KRALJMAJMUNA
Početnik
- Poruka
- 1
Пре десетак година у београдским математичким круговима прочуло се да се њихов познати колега Фоменко, чије књиге из топологије представљају незаобилазну литературу за све специјалисте у тој области, бави и неким проблемима из историје и да је дошао до врло необич¬них резултата. Пре неколико година стигла је до нас и прва његова књига на ту тему. О њој се расправљало на семинари¬ма и другим стручним састанцима. Аутор је у тој књизи као средство за проучавање историје понудио нове методе чисто математичког, тачније – статистичког, карактера. Применом тих метода аутор је дошао до резултата који се радикално разликују од постојеће историјске концеп¬ци¬је. Но, мето¬де су биле нове и ефикасне, њихова примена коректна, па је Математички институт САНУ одлу¬чио да објави превод књиге и тако нашим научницима (пре свега историчарима и математичари¬ма) пружи могућност да се упознају с контро¬верзним резултатима овог интердис¬ципли¬нарног пројекта, те да евентуално наставе слична истраживања или да аргумен¬товано оспоре добијене закључке. Књига се 1997. године појавила под насловом “СТАТИСТИЧКА ХРОНОЛОГИЈА. Издавачи су Математички институт САНУ и издавачка кућа “Досије”.¬ Mоже se телефоном наручити код издавача: 011/630-170 (Математички институт, Dragan Blagojević).
Крајем шездесетих година амерички астроном Роберт Њутн, захваљујући коме је космички програм САД постигао изузетну тачност и поузданост у космичкој навигацији, да би одредио варирање Земљиног гравитационог поља, рачунао је кретање Месеца у прошлости, а на основу древних података о помрачењима и других старих астрономских подата¬ка. Резултат који је добио био је запањујући: у периоду од VII до X века Месец се кретао против¬но законима гравитације! Овај изненађујући налаз познатог астронома нико није могао да објасни, па ни сам аутор. Њутн је затим детаљније проучио Птоломејев “Алмагест”, својеврсну енциклопедију астрономских и других знања времена у коме је написан и један од основних извора древних астрономских података, чији је један од главних садржаја каталог од око 1000 звезда с њиховим положајима на небу. Историчари датирају Птоломеја и “Алмагест” у II век. Међутим, рачун је показао да распоред звезда на небу у II веку није могао бити онакав какав је описан у тој књизи. Роберт Њутн 1971. године објављује књигу “Злочин Клаудија Птоломеја” у којој овога оптужује за фалсификат. Покушаји да се Птоломеј одбрани објашњењем да су средњовековни преписива¬чи највероватније уносили поправке положаја звезда које одговарају њиховом времену, доводе до новог проблема: на основу чега се онда тврди да је “Алмагест” настао у II веку? Та, о Птоломеју, сем тог дела, пракично и нема других података. ¬
Независно од тога, године 1974. у Москви математичар М. Постников својим колегама и историчарима држи серију од пет предавања на којима слу¬шаоце упознаје са скоро заборављеним радовима руског научника Николаја Александровича Морозова (1854–1946) у којима је овај жест¬кој критици подвргао данас усвојену хронолошку концепцију, а на основу проучавања исто¬рије методама природних наука. Пажљиво проучивши огромни историјски мате¬ријал, показао је да су многи догађаји погрешно датирани (с грешкама и од по неколико векова), навео је силне доказе који противрече усвојеној концепцији, скренуо пажњу на небројене историјске фалсифи¬ка¬те, и на основу свега закључио да многе историјске догађаје треба знатно приближити нашем времену. ¬
Фоменку, који је био један од Постниковљевих слушалаца, пала је на ум помисао да се можда у томе крије и решење проблема “Алмагеста”, о чему је писао већ поменути Роберт Њутн. Наиме, можда је Птоломеј коректно навео податке о положајима звезда, али можда он није живео у II веку, него у неком сасвим другом времену. Да би проблем што боље осветлио, Фоменко је са сарадницима разрадио математичке (прецизније, статистичке и астрономске) методе за проучавање древних историјских хроника. Затим их је тестирао на неспорним историјским текстовима. Убедивши се у поузданост метода, применио их је на старе хронике, на основу којих је и написана данас важећа историја старине. Закључци су били изненађујући до драматичности. Грубо говорећи, показало се следеће: историја од XIII века наовамо углавном изгледа онако како је историчари причају (мада и ту има проблема све до почетка XVII века); историја од X до XIII века само делимично изгледа онако како се уобичајено прича, а већи део је фантомска историја, док је целокупна историја до X века фантомска. Израз “фантомска историја” у овом случају значи да су догађаји у тој историји или измишљени (у мањој мери) или представљају описе стварних догађаја који су се десили у неко друго време и/или на неким другим местима (у већој мери). Најчешће су то догађаји из периода од X до XVI века, који су касније, случајном грешком или намерно, гурнути у далеку прошлост. На тај начин добијене су три додатне реплике (копије) стварних средњовековних догађања, које су надовезане једна на другу, што је изазвало миленијумско растезање историје. Као последицу добили смо да је средњи век постао “мрачан” и празан, а појавила се блистава и цивилизована антика. ¬
