголи су били скоро непобедиви. Армија је била супер покретљива. Дисциплина је била суровија него код римских легионара и спартанских хоплита. Армије су биле састављене махом од коњаника стрелаца. За разлику од ранијих номадских империја, Монголи су масовно и прилично ефикасно користили опсадне справе, а од Кинеза су научили и да користе барут (за димне и „ватрене“ бомбе).
6. Шпанске терциосе – Представљају нови вид армије, који ће потпуно револуционисати борбу и начин ратовања. Од краја XV века, у биткама све више учествује пешадија наоружана копљима (у виду фаланге) и аркебузама, а од 1521. Шпанци употребљавају и мушкете. Витезовима је дошао крај употребом ватреног оружја, а вођење ратова су преузели владари, а не више феудалци.
Терциосе су биле прве јединице које су ефикасно користиле примитивне пушке и зато је мој глас отишао њима. Временом је расла ефикасност пушака, а самим тим је и број копњаника опадао. После ће их и други употребљавати, а врхунац у копирању (и надградњи) је учинио шведски краљ Густав II Адолф Ваза.
7. Отомански јањичари – Прва стајаћа армија у феудализму, која је омогућила експанзију Отоманима. Систем регрутације (узимањем немуслимана, махом хришћана) јањичара је био и од раније познат и он се примењивао и у другим муслиманским државама. Најпознатији пример су Мамлуци у Египту. Јањичари су чинили тешку пешадију Отомана и били су прилично ефикасни против тешке коњице.
Комплетан систем је функционисао скоро савршено до тренутка када су освајања Отомана стала. Јањичари су постали елеменат нестабилности, па су почетком XX века елиминисани.
8. Пруска армија Фридриха II – Фридрих II је завршио милитаризацију Пруске-Бранденбурга коју су започели његови претходници и створио најефикаснију армију новог века пре Француске револуције. Писао је да „ред, дисциплина и прецизност доприносе да трупе делују као часовник“. Константно је био међу војницима и вежбао са њима до бесвести маршеве. Казнени систем је био суров. Био је противник позиционог ратовања (после Седмогодишњег рата је променио мишљење) и армију је користио прилично офанзивно.