Даље, Фоменкове детаљне анализе показују следеће (наводимо само неке занимљиве резултате): “Алмагест” је могао бити написан између 600. и 1300. године, а највероватније време његовог писања је X век, с тим што је коначна редакција обављена у другој половини XIV века....itd
Крајем шездесетих година амерички астроном Роберт Њутн, захваљујући коме је космички програм САД постигао изузетну тачност и поузданост у космичкој навигацији, да би одредио варирање Земљиног гравитационог поља, рачунао је кретање Месеца у прошлости, а на основу древних података о помрачењима и других старих астрономских подата¬ка. Резултат који је добио био је запањујући: у периоду од VII до X века Месец се кретао против¬но законима гравитације! Овај изненађујући налаз познатог астронома нико није могао да објасни, па ни сам аутор. Њутн је затим детаљније проучио Птоломејев “Алмагест”, својеврсну енциклопедију астрономских и других знања времена у коме је написан и један од основних извора древних астрономских података, чији је један од главних садржаја каталог од око 1000 звезда с њиховим положајима на небу. Историчари датирају Птоломеја и “Алмагест” у II век. Међутим, рачун је показао да распоред звезда на небу у II веку није могао бити онакав какав је описан у тој књизи. Роберт Њутн 1971. године објављује књигу “Злочин Клаудија Птоломеја” у којој овога оптужује за фалсификат. Покушаји да се Птоломеј одбрани објашњењем да су средњовековни преписива¬чи највероватније уносили поправке положаја звезда које одговарају њиховом времену, доводе до новог проблема: на основу чега се онда тврди да је “Алмагест” настао у II веку? Та, о Птоломеју, сем тог дела, пракично и нема других података. ¬
Независно од тога, године 1974. у Москви математичар М. Постников својим колегама и историчарима држи серију од пет предавања на којима слу¬шаоце упознаје са скоро заборављеним радовима руског научника Николаја Александровича Морозова (1854–1946) у којима је овај жест¬кој критици подвргао данас усвојену хронолошку концепцију, а на основу проучавања исто¬рије методама природних наука. Пажљиво проучивши огромни историјски мате¬ријал, показао је да су многи догађаји погрешно датирани (с грешкама и од по неколико векова), навео је силне доказе који противрече усвојеној концепцији, скренуо пажњу на небројене историјске фалсифи¬ка¬те, и на основу свега закључио да многе историјске догађаје треба знатно приближити нашем времену. ¬
Фоменку, који је био један од Постниковљевих слушалаца, пала је на ум помисао да се можда у томе крије и решење проблема “Алмагеста”, о чему је писао већ поменути Роберт Њутн. Наиме, можда је Птоломеј коректно навео податке о положајима звезда, али можда он није живео у II веку, него у неком сасвим другом времену. Да би проблем што боље осветлио, Фоменко је са сарадницима разрадио математичке (прецизније, статистичке и астрономске) методе за проучавање древних историјских хроника. Затим их је тестирао на неспорним историјским текстовима. Убедивши се у поузданост метода, применио их је на старе хронике, на основу којих је и написана данас важећа историја старине. Закључци су били изненађујући до драматичности. Грубо говорећи, показало се следеће: историја од XIII века наовамо углавном изгледа онако како је историчари причају (мада и ту има проблема све до почетка XVII века); историја од X до XIII века само делимично изгледа онако како се уобичајено прича, а већи део је фантомска историја, док је целокупна историја до X века фантомска. Израз “фантомска историја” у овом случају значи да су догађаји у тој историји или измишљени (у мањој мери) или представљају описе стварних догађаја који су се десили у неко друго време и/или на неким другим местима (у већој мери). Најчешће су то догађаји из периода од X до XVI века, који су касније, случајном грешком или намерно, гурнути у далеку прошлост. На тај начин добијене су три додатне реплике (копије) стварних средњовековних догађања, које су надовезане једна на другу, што је изазвало миленијумско растезање историје. Као последицу добили смо да је средњи век постао “мрачан” и празан, а појавила се блистава и цивилизована антика. ¬
Даље, Фоменкове детаљне анализе показују следеће (наводимо само неке занимљиве резултате): “Алмагест” је могао бити написан између 600. и 1300. године, а највероватније време његовог писања је X век, с тим што је коначна редакција обављена у другој половини XIV века....itd